Пет изузетних археолошких открића

Драгоцености племићке породице Наришкин. Фотографија: ТАСС.

Драгоцености племићке породице Наришкин. Фотографија: ТАСС.

Август 2015. био је месец археолошких открића. За недељу дана руски археолози су на три локалитета пронашли драгоцене ископине. Последњих година археолошка истраживања у Русији била су веома успешна. "Руска реч" својим читаоцима представља пет најновијих и најзначајнијих археолошких открића.

Драгоцености племићке породице Наришкин

Приликом ремонта старе Наришкинове виле у улици Чајковског у Санкт-Петербургу, 2012. године је пронађена ризница ове познате племићке породице. Поправљајући таванску плочу радници су наишли на тајно скровиште, у коме је било сакривено преко две хиљаде драгоцених породичних предмета породице Наришкин, које су по наруџбини израђивали врхунски мајстори током неколико векова. На већини предмета налази се Наришкинов породични грб, тако да се ова ризница може сматрати оригиналном и засебном музејском колекцијом. Према речима стручњака, ово је најважније и најзначајније археолошко откриће последње деценије. Посебно су драгоцени старински сервиси за ручавање (најбоље очувани од свих досада пронађених), сребрни есцајг, накит и породично ордење. Вредност ризнице која је скривена у јеку Октобарске револуције процењена је на 4 милиона евра. Сви пронађени предмети чувају се у државним музејима, а половину њихове вредности међусобно су поделиле три компаније у чијем је власништву Наришкинова вила.

Античке амфоре

На обали Црног мора 2015. године су пронађене античке амфоре. Археолози Боспорске археолошке експедиције Државног историјског музеја открили су 18 амфора у близини козачког села и познате бање Голубицка у Темрјукском рејону Краснодарског краја. Посуде су биле сложене у великом подземном трапу и зато су добро очуване. Мада су на овом локалитету археолошка ископавања почела још 2006, античке амфоре су прво вредно откриће. Амфоре вероватно потичу из друге половине петог века пре нове ере, а научници претпостављају да су на Таманско полуострво стигле из старе Грчке, где су такве глинене посуде у античко време коришћене за чување и транспорт маслиновог уља и вина. Сви пронађени предмети биће предати Државном историјском музеју.

Сребрни новац из 16. века 

Фотографија: Алексеј Даничев / РИА „Новости“.

Током археолошких ископавања остатака куле у којој су скриване драгоцености, у Староладошкој тврђави недалеко од Ладошког језера, 2015. године је пронађена врећица са сребрним новцем из времена цара Ивана Грозног. У врећици се налази 116 новчића који су сакривени у зиду тврђаве вероватно 1582. године, када је шведска војска опсела тврђаве Орешек и Ладога. Претпоставља се да је новац припадао једном од овдашњих војвода. Након проучавања и рестаурације новчићи ће се чувати у музеју Староладошке тврђаве.

Бакарне копејке из 17. века 

Фотографија: Јевгенија Новожењина / РИА „Новости“.

Ове године пронађена је још једна ризница новца. Током археолошких ископавања у Кадашевском насељу (Бољшаја Ординка) у Москви, на дубини од 1,5 м пронађена је ризница у којој је скривено 1087 новчића из времена цара Алексеја Михајловича (другог владара из династије Романових). Највише има бакарних копејки ручне израде. Копејке су настале у периоду између 1654. и 1663. године. Пошто су ковани свега девет година, овакви новчићи су ретки и права су нумизматичка драгоценост. Године 1663. избила је такозвана „Бакарна буна”, после које је вредност бакарних копејки пала, па су ускоро престале да се кују и замењене су сребрним. Поред ове врећице са новцем археолози су пронашли предмете из свакодневног живота из 17. и 18. века: декоративне рељефне керамичке плочице којима су облагане традиционалне руске пећи, различите керамичке предмете, иконе и делове калупа за ливење бакра. Пре него што буду предати Музеју Москве или Државном историјском музеју, сви пронађени предмети ће бити представљени на међународној специјализованој изложби „Денкмал” посвећеној рестаурацији, очувању, и популаризацији културног наслеђа, која ће се од 14. до 16. октобра ове године одржати у изложбеном комплексу ВДНХ.

Благо Бату-кана 

Фотографија: Пресс фото.

Археолози су прошле године испод зграде Тверског државног музеја, на дубини од 2,5 метра, пронашли необичну ризницу. У великом дрвеном сандуку сачувало се преко две стотине предмета из друге половине 12. и с почетка 13. века, укључујући делове скупоцене одеће везене златом, као и оштећени сребрни накит. Најважнији део ризнице чине различити сребрни предмети из времена татарско-монголске најезде. Реч је о празничном и свакодневном накиту неке богатије становнице Твери, израђеном у свим тада познатим јувелирским техникама. Ризница ће се чувати у фонду Тверског државног музеја.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies