Пет филмова Тодоровског који су освојили свет

Један oд његових првих филмова („Верност”, 1965) већ је освојио награду за најбоље дебитантско остварење на филмском фестивалу у Венецији. Подсећамо вас на његове најуспешније филмове који су освојили признања широм света. 

„Верност”, 1965. (Верность)

Кадар из филма „Верност“.

Младић Јура Никитин, ученик десетог разреда, жарко жели да оде на фронт како би осветио смрт свога оца који је погинуо у рату. Али успева само да се упише у војну школу. Тамо се спријатељи са искуснијим младићем Сењом и упозна лепу девојку Зоју. Између Јуре и Зоје се рађа чедна и нежна младалачка љубав. Међутим, рат се наставља и јунак ипак одлази на фронт. Филм са пуно детаља и осећаја описује најтрагичнији период у совјетској историји. 

Овај једноставан и искрен филм, који је Тодоровски снимио на основу сценарија познатог песника, композитора и сценаристе Булата Окуџаве, освојио је 1965. године награду „За најбољи дебитантски филм” на филмском фестивалу у Венецији. 

„Вољена жена механичара Гаврилова”, 1981. (Любимая женщина механика Гаврилова)

Кадар из филма „Вољена жена механичара Гаврилова”.

Успешна, али усамљена Маргарита најзад проналази своју другу половину – бродског механичара Гаврилова, „правог мушкарца”, галантног, доброг и праведног. Заљубљени пар одлучује да се венча, али на дан свадбе младожења се стицајем околности нађе у непријатној ситуацији и не може ни да дође код матичара, ни да јави где се налази. Филм приказује невесту која читав дан проводи у очекивању свог драгог. Маргарита пати, сумња, нада се најбољем и пролази кроз велики број смешних и тужних ситуација. Сценарио је написао Сергеј Бодров Старији, данас познати редитељ и сценариста, који је два пута номинован за награду „Оскар” за филмове „Кавкаски заробљеник” и „Монгол”.

Глумица Људмила Гурченко је за улогу Маргарите освојила награду на Међународном фестивалу у Манили 1982. године. 

„Ратна романса”, 1983. (Военно-полевой роман)

Кадар из филма „Ратна романса”.

За време рата млади војник Саша се заљубљује у медицинску сестру Љубу, која живи са његовим командантом. Путеви им се разилазе, али неколико година после рата они се поново срећу. Он је срећно ожењен и ради као кино-оператер, а она је продавачица пирошки са тешком животном причом. Јунак осећа носталгију за прошлим данима. Њега раздиру осећања и он се двоуми између сређеног породичног живота и везе са припростом уличном продавачицом.  

Филм је премијерно приказан 1984. године у оквиру такмичарског програма 34. Берлинала, где је Ина Чурикова, која игра супругу главног јунака, освојила „Сребрног медведа” за најбољу женску улогу. Филм је 1985. године номинован за награду „Оскар” у категорији „Најбољи филм изван енглеског говорног подручја”.

„Интердевојка”, 1989. (Интердевочка)

Кадар из филма „Интердевојка”.

Ексклузивна проститутка Тања, која ради само са странцима, сања да се уда за једног од својих клијената, напусти земљу и почне нов живот. Њени снови се изненада остварују: клијент из Шведске јој нуди брак. Али не одвија се све онако глатко како је она планирала. За документа која су јој потребна за одлазак у Шведску потребно је много новца и Тања не успева да отпутује. Поред тога, совјетска полиција против ње покреће кривични поступак због илегалне замене девиза. 

Филм је као совјетско-шведска копродукција снимљен на основу истоименог романа Владимира Куњина. Био је то један од најпопуларнијих филмова из времена перестројке. На филмском фестивалу у Токију 1989. године освојио је награду за најбољу женску улогу и специјалну награду жирија за режију. Филм је приказиван у биоскопима у Европи, Азији, САД и Канади. 

„Анкор, још анкор!”, 1992. (Анкор, еще анкор!)

Кадар из филма „Анкор, још анкор!”. 

Комедија о животу у малом војном гарнизону у провинцији. Командант пука има озбиљну везу са Љубом из медицинске службе, која такође има официрски чин, а притом се није развео од своје званичне жене. Али Љуба заволи младог поручника Волођу, који јој узвраћа љубав. Заљубљени пар се тајно виђа у туђем стану, али пуковник ускоро сазнаје за њихову везу. 

Филм је освојио неколико највиших признања на руским фестивалима, награду за најбољи сценарио на Светском фестивалу у Токију 1993. године и специјалну награду жирија Међународног филмског фестивала у Санрему 1994. године.

Росијскаја газета. Сва права задржана.