Московски сајам књига: Руска књижевност је велика, а српска није мала

Фотографија: Јекатерина Туришева

Фотографија: Јекатерина Туришева

На Међународном московском сајму књига код српског штанда влада изузетно пријатна атмосфера. Срећемо многе српске писце и културне посленике који су допутовали у Москву да својим присуством подрже и увеличају овај празник књиге, на коме је Србија удостојена да буде почасни гост. Разговарамо са управником Народне библиотеке Србије, романсијером, песником и есејистом Ласлом Блашковићем.

Руска реч:Господине Блашковићу, има ли проблема са промовисањем српских писаца и књижевника у Русији?Шта је то што се на први поглед запажа?

Ласло Блашковић: Ствар је у томе што сте ви пуно већи него ми. И без обзира на све те сличности, огромне су разлике. Како је рекао један мој пријатељ који је недавно посетио Петроград: ниједна црква није као нека у Србији, све је увеличано на многе начине. А кад нешто увеличате, добија се парадокс микроскопа, добију се сасвим другачије контуре, сасвим другачији облик. То је оно, да се овако сликовито изразим, што нас у неким случајевима удаљава.  Овакве прилике су одлична ствар управо за брисање те границе. Ја сам овде на овом сајму у двоструком својству. Дошао сам и као писац и као управник Народне библиотеке Србије. Тако да ћу са обе стране, а поготово са ове институционалне, покушати што више могу да учиним за нашу културу и за успостављање бољих веза са вашом културом. Ја ћу ускоро имати састанак са управником Сверуске државне библиотеке и Иностране литературе. Иначе упознао сам директоре свих руских националних библиотека. Ово је посебно интересантно, јер се тиче кореспонденције и веза између руске и српске културе, и ми ћемо направити један споразум којим ћемо то још више унапредити. Пре свега, у новим облицима сарадње која се тиче дигитализације. Постоји читав један списак ствари које ми можемо да урадимо заједно. Ако погледате како иде сарадња између наших библиотека видећете, што је и логично, да је више руских књига које долазе код нас. Али и број наших књига би требало повећати, јер је српска књижевност једна значајна европска књижевност, без обзира на број становника.

Колико је сада присутна савремена руска књижевност у српским библиотекама и да ли се редовно појављују сви аутори? Како оцењујете процес развоја модерне руске књижевности?

Л. Б.: Ми смо увек традиционално имали одличне преводиоце са руског језика, који су пратили руску књижевност. Имамо одличне катедре за руски језик на нелико универзитета у Србији и имамо, наравно, жељу читалаца да читају руску литературу и жељу издавача да је штампају. Тако да ја мислим да је руска књижевност нама добро позната. То омогућава и пројекат „Сто словенских романа” и различити, готово специјализовани часописи за руску књижевност, едиције. Значи, читав тај напор који се чини је на српску ползу, да не кажем корист. Иначе, ја, наравно, не могу да сагледам у целини руску савремену књижевност али знам све  трендове кад причам са руским колегама. Углавном сам читао главне писце, а многе од њих и познајем.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“