Србија почасни гост Московског сајма књига

Фотографија: Јекатерина Туришева

Фотографија: Јекатерина Туришева

На овогодишњем Московском међународном сајму књига (2-6. септембар) под слоганом „Знамо се“ отворен је штанд српске књижевности. Посетиоци имају могућност да нађу како издања на српском језику, тако и дела преведена на руски језик, па и руску класику преведену на српски језик. Али пре свега имају прилику да виде и чују српске писце. Владислав Бајац, Миодраг Раичевић, Љубица Арсић, Гордана Ћирјанић, Ласло Блашковић, Милован Марчетић, Васа Павковић, Ана Ристовић, Гојко Божовић – само су неки од представника савремене српске књижевности који су допутовали као специјални гости да представе своје стваралаштво и боље упознају руску читалачку публику са својим делима.

О томе шта се очекује од овог сајма и колико се заиста добро познајемо за „Руску реч” говори виши саветник Сектора за међународне односе Министарства културе и информисања Републике Србије, књижевни критичар и есејиста Младен Весковић:

Младен Весковић: „Већ по посети првог дана сајма и интересовању руских медија, али и посетилаца, заиста не можемо да не будемо задовољни. Имајући у виду искуства претходних година, изгледа да је ипак подизање нивоа видљивости српске културе и књижевности на манифестацијама попут ове веома значајно, и да је врло важно да и руски читаоци буду у прилици да упознају савремене српске писце. Нема сумње да су у предтранзиционом времену совјетска и руска јавност биле веома добро упознате са јужнословенским књижевностима. Међутим, у времену транзиционом, када један меркантилни систем преуређивања нагони издаваче да се окрећу ономе што им доноси директан профит, мањи језици, културе које је теже популаризовати на великом руском простору, тешко долазе до изражаја. Али, са друге стране, културна политика Руске Федерације је веома отворена, поготово када  је реч о нашој земљи. Између осталог, и овај догађај  је могућност да се српска култура, српска књижевност кроз ових пет дана шире представи московској публици. С друге стране, код вас је у току Година књижевности, а  јубиларни 60. Београдски сајам књига има за почасног госта Русију, тако да можемо закључити да ће ова година између наших двеју земаља бити у знаку интензивне културне размене.

Фотографија: Јекатерина Туришева

Руска реч: С обзиром на тренутне политичке тензије између Запада и Русије, да ли су постојале неке негативне реакције око овог гостовања? Или у Србији постоји јасно дефинисана граница између културе и политике?

М. В.: Мислим, а то није само моје лично и професионално мишљење, да је апсолутна већина јавног мњења, поготово културне јавности у Србији отворена пре свега за културну сарадњу са земљама у региону, и у Европи, и широм света. Овај наступ се одвија под слоганом „Знамо се”. Није никаква тајна да постоји велика и дубока наклоност наше културне јавности, широке јавности, и према Русији као земљи и, наравно, посебно према свим облицима руске културе, на првом месту књижевности. Сви одјеци у јавности, коментари, вести које су претходиле наступу наше земље на сајму књига у Москви, били су веома позитивно интонирани. Уз једну молбу за вас, домаћине, а то је да бисмо желели колико је то могуће да наша књижевност, наши књижевници буду што присутнији и видљивији у вашој земљи. Можда то не може да буде у истој мери у којој су ваши књижевници присутни у српској културној јавности и издаваштву, али ипак да буду присутнији него што су сада.

Како је дошло до тога да је Србија поред Ирана и Јерменије овогодишњи специјални гост сајма?

М. В.: Стицајем срећних околности. Одмах по завршетку прошлогодишњег сајма књига тадашње руководство сајма је упутило позив нашој земљи да следеће године Србија буде почасни гост. То је било у септембру, а већ у октобру је у Београду донета одлука да Руска Федерација буде гост јубиларног 60. београдског сајма књига. Тако да то су та два стицаја срећних околности, који су заправо направили логичан след, чак у оквиру кратког периода од месец и по дана. Ево, ми смо сада овде ових пет дана, а очекујемо руске ауторе, издаваче, културне раднике у Београду последње недеље октобра.

Морам исто тако да нагласим, што је веома важно за Министарство културе Србије, да ћемо почетком новембра имати посебно ретку част да имамо у нашој земљи, у Музеју историје Југославије, изложбу руске авангарде. Знамо да оригинални експонати који ће бити изложени ретко излазе из Русије, а ми ћемо имати ту, заиста можемо рећи, посебну привилегију да нека изузетно вредна уметничка дела, рецимо дела Казимира Маљевича, буду изложена у Београду. И мислим да то надилази наш национални културни допринос, да је то заиста истински културни догађај за читав регион источне Европе. Тако да је то још један пример врло интензивне сарадње, што је посебно важно  у овом тренутку, у овом сазиву Министарства културе, не само у сфери традиционалне културе  у којој су ствари добро познате, већ и  у сфери савремене уметности. Ми желимо да сами боље упознамо руску савремену уметност, али и да вама овде покажемо шта је савремена српска уметност.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“