Српска „звезда падалица” на руском сајму књига

Другог дана рада Московског међународног сајма књига посебна пажња је посвећена антологији српске приче „Ухвати звезду падалицу“, коју је уредила позната новинарка, публициста и преводилац Љубинка Милинчић. Књига је објављена специјално за овогодишњи сајам уз помоћ издаваштва библиотеке Инострана литература. Васа Павковић, песник, прозаиста, књижевни критичар, један од аутора ове антологије говорио је о сличностима и разликама између српске и руске књижевности, о бризи коју друштво испољава или не испољава према књижевности и условима рада писаца.

Васа Павковић: Постоје велике и мале књижевности у смислу њиховог одјека у јавности и броја читалаца. Књижевност као што је енглеска или руска има велики број читалаца. И ти тиражи су другачији. У српској књижевности тиражи су данас 500 до 1.000 примерака. У руској књижевности, колико видим на овим књигама, тиражи су 50.000, 100.000 примерака, и то је већ нека друга  прича. Али мале књижевности су веома угрожене. Још ако друштво преко, рецимо, Министарства културе не води рачуна о тој угрожености, онда се те књижевности налазе у врло тешком стању. Постоји брига за књижевност чак и код малих народа. Рецимо, из екс-југословенског окружења, Словенци веома брину о својој књижевности, о судбини писаца, о издаваштву. Нешто мање, чини ми се, у Хрватској то раде. У Србији најмање, нажалост. Али последњих година смо сведоци неких лепих помака и један од таквих догађаја је и овај наш долазак на московски сајам. Јер је то у суштини Министарство културе организовало, и организовало је не по некаквим, да кажем, пристрасностима, него се гледало који људи имају књиге објављене на руском, који су људи у овој антологији, на пример. Ти су и дошли. Верујем да ће идуће године поново да дођу неки други људи и да ће онда руски читаоци моћи да се упознају са широм сликом српске књижевности.

Васа Павковић. Фотографија: Јекатерина Туришева

Руска реч: Шта бисте посаветовали младима у Србији који желе да се професионално баве књижевношћу? Како обратити пажњу на себе, доћи до изражаја?

В. П.: Они морају да контактирају одређене књижевне часописе. Данашњи млади људи контактирају разне портале, уствари обзнањују књижевност на интернету. Али ја сам стар човек и ја сам склонији часописима, обраћању часописима. Морају да ступе у контакт са одређеним часописима који још увек постоје и ту да покушају да објаве своје текстове. У Србији постоје две-три едиције које се баве такозваном врло драматичном и потребном првом књигом. Матица српска и даље има едицију прве књиге која траје преко шездесет година. Ту млад човек може свој први рукопис да објави потпуно бесплатно, уз помоћ правих уредника, уз помоћ праве издавачке куће. Постоје још неки конкурси по Србији где се објављују прве књиге. Тако да је то једна од могућности да људи почну да се баве књижевношћу. Ја сам дубоко уверен, а бавим се књижевношћу од 1981. године, да сви они који су квалитетни, и сви који су упорни кад-тад избију на светло дана и примете их и критика и читаоци, и они постају део лепе књиженовности. То је у српској књижевности исто, рекао бих, као и у неким другим књижевностима. 

Треба ухватити звезду падалицу?

В. П.: Треба веровати у себе, бити упоран. И стицајем околности треба доћи до правих људи. Али све је могуће ако је човек упоран. Ја сам потписао преко сто првих књига. Био сам уредник Прве књиге Матице преко 12 година. Други су сад људи, и раде исто као ја, можда и боље од мене. Али с обзиром да сам потписао преко сто првих књига, знам како то иде.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“