Иља Најшулер: Руски „хардкор” на енглеском језику

Иља Најшулер. Илустрација: Press Photo

Иља Најшулер. Илустрација: Press Photo

У многим биоскопима света почиње приказивање филма „Hardcore Henry“ дебитанта Иље Најшулера са Шарлтом Коплијем, Тимом Ротом и Данилом Козловским. То је ефектан акциони филм са пуно крви, који је од прве до последње сцене снимљен „субјективном камером” (тј. радња се приказује из првог лица). Продуцент је чувени редитељ Тимур Бекмамбетов, а филм је снимљен у Москви.

Пре само три године новопечени редитељ Иља Најшулер свирао је инди рок у осредњој групи Biting Elbows. Све се променило 2013. године када је Најшулер одлучио да самостално сними клип уз песму „Bad M…er“ у стилу бруталне пуцачке компјутерске игрице. Клип је постао хит на Јутјубу. За 10 дана је имао 10 милиона прегледа (данас већ 33 милиона). Један од гледалаца је био и Тимур Бекмамбетов. Најшулер прича како му је Тимур затим телефонирао и понудио му да сними дугометражни филм у стилу тог видео-клипа. Тако је 2014. почео рад на филму.

Очекује се да ће Најшулерово остварење имати велики успех на Западу. Довољно је рећи да је амерички дистрибутер филма уложио у његову рекламу 20 милиона долара, док је сам филм коштао 2 милиона долара. Уочи премијере дописник „Руске речи” је поразговарао са Иљом Најшулером.


Руска реч: Филм је први руски пројекат који ће на великом екрану видети гледаоци неколико десетина земаља. Да ли сте од почетка имали то у плану?

Иља Најшулер: Да. Управо због тога смо Тимур Бекмамбетов и ја одмах донели одлуку да филм снимамо на енглеском.

РР: Учешће у програму филмског фестивала у Торонту престижно је само по себи, а посебно када је у питању светска премијера филма који сте ви снимили. Јесте ли на прелиминарним приказивањима пратили реакцију гледалаца?

ИН: Наравно! Ми ни сами нисмо знали како ће гледаоци реаговати на ту бујицу адреналина која их запљускује већ у првим сценама. У ствари, ми смо схватали да смо направили много добру ствар, али колико је таквих много добрих ствари у историји филма публика потценила?

„Хардкор“ почиње веома дугом акционом сценом. На премијери у Торонту сам страшно бринуо да неће она можда заморити гледаоце, да се неће они уплашити од велике количине насиља. Ушао сам у салу тек када се угасило светло. Првих десет минута су људи гледали филм у потпуној тишини, а затим су изненада почели аплаузи и узвици одобравања. Филм је једном речју узбуркао читаву салу. Од тог тренутка више нисам сумњао да ће гледалац све схватити како треба и прихватити наш филм.

И поред тако израженог „међународног формата“ нашег филма, „Хардкор“ је пре свега московско остварење, у смислу избора локације. Читава радња се дешава у савременој руској престоници, чији пејзажи се необично добро уклапају у стилистику сајбер-панкерског акционог филма.

РР: Да ли је и снимање у Москви такође било планирано од самог почетка?

ИН: Да, мени се чинило да ће и руски и страни гледаоци то прихватити као нешто позитивно. Публика у Русији ће се обрадовати што препознаје терен, јер у „Хардкору“ се све дешава на веома познатим, али не баш баналним локацијама. То су, на пример, стаљински ампир Лењинског проспекта, Пушкинов мост...

А за западног гледаоца су московски пејзажи својеврсно откриће, нешто што интригира и даје свежину. Јасно је да гледаоци у САД можда и неће схватити да је у позадини Москва, јер ми нисмо снимали сцене испред знаменитости са разгледница, као што су, на пример, Храм Василија Блаженог или Кремљ. Њих ће тај градски амбијент заинтригирати јер је неуобичајен и нов. Могли смо да снимамо међународни акциони филм у Њујорку, Лондону или Паризу, али то је већ опште место. Међутим, нико пре нас није снимао добре акционе филмове у којима би се већина акционих сцена одигравала на улицама Москве. Узгред, ја тим поводом већ добијам повратне информације од западног аудиторијума. Њима се свиђа московски амбијент јер је свеж и није излизан.

Илустрација: Press PhotoИлустрација: Press PhotoРР: Да ли ће ваш следећи пројекат такође бити на енглеском?

ИН: Да. И то вероватно већ неће бити руски пројекат. Није то некакав мој принципијелан став, али ја заиста не видим себе у систему савременог руског филма. Засада једноставно не постоје пројекти на руском језику у којима бих ја могао учествовати.
 

РР: Какав ће бити ваш следећи филм? Да ли опет блокбастер са обиљем „сцена пуцачине”?

ИН: Била је у оптицају и таква варијанта. Понуђено је 100 милиона долара за снимање филма, врхунски глумци, све је озбиљно... Тачније, тај пројекат сада већ постоји, али ћу ја вероватно ипак одустати од тога.

Глумац Сергеј Ваљајев. Илустрација: Press PhotoГлумац Сергеј Ваљајев. Илустрација: Press PhotoПре свега, после „Хардкора“ бих хтео да направим нешто сасвим друго. Промена жанра ће, по мом мишљењу, бити најбоље решење.

Друго, толико има понуда да ја могу да бирам у ком својству ћу учествовати у неком пројекту. Мене, наравно, занимају филмови у којима не бих био ангажовани редитељ чија реч није последња.

Засада имам времена. Још треба све добро да размотрим и одвагам. После успешног дебија лако је направити погрешан корак и запасти у ситуацију када је други филм потпуни промашај. Такав развој догађаја бих свакако хтео да избегнем.

Росијскаја газета. Сва права задржана.