Павел I и Ана Лопухина (Владимир Боровиковски, Степан Шчукин)
Син Катарине II Павел I био је велики магистар Малтешког реда и себе је доживљавао као правог витеза, а сваком витезу је потребна дама у коју је заљубљен. За ту улогу је император 1798. године изабрао 20-годишњу кнегињицу Ану Лопухину, чији је изглед њена савременица овако описала: „Лопухина је имала лепу главицу али је била ниског раста и лоше грађена, са упалим грудима и без икакве грациозности у манирима“.
Павел је њу обожавао. Њено име је давао бродовима и одељењу гардијских официра у гримизним мундирима, јер је то била Анина омиљена боја. Лопухина је много волела валцер, због чега је Павел укинуо забрану тог плеса. Чак је наредио да се и његов дворац (Михајловски замак) обоји у светло црвенкасту боју, тј. у боју њених балских рукавица.
Када је Лопухина обавестила Павла да је заволела другога, он је и у тој ситуацији поступио витешки: организовао је Ани свадбу са њеним изабраником кнезом Гагарином. Додуше, све до Павлове смрти у марту 1801, године када су га убили завереници, Лопухина је у Михајловском замку имала своје одаје до којих су водиле тајне степенице из императорских одаја.
Александар I и Марија Наришкина (Степан Шчукин)
Александар I је управљао Русијом у првој четвртини 19. века. Његово срце је покорила Марија Наришкина пореклом из високог пољског племства. „Њена лепота је била толико савршена да је изгледала као нешто немогуће“, писао је познати аутор мемоара Филип Вигељ. „Идеалне црте њеног лица и беспрекоран стас још су више долазили до изражаја у контрасту са њеним једноставним одевањем“.
Наришкина није носила накит и на дворским баловима се појављивала у обичној белој хаљини. Она никад није претендовала на улогу супруге, није се петљала у политику, нити је искористила свој положај да би се обогатила. Александар практично није скривао везу са њом и балове је отварао полонезом у пару са Маријом.
Њихова веза је трајала 13 година, а прекинута је 1814. Не зна се ко је био иницијатор раскида, као што се не зна ни ко је био отац петоро деце Марије Наришкине. Прича се да је њен муж, заслужни дворски ловац Дмитриј Наришкин, на царево питање о здрављу деце једном рекао: „За чију децу питате Ваше Величанство? За моју или за Вашу?“
Александар II и Јекатерина Долгорукова (Архивска фотографија)
Император Александар II био је 28 година старији од своје вољене. Он је Каћу познавао још као малу девојчицу када је долазила у госте на имање његовог оца, а затим ју је срео у Летњем врту већ као 18-годишњу девојку и лудо се заљубио. Почеле су шетње и тајни сусрети, а 1878. године цар је довео кнегињицу у одаје Зимског дворца и од тада се нису растајали. И поред тога, до данас је сачувано око 6.000 писама које су они за 15 година написали једно другом.
Супруга Александра II је умрла 1880. године, и само месец дана након тога цар се оженио Долгоруковом. Тада је она добила титулу најсветлије кнегиње Јурјевске. Исто то презиме добија и троје њене деце за које је Александар званично признао да су његова.
Породична идила није дуго трајала. Император је 1. марта 1881. године умро у дворцу на рукама своје младе жене од рана задобијених у терористичком бомбашком нападу. Долгорукова је са 33 године остала удовица и више се није удавала, мада је надживела Александра читавих 40 година. У француској екранизацији њихове љубавне приче, у филму „Каћа – некрунисана царица“ снимљеном 1959. године, Долгорукову је играла Роми Шнајдер.
Николај II и Матилда Кшесинска (Архивска фотографија, РИА Новости)
Ову љубавну причу је нехотице иницарао отац тадашњег царевића император Александар III. Управо он је на свечаном ручку ставио ову лепу девојку да седи поред његовог сина. Она је тада већ завршила кореографску школу, а 22-годишњи Николај, који до тада није имао љубавних веза одмах се заинтересовао за Матилду. „Заинтересовао сам се за малу Кшесинску...“, писао је у свом дневнику. А 18-годишња балерина је у свом дневнику написала следеће: „Заљубила сам се у наследника престола већ на нашем првом сусрету <…> То осећање је испунило цело моје биће, и могла сам само о њему да размишљам“.
Николај је Кшесинској купио вилу у Петербургу где су они могли на миру да се састају. Њихова љубавна прича је трајала 4 године до Николајеве женидбе 1894. године. После растанка су њихови животи кренули у различитим правцима. Последњег руског цара су чекала велика искушења, а Матилду је чекала слава сјајне балерине и светске даме, љубавна веза са двојицом великих кнезова и емиграција у Париз, где је умрла 1971. године, 9 месеци пре свог стотог рођендана.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу