Дијана Вишњова – живи симбол руског балета

Дијана Вишњова. Фотографија: Ирина Туминене

Дијана Вишњова. Фотографија: Ирина Туминене

Дијана Вишњова је у целом свету један од симбола балетске уметности. Већ преко 20 година је она примабалерина Маријинског театра у Петербургу и скоро 15 година је звезда Америчког балетског театра (АBT) у Њујорку. Она осмишљава соло програме, руководи сопственим фестивалом и гостује по целом свету. Пред серију мајских наступа у „Маријинци” балерина је дала ексклузиван интервју за „Руску реч“.

Прес фото фестивала „Context. Diana Vishneva”. Прес фото фестивала „Context. Diana Vishneva”. Руска реч: Шта је било теже – сачувати везу са Маријинским театром или издејствовати независност од њега?

Дијана Вишњова: Наравно, у животу није ништа ишло тако једноставно и глатко, како то изгледа када се прича. У театру сам морала да се изборим за своју позицију, јер његово устројство не доприноси индивидуалном развоју, исто као што му не доприносе ни политички и економски фактори. Међутим, ја сам се борила за своја схватања, залагала се за њих, разговарала о њима, објашњавала зашто је то мени потребно, и на крају сам наишла на разумевање. Када сам имала 20 година преко театра ми је послата једна озбиљна понуда. У театру је она од мене сакривена, а ја сам то сазнала тек много година касније. Сада мислим да је срећа што су то скривали од мене, јер је веома важан период уметничког стасавања, савладавања класичног репертоара. У младости се прикупља искуство које касније помаже балерини током читавог живота. Само систематски рад у младости пружа могућност да балерина достигне врхунски ниво. Према томе, какве год да се могућности отварају, не треба се расплињавати. Ја сам имала среће што ми је у следећој фази Валериј Гергијев, руководилац Маријинке, дозволио да живим у „две куће“. Он схвата да је Њујорк једна од кључних тачака у балетској уметности, исто као и у музици, и зато је одобрио моју жељу да напоредо са Маријинком радим најпре у Берлину, са Владимиром Малаховом, а затим и у ABT. Та двострана сарадња дала ми је слободу и невероватне могућности да одиграм оно што никада не бих могла код куће. У Њујорку сам се нашла у прави час. Наиме, већ сам имала ауторитет, име и искуство примабалерине, и зато сам могла да живим у трупи по сопственим, а не по заједничким правилима, и да проширујем свој репертоар оним представама које су мени биле занимљиве.

РР: Како сте дошли на идеју да правите сопствене соло програме?

ДВ: Када су биле исцрпљене све могућности репертоара и једног и другог театра, дошла сам на идеју да организујем индивидуалне пројекте. Без обзира на њихов креативни карактер, иза тих пројеката је требало да стоји озбиљан продуцент. У мом случају је то Ardani Artist, са чијим директором Сергејем Даниљаном ја сарађујем откако ми је он 1995. године уручио награду „Божанствена“. Сергеја је моја идеја надахнула и одушевила. Али то је опасна и тешка пловидба. Већ сам имала велико искуство и схватала сам да је стварање представе мени занимљиво. Тежак део задатка је био да убедим кореографа да ради заједно са мном, јер су кореографи навикли да имају посла са театром, а не са конкретним балеринама.

РР: Да ли се Ви тиме бавите лично или имате помоћнике?

ДВ: Велика лекција у том смислу је био случај са Вилијемом Форсајтом, који се догодио за време приказивања његових балета у Маријинском театру. Сада се ја искључиво лично договарам са кореографима. Међутим, када постигнем договор, онда посао, наравно, преузима моја екипа. То је тако поготову када неки пројекат не финансира држава – неко се мора бавити организационим питањима. Тако сам ја дошла на идеју да организујем сопствени фонд и он је постао један од инструмената реализације мојих идеја.

Прес фото фестивала „Context. Diana Vishneva”.Прес фото фестивала „Context. Diana Vishneva”.РР: Ви сте једна од ретких класичних балерина која је почела да изводи савремену кореографију у јеку своје каријере, а не пред њен крај са циљем да се одложи одлазак у пензију. Како сте дошли на ту идеју?

ДВ: Најважније је да се не иде у крајност. На пример: „Данас играм класику, а од одређеног датума прелазим на савремену кореографију“. То тако не функционише. Ако неко нема класично осмогодишње образовање, он никада неће моћи да игра класику. А људи који су научили класику могу да савладају и савремену кореографију. Једноставно се тиме треба почети бавити рано и постепено, избегавајући непотребне повреде. Међутим, важно је још и шта се подразумева под освајањем савремене кореографије. За мене резултат никада није био приоритет. Приоритет је увек била креативност. Наравно, у мени се ипак крије балерина, која на мучења и ломове, када тело одбацује све што је ново, одговара: „Теби то није потребно, играј своју Жизелу“. Али ја ту балерину морам да васпитам, да је укротим и трансформишем. Тај моменат прелома је веома болан. За балет кажу да је то наш свакодневни рутински физички посао, да је то рударски посао.

РР: У класичном балету постоје веома строги стандарди којима се одређује квалитет. На шта се оријентишете у савременој кореографији?

ДВ: Са мојим перфекционизмом није важно показати себе него савладати стил и језик кореографа. Едвард Лок је после наше сарадње рекао: „Тебе треба истицати као најбољи пример стила Едварда Лока“. За мене је то најбољи резултат у раду. Али да би се он постигао треба почети рано и напредовати постепено.

u041fu0440u0435u0441 u0444u043eu0442u043e u0444u0435u0441u0442u0438u0432u0430u043bu0430 u201eContext. Diana Vishnevau201d.u041fu0440u0435u0441 u0444u043eu0442u043e u0444u0435u0441u0442u0438u0432u0430u043bu0430 u201eContext. Diana Vishnevau201d.
u041fu0440u0435u0441 u0444u043eu0442u043e u0444u0435u0441u0442u0438u0432u0430u043bu0430 u201eContext. Diana Vishnevau201d.u041fu0440u0435u0441 u0444u043eu0442u043e u0444u0435u0441u0442u0438u0432u0430u043bu0430 u201eContext. Diana Vishnevau201d.
 
1/2
 
РР:Недавно сте у оквиру фестивала балета „Маријински“ организовали представу у част своје наставнице Људмиле Коваљове, а у најскорије време вам предстоји читава серија представа у Петербургу. О чему још размишљате у овом тренутку?

ДВ: Настављам класичну линију у Маријинском театру, као и у ABT. Пре неколико година сам основала свој фестивал „Context. Diana Vishneva”, чији сам ја уметнички руководилац. Он ми одузима много времена и снаге. Фестивал је усмерен на развој савремене плесне уметности у Русији и даје шансу младима. Мени је то веома занимљиво. Свиђа ми се да се тиме бавим, да стичем искуство организовања и руковођења, и да видим како ми мењамо ситуацију у којој се налази савремени плес у Русији. Драго ми је кад видим да су имена кореографа, која су се први пут појавила у мојим пројектима, сада код нас добро позната, и да ти људи раде код нас. Размишљам о својим будућим представама и у потрази сам за људима са којима бих желела да радим и да се даље развијам. Имам понуде да се опробам на месту руководиоца – и њих такође разматрам. Посебна тема су односи са другим позориштима. Немогуће је толико се распарчати. Али ја имам прошлост, која је вредна уложеног напора, и имам садашњост, која је на мојој страни.

Росијскаја газета. Сва права задржана.