Дијана Вишњова – живи симбол руског балета

Дијана Вишњова. Фотографија: Ирина Туминене

Дијана Вишњова. Фотографија: Ирина Туминене

Дијана Вишњова је у целом свету један од симбола балетске уметности. Већ преко 20 година је она примабалерина Маријинског театра у Петербургу и скоро 15 година је звезда Америчког балетског театра (АBT) у Њујорку. Она осмишљава соло програме, руководи сопственим фестивалом и гостује по целом свету. Пред серију мајских наступа у „Маријинци” балерина је дала ексклузиван интервју за „Руску реч“.

Прес фото фестивала „Context. Diana Vishneva”. Прес фото фестивала „Context. Diana Vishneva”. Руска реч: Шта је било теже – сачувати везу са Маријинским театром или издејствовати независност од њега?

Дијана Вишњова: Наравно, у животу није ништа ишло тако једноставно и глатко, како то изгледа када се прича. У театру сам морала да се изборим за своју позицију, јер његово устројство не доприноси индивидуалном развоју, исто као што му не доприносе ни политички и економски фактори. Међутим, ја сам се борила за своја схватања, залагала се за њих, разговарала о њима, објашњавала зашто је то мени потребно, и на крају сам наишла на разумевање. Када сам имала 20 година преко театра ми је послата једна озбиљна понуда. У театру је она од мене сакривена, а ја сам то сазнала тек много година касније. Сада мислим да је срећа што су то скривали од мене, јер је веома важан период уметничког стасавања, савладавања класичног репертоара. У младости се прикупља искуство које касније помаже балерини током читавог живота. Само систематски рад у младости пружа могућност да балерина достигне врхунски ниво. Према томе, какве год да се могућности отварају, не треба се расплињавати. Ја сам имала среће што ми је у следећој фази Валериј Гергијев, руководилац Маријинке, дозволио да живим у „две куће“. Он схвата да је Њујорк једна од кључних тачака у балетској уметности, исто као и у музици, и зато је одобрио моју жељу да напоредо са Маријинком радим најпре у Берлину, са Владимиром Малаховом, а затим и у ABT. Та двострана сарадња дала ми је слободу и невероватне могућности да одиграм оно што никада не бих могла код куће. У Њујорку сам се нашла у прави час. Наиме, већ сам имала ауторитет, име и искуство примабалерине, и зато сам могла да живим у трупи по сопственим, а не по заједничким правилима, и да проширујем свој репертоар оним представама које су мени биле занимљиве.

РР: Како сте дошли на идеју да правите сопствене соло програме?

ДВ: Када су биле исцрпљене све могућности репертоара и једног и другог театра, дошла сам на идеју да организујем индивидуалне пројекте. Без обзира на њихов креативни карактер, иза тих пројеката је требало да стоји озбиљан продуцент. У мом случају је то Ardani Artist, са чијим директором Сергејем Даниљаном ја сарађујем откако ми је он 1995. године уручио награду „Божанствена“. Сергеја је моја идеја надахнула и одушевила. Али то је опасна и тешка пловидба. Већ сам имала велико искуство и схватала сам да је стварање представе мени занимљиво. Тежак део задатка је био да убедим кореографа да ради заједно са мном, јер су кореографи навикли да имају посла са театром, а не са конкретним балеринама.

РР: Да ли се Ви тиме бавите лично или имате помоћнике?

ДВ: Велика лекција у том смислу је био случај са Вилијемом Форсајтом, који се догодио за време приказивања његових балета у Маријинском театру. Сада се ја искључиво лично договарам са кореографима. Међутим, када постигнем договор, онда посао, наравно, преузима моја екипа. То је тако поготову када неки пројекат не финансира држава – неко се мора бавити организационим питањима. Тако сам ја дошла на идеју да организујем сопствени фонд и он је постао један од инструмената реализације мојих идеја.

Прес фото фестивала „Context. Diana Vishneva”.Прес фото фестивала „Context. Diana Vishneva”.РР: Ви сте једна од ретких класичних балерина која је почела да изводи савремену кореографију у јеку своје каријере, а не пред њен крај са циљем да се одложи одлазак у пензију. Како сте дошли на ту идеју?

ДВ: Најважније је да се не иде у крајност. На пример: „Данас играм класику, а од одређеног датума прелазим на савремену кореографију“. То тако не функционише. Ако неко нема класично осмогодишње образовање, он никада неће моћи да игра класику. А људи који су научили класику могу да савладају и савремену кореографију. Једноставно се тиме треба почети бавити рано и постепено, избегавајући непотребне повреде. Међутим, важно је још и шта се подразумева под освајањем савремене кореографије. За мене резултат никада није био приоритет. Приоритет је увек била креативност. Наравно, у мени се ипак крије балерина, која на мучења и ломове, када тело одбацује све што је ново, одговара: „Теби то није потребно, играј своју Жизелу“. Али ја ту балерину морам да васпитам, да је укротим и трансформишем. Тај моменат прелома је веома болан. За балет кажу да је то наш свакодневни рутински физички посао, да је то рударски посао.

РР: У класичном балету постоје веома строги стандарди којима се одређује квалитет. На шта се оријентишете у савременој кореографији?

ДВ: Са мојим перфекционизмом није важно показати себе него савладати стил и језик кореографа. Едвард Лок је после наше сарадње рекао: „Тебе треба истицати као најбољи пример стила Едварда Лока“. За мене је то најбољи резултат у раду. Али да би се он постигао треба почети рано и напредовати постепено.

u041fu0440u0435u0441 u0444u043eu0442u043e u0444u0435u0441u0442u0438u0432u0430u043bu0430 u201eContext. Diana Vishnevau201d.u041fu0440u0435u0441 u0444u043eu0442u043e u0444u0435u0441u0442u0438u0432u0430u043bu0430 u201eContext. Diana Vishnevau201d.
u041fu0440u0435u0441 u0444u043eu0442u043e u0444u0435u0441u0442u0438u0432u0430u043bu0430 u201eContext. Diana Vishnevau201d.u041fu0440u0435u0441 u0444u043eu0442u043e u0444u0435u0441u0442u0438u0432u0430u043bu0430 u201eContext. Diana Vishnevau201d.
 
1/2
 
РР:Недавно сте у оквиру фестивала балета „Маријински“ организовали представу у част своје наставнице Људмиле Коваљове, а у најскорије време вам предстоји читава серија представа у Петербургу. О чему још размишљате у овом тренутку?

ДВ: Настављам класичну линију у Маријинском театру, као и у ABT. Пре неколико година сам основала свој фестивал „Context. Diana Vishneva”, чији сам ја уметнички руководилац. Он ми одузима много времена и снаге. Фестивал је усмерен на развој савремене плесне уметности у Русији и даје шансу младима. Мени је то веома занимљиво. Свиђа ми се да се тиме бавим, да стичем искуство организовања и руковођења, и да видим како ми мењамо ситуацију у којој се налази савремени плес у Русији. Драго ми је кад видим да су имена кореографа, која су се први пут појавила у мојим пројектима, сада код нас добро позната, и да ти људи раде код нас. Размишљам о својим будућим представама и у потрази сам за људима са којима бих желела да радим и да се даље развијам. Имам понуде да се опробам на месту руководиоца – и њих такође разматрам. Посебна тема су односи са другим позориштима. Немогуће је толико се распарчати. Али ја имам прошлост, која је вредна уложеног напора, и имам садашњост, која је на мојој страни.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“