Десет мало познатих података о Третјаковској галерији

Lori/Legion Media
Третјаковска галерија у Москви, један од најважнијих руских музеја, обележава 22. маја своју 160. годишњицу. Тим поводом се присећамо појединих детаља из историје главне ризнице руског сликарства које чак ни многи Руси не знају.

1. Све је почело куповином једне жанровске уметничке слике

Галерија води свој „летопис” од дана када је руски трговац и колекционар Павел Третјаков купио уметничку слику Василија Худјакова „Сукоб са финским кријумчарима”. Купио ју је 1856. године у сликаревом петербуршком атељеу за 450 рубаља (данас би то било око 7.700 долара). После „кријумчара” Третјаков је наставио да сакупља уметничке слике, а његова колекција је касније прерасла у огромну ризницу руске уметности. Сада се та слика налази у сали бр. 16.

2. Галерију су основала два брата, а не један, као што многи мисле

Млађи брат Павла Третјакова Сергеј у почетку је и сам сакупљао радове руских сликара. Прва слика руског уметника у његовој колекцији је био пејзаж Алексеја Богољубова „Ипатјевски манастир близу Костроме”. Ту слику је он купио по савету Павла Михајловича. Касније, када старији брат из неког разлога није могао да набави одређену слику, куповао ју је млађи брат.

3. „Третјаковка” је некада била збирка и руског, али и западног сликарства

Временом се млађи Третјаков преоријентисао на западноевропско сликарство, и то углавном на француске романтичаре и реалисте. Своју збирку је по завештању оставио брату. Те слике су пренете у вилу у Лаврушинском сокаку, да би 1892. године Павел Третјаков поклонио граду уједињену колекцију са све вилом. За време совјетске власти слике страних уметника су 1925. године преузели и поделили Пушкинов музеј ликовних уметности и Ермитаж. Тако се, на пример, у Пушкиновом музеју нашло ремек-дело Жила Бастијена Лепажа „Сеоска љубав”.

4. Галерија је поклоњена народу Русије

Прво завештање у коме се помиње оснивање галерије Третјаков је написао када је имао 28 година. Касније, поклањајући колекцију граду, поставио је неколико услова: да галерија мора бити отворена „вечно”, да улаз буде слободан, и да изложбени простор буде отворен бар четири дана у недељи, изузев на Васкрс, Божић и Нову годину.

5. Цару се није допала прва „историјска тема”

Прва слика у Третјаковљевој колекцији посвећена руској историји било је платно Константина Флавицког „Кнегињица Тараканова у тамници”. Тараканова се лажно представљала као ћерка царице Јелизавете Петровне и грофа Алексеја Разумовског. По наредби Катарине Друге доведена је из Италије у Русију и заточена у Петропавловску тврђаву у Санкт Петербургу, где је и умрла. Цару Александру Другом се та слика није допала, те је наредио да се у каталогу изложбе Академије уметности убаци белешка да сцена приказана на слици не одговара истини.

6. На отварању галерије готово да није било жена

На дан отварања у августу 1893. године Московску градску галерију „Павел и Сергеј Третјаков” посетило је око 700 људи. Новине су писале да су то били уметници разних генерација, студенти, занатлије, ситни трговци, управитељи спахијских имања и сељаци. Међу посетиоцима готово да није било жена.

7. Чувена Рјепинова слика била је цензурисана

Поједина платна из огромне колекције било је забрањено излагати као експонат. Прва цензурисана слика је чувено дело Иље Рјепина „Иван Грозни и његов син Иван 16. новембра 1581. године” (познато под називом „Иван Грозни убија сина”). Слика се уопште није допала цару Александру Трећем, тако да је 1. априла 1885. године забрањено њено јавно излагање. Третјаков је за њу чак доградио просторију да би је могао показивати одабраним посетиоцима. Забрана је укинута три месеца касније.

8. Колекционар је међу уметницима био цењенији од цара

Ауторитет Павла Третјакова међу уметницима био је тако висок, да су му прећутно давали предност приликом продаје својих слика. Његова фраза „Молим вас да слику резервишете за мене” могла се третирати као својеврсна „гаранција квалитета”, јер је било неоспорно да Третјаков има довољно истанчан укус и уме да препозна ремек-дело. Ако се за неку слику интересовао Павел Третјаков, онда нико други није могао да је купи, па чак ни чланови царске породице.

9. За платно Александра Иванова саграђен је посебан објекат

Слику „Јављање Христа народу” купио је император Александар Други за 15.000 рубаља (данас би то било око 245.500 долара), и то буквално неколико часова после сликареве смрти. Павел Третјаков је стигао да купи само њене скице. У совјетском периоду (1925. године) одлучено је да се слика пренесе у „Третјаковку”. Специјално за њу је уз зграду галерије дограђена сала у коју може да се смести платно величине 5,4х7,5 метара. Тамо се оно налази од 1932. године.

10. Биста оснивача галерије постављена је уместо Стаљинове скулптуре

Испред здања Третјаковске галерије до 1938. године је стајао споменик Лењину. На истом месту се 1939. појавила скулптура Јосифа Стаљина. Тек 1980. је на њено место постављен споменик оснивачу музеја. Занимљиво је да је Стаљинова скулптура још увек у власништву „Третјаковке”, само што је премештена у атријум.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“