„Ноћ у музеју” под будним оком дежурних бакица

Сергеј Пјатаков / РИА Новости
У ноћи између 21. и 22. маја у Москви је одржана десета по реду годишња акција „Ноћ у музеју”, у којој је учествовало преко 450.000 посетилаца. Они су искористили слободан улаз и посетили 300 музеја и галерија. Поред њих, ноћну смену су одрадиле и старије госпође, које по традицији дежурају у салама руских музеја. Нас је заинтересовао њихов прековремени рад.

Фото: Енди ФрибергФото: Енди Фриберг

Прва станица је Музеј космонаутике. Велика је гужва. Стојим у огромном реду на киши и чекам. И други стоје, али је расположење у реду прилично ведро, за разлику од времена. Један пар испред мене коментарише: „Ово и није гужва. Права гужва је била на изложби Серова!”

Заиста, када је у јануару 2016. године организована изложба слика Валентина Серова у улици Кримски Вал, Московљани су се и по пет сати смрзавали на -15 степени чекајући свој ред. Последњег дана изложбе посетиоци су поломили врата, после чега је руководство донело одлуку да продужи изложбу за још пар недеља.

Фото: Енди ФрибергФото: Енди Фриберг

Музеј космонаутике

Галина Газарова ове „Ноћи у музеју” дежура у Музеју космонаутике. Са њом проводим овде два сата, од 20:00 до 22:00. Стално јој прилазе људи да нешто питају: када почињу екскурзије, где је тоалет, итд. Галина свакоме стрпљиво одговара, и још им проверава карте. Улаз јесте слободан, али ипак се на каси мора узети карта, и затим показати дежурној. Те старе госпође које дежурају по руским музејима прави су фанатици реда и мира, тако да је контрола на високом нивоу.

У „ноћној смени” музеј посећује много младих. Има и брачних парова са врло малом децом. Музеј космонаутике је довољно велики, па се експонати могу разгледати и са дечијим колицима.

Ове ноћи су бесплатне и екскурзије. Оне се организују сваких пола сата. Посетиоци могу сазнати много тога о освајању космоса и о најпознатијим совјетским и руским космонаутима.

Фото: Енди ФрибергФото: Енди Фриберг

Једну од таквих екскурзија чека Лара, студенткиња из Немачке која је на стажирању у Русији. Она је у родном Берлину редовни посетилац акције „Ноћ у музеју”. У Москви сада први пут присуствује тој акцији и све јој се допада:

– Одушевљена сам што је и поред кише дошло толико људи.

Фото: Енди ФрибергФото: Енди Фриберг

Третјаковска галерија у улици Кримски Вал

Негде око 23:00 стижем до Третјаковске галерије у улици Кримски Вал, где се чува колекција слика 20. века и где су се људи у јануару смрзавали чекајући у реду за изложбу Валентина Серова. Ово место као да је „наелектрисано” тако да се праве велики редови. Сада киша још јаче пада, а ред је овде још већи.

Овдашња дежурна старица већ није толико дружељубива. Ваљда је већ уморна и поспана. Не одговара ми на питања везана за посао и захтева да јој се обраћам максимално учтиво, по имену и патрониму: Надежда Ивановна.

Док стојим са Надеждом Ивановном, поред нас пролазе десетине и стотине посетилаца. Управо прође и мало бучнија група припитих студената. За њих је ноћна посета музеју добра прилика да бесплатно окончају вечерњу „турнеју” по кафеима. Старији људи, муж и жена, нешто расправљају испред слике „Купање црвеног коња”. Поред њих мајка умирује своју седмогодишњу ћерку, којој ваљда више одговара да у ово доба лепо спава у свом кревету. Није свако настројен да ноћу ужива у уметничким делима.

Фото: Енди ФрибергФото: Енди Фриберг

Посетиоци Третјаковке у улици Кримски Вал углавном добро испланирају своје посете, тако да скоро нико ништа и не пита дежурну. Пришла је само једна девојка и питала нас где су Шагалове слике. Баш нема среће: сала бр. 9, где је обично изложен Шагал, затворена је, а његове слике се привремено не приказују. Кад то рече, Надежда Иванова као да се мало освежи, па ми ипак исприча нешто о себи. Њена животна прича је класична за старије госпође које дежурају у музеју. Целог живота је радила у школи, а у музеју се запослила када је отишла у пензију.

Фото: Енди ФрибергФото: Енди Фриберг

У 2:00 излазим из галерије. На изласку наилазим на групу бучних америчких туриста. Питам их: „Како вам се свидела ’Ноћ у музеју’?”

Џенис из Ајдаха одушевљено маше рукама и гласно говори:

– „Ноћ у музеју” није тако досадна као посете са туристичком групом. Баш смо имали среће да дођемо у Москву када се овде организује та акција.

Фото: Енди ФрибергФото: Енди Фриберг

Да је она тако енергично викнула унутар музеја, сигурно би наишла на прекоран поглед Надежде Ивановне. Руски музеји, као и њихове дежурне старице, воле тишину.

Росијскаја газета. Сва права задржана.