Грб града и цркве Преображења Господњег на реци Силва, Кунгур, Пермски крај.
Lori/Legion-MediaМноги грбови руских региона изненадиће својим изгледом и грађане Русије, а камоли странце. У Сибиру се као симбол користе древни цртежи на стенама, у Поволжју се може наћи грб на коме је приказано Свевидеће око изнад леја са луком, а понегде се могу срести совјетски амблеми са тракторима и фабрикама.
Хералдика је у Русији почела да се развија у 17. веку и била је везана за интересовања императора Петра I. Првобитно слепо придржавање европских узора брзо је престало, тако да је руска хералдика стекла своје особености. У совјетско доба та традиција је прекинута јер хералдички стандарди нису узимани у обзир. Међутим, после распада СССР-а насеља су већином вратила грбове које су имала пре револуције.
Додуше, понегде се може пронаћи еклектична комбинација царске и совјетске симболике (попут грба Брјанске области, који садржи цртеж из 18. века, украшен српом и чекићем). Међутим, на просторима Русије се могу пронаћи и примерци који ће далеко више зачудити лаика.
У Русији се на грбовима не могу често видети митске животиње које су иначе типичне за западну хералдику. Са друге стране, врло су честе шумске звери, лисице, самури и, наравно, медведи. Медведи су на руским грбовима универзални мајстори. Они могу, рецимо, да саграде кућу или да разбију атом.
Медвед-дрводеља на грбу Балтасинског рејона (Татарстан, 780 км источно од Москве). „Балта“ је на татарском „секира“, а медвед је симбол природе и моћи. Извор: Lori/Legion-Media
Па ипак, нађе се понеко место и за измишљене животиње. Такав је, на пример, грб Иркутска. На њему није приказан уобичајени грифон, него јединствени и непоновљиви бабр. Прича о његовом настанку је помало комична. Првобитно значење речи „бабр“ је тигар на старом сибирском дијалекту. Још је царица Катарина Велика у 17. веку увела грб на коме тигар у зубима носи самура. Непуних 100 година касније, документ са описом овог приказа нашао се у Санктпетербуршком хералдичком регистру. Функционери су помислили да је реч „бабр“ заправо погрешно написана руска реч „бобр“ (дабар) и исправили су једно слово, а уметници су послушно унели измену у грб. Тако је настао тигро-дабар, црна грабљива животиња са пловним кожицама на ногама и косматим репом. Та чудна зверчица се и даље по инерцији зове „бабр“.
Грб Иркутска (Сибир, 4.200 км источно од Москве).
На Уралу је камила реткост, скоро као и митски бабр. Неколико примерака се може наћи у чељабинском зоолошком врту, и једна – на грбу Чељабинска. Камила са товаром појавила се на амблему града још у 18. веку „као знак да се у овај град довољан број њих доводи заједно са осталом робом“ (опис из 1782. године).
Тада је Чељабинск био важна раскрсница трговачких путева. Сада је овај град чувен по својој индустрији, али некадашњи грб ипак није одбачен. Напротив, пре 16 година је само мало „дотеран“, тј. усклађен са савременим нормама.
„Ви сте презиме наследили вероватно од прадеде. Тако је и град наследио грб још из ранијег периода. Тај грб је освештан временом“, каже Константин Мочонов, извршни директор „Савеза хералдичара Русије“ и један од аутора редизајнираног грба.
Грб Чељабинска (Јужни Урал, 1.500 км источно од Москве).
У хералдици није уобичајено да се приказује савремена техника. Механизми сувише брзо застаревају, и већ кроз четрдесет година становници града могу и да не схвате каква је то чудна справа приказана на њиховом грбу? Међутим, понекад и грб који је осмишљен потпуно у складу са традицијом може да изгледа крајње неумесно, ако се сам град брзо мења или ако се у култури мења представа о том граду.
Велики Устјуг је протеклих година постао познат као постојбина Деда Мраза. Самим тим, кад неко види мушкарца приказаног на грбу и нехотице поставља питање да ли је то можда Деда Мраз на одмору. Или је можда глобално загревање стигло чак и до руског Севера? Наравно, није ни једно ни друго, него се Велики Устјуг налази на месту где се спајају реке Сухона и Југ, које на грбу извиру из бокала тако да је приказани мушкарац у ствари антички бог мора Нептун.
Грб Великог Устјуга (750 км североисточно од Москве). Извор: Lori/Legion-Media
Рекосмо да је техника табу тема у хералдици, али то не треба схватити као забрану приказивања свих технологија. Сибирски град Жељезногорск основан у совјетском периоду незванично се називао „Атомград“ због производње плутонијума за војне потребе. И сада се тамо налазе стратешка војна предузећа, па није ни чудо што је на жељезногорском грбу приказан медвед који раздире језгро атома. Непосвећенима то изгледа прилично надреалистично, али са гледишта експерата све је на своме месту.
Грб Жељезногорска (Краснојарски крај, 3.800 км источно од Москве).
„Може се по милионити пут на грбу приказати нешто уобичајено и излизано, на пример, лав, орао или љиљан. Међутим, у осмишљавању грбова се цене индивидуална решења која нису шаблонска“, објашњава Дмитриј Иванов, члан Удружења хералдичара Русије. На грбу Жељезногорска нема ничег „јеретичког“. Његова композиција се састоји од једноставних и јасних елемената: од звери, обруча и лопте. „Помоћу традиционалних хералдичких фигура и метода може се приказати свака идеја и технологија: од фотографије и снимања звука до интернета“, објашњава Иванов.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу