Чебурашка
Kinopoisk.ruОстварење највећег руског мајстора анимације Јурија Норштејна најпознатије је у свету. У више наврата овај цртани филм је освајао награде на фестивалима. Проглашен је за најбољи цртани филм свих времена на „Олимпијади анимације“ у оквиру Олимпијских игара у Лос Анђелесу 1984. године.
„Бајка“ ("Сказка", 1979) је осмишљена као сећања и слободне асоцијације које се нижу, а не припадају неком конкретном јунаку, него народу у целини. Ту су и реминисценције на поезију 19. века, ту је и сећање на Други светски рат, и алузије на библијске текстове, и успаванка коју је слушало свако дете коме је матерњи језик руски: „Бају-бајушки-ба
Још један Норштејнов цртани филм, прича о трансцеденталном искуству јежића који се запутио код свог пријатеља медведића да пије чај. Успут се јежић изгубио у магли, срео белог коња, упао у реку, упознао се са рибом... Од свега тога је осетио толику очараност светом који га окружује да је на крају, стигавши код медведића, једва могао да учествује у пријатељском разговору. „Јежић“ ("Ёжик в тумане", 1975) је добио много награда и заузео је почасна места на неколико међународних ранг-листа ауторског цртаног филма. Пародиран је у серији Family Guy (епизода Spies Reminiscent of Us) и изложен у музеју студија „Гибли“ (као знак посебног поштовања Хајаоа Мијазакија према свом руском колеги). Јапанска влада је доделила Јурију Норштејну Орден излазећег сунца.
Аутор је Лав Атаманов. У питању је дугометражна адаптација бајке Ханса Кристијана Андерсена. То је један од малобројних совјетских цртаних филмова који је приказиван у иностранству (1957). Снежну краљицу су видели гледаоци у САД, Канади и Јапану. У Јапану ју је видео чувени Хајао Мијазаки, и како је сам рекао, филм је доста утицао на његов лични развој и његово стваралаштво.
Совјетски „Могли“ ("Маугли", 1973) замишљен је као мини-серија, али је затим редитељ Роман Давидов ујединио епизоде у дугометражни филм. „Могли“ је, као и „Снежна краљица“, приказан у САД, али са мањим успехом. Можда је разлог у томе што су амерички дистрибутери знатно прерадили овај цртани филм. Наиме, исекли су поједине напете сцене, уклонили генијалну музику композитора авангардисте Софије Губајдулине и уместо ње додали глас приповедача и веселе песмице.
Ова цртана серија (1969-1983) говори о љупкој и наивној зверчици са огромним ушима која се дружи са додбродушним крокодилом и супротставља подвалама злобне старице Шапокљак. Животињица непозната науци плод је маште писца Едуарда Успенског и редитеља Романа Качанова. То је најуспешнији совјетски цртани јунак. Тај лик је и дан-данас популаран у Јапану, где је током 2000-их о Чебурашки снимљена серија, а 2013. године је снимљен луткарски дугометражни филм. У Русији је лик Чебурашке коришћен као симбол где год је било могуће и немогуће – био је заштитни знак и олимпијске организације, и доброчинства, па чак и покрета протеста.
Постмодернистичка верзија познате бајке појавила се 1990. године на самом заласку совјетске епохе и у сваком смислу је симболизовала њен крај, приказујући гледаоцу (и домаћем и страном) упечатљив пример националне саморефлексије, оформљене у изванредној пластелинској анимацији. Гледаоци су оценили труд редитеља Гарија Бардина, тако да је филм добио гран-при на главном међународном фестивалу анимираног филма у Анесију. Захваљујујћи „Сивом вуку“ ("Серый волк энд Красная шапочка) Бардин је постао један од најпознатијих совјетских редитеља у иностранству. Тај статус је задржао до дана данашњег. Његов дугометражни цртани филм „Ружно паче“ (2010. године) почаствован је грандиозном open air премијером на фестивалу у Локарну, а његов последњи краткометражни рад „Слушајући Бетовена“ ушао је 2016. године у програм Канског фестивала.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу