Шест совјетских цртаћа који су освојили свет

Чебурашка

Чебурашка

Kinopoisk.ru
Russia Beyond се сећа ретких цртаних филмова чувеног студија Союзмультфильм, који су успели да се пробију у иностранство за време Совјетског Савеза. То су цртаћи који су одушевили гледаоце читавог света и оставили трага у историји анимације.

1. Бајка над бајкама

Остварење највећег руског мајстора анимације Јурија Норштејна најпознатије је у свету. У више наврата овај цртани филм је освајао награде на фестивалима. Проглашен је за најбољи цртани филм свих времена на „Олимпијади анимације“ у оквиру Олимпијских игара у Лос Анђелесу 1984. године.

„Бајка“ ("Сказка", 1979) је осмишљена као сећања и слободне асоцијације које се нижу, а не припадају неком конкретном јунаку, него народу у целини. Ту су и реминисценције на поезију 19. века, ту је и сећање на Други светски рат, и алузије на библијске текстове, и успаванка коју је слушало свако дете коме је матерњи језик руски: „Бају-бајушки-ба ју, не лези на крају, доћи ће ти сиви вук и грицнути те за кук“. Управо тај тужни, усамљени вучић је главни јунак филма, који се у јесен у напуштеној кући присећа прошлости створеног света.

2. Јежић у магли 

Још један Норштејнов цртани филм, прича о трансцеденталном искуству јежића који се запутио код свог пријатеља медведића да пије чај. Успут се јежић изгубио у магли, срео белог коња, упао у реку, упознао се са рибом... Од свега тога је осетио толику очараност светом који га окружује да је на крају, стигавши код медведића, једва могао да учествује у пријатељском разговору. „Јежић“ ("Ёжик в тумане", 1975) је добио много награда и заузео је почасна места на неколико међународних ранг-листа ауторског цртаног филма. Пародиран је у серији Family Guy (епизода Spies Reminiscent of Us) и изложен у музеју студија „Гибли“ (као знак посебног поштовања Хајаоа Мијазакија према свом руском колеги). Јапанска влада је доделила Јурију Норштејну Орден излазећег сунца.

3. Снежна краљица (Снежная королева)

Аутор је Лав Атаманов. У питању је дугометражна адаптација бајке Ханса Кристијана Андерсена. То је један од малобројних совјетских цртаних филмова који је приказиван у иностранству (1957). Снежну краљицу су видели гледаоци у САД, Канади и Јапану. У Јапану ју је видео чувени Хајао Мијазаки, и како је сам рекао, филм је доста утицао на његов лични развој и његово стваралаштво.

4. Могли

Совјетски „Могли“ ("Маугли", 1973) замишљен је као мини-серија, али је затим редитељ Роман Давидов ујединио епизоде у дугометражни филм. „Могли“ је, као и „Снежна краљица“, приказан у САД, али са мањим успехом. Можда је разлог у томе што су амерички дистрибутери знатно прерадили овај цртани филм. Наиме, исекли су поједине напете сцене, уклонили генијалну музику композитора авангардисте Софије Губајдулине и уместо ње додали глас приповедача и веселе песмице.

5. Чебурашка

Ова цртана серија (1969-1983) говори о љупкој и наивној зверчици са огромним ушима која се дружи са додбродушним крокодилом и супротставља подвалама злобне старице Шапокљак. Животињица непозната науци плод је маште писца Едуарда Успенског и редитеља Романа Качанова. То је најуспешнији совјетски цртани јунак. Тај лик је и дан-данас популаран у Јапану, где је током 2000-их о Чебурашки снимљена серија, а 2013. године је снимљен луткарски дугометражни филм. У Русији је лик Чебурашке коришћен као симбол где год је било могуће и немогуће – био је заштитни знак и олимпијске организације, и доброчинства, па чак и покрета протеста.

6. Сиви вук & Црвенкапа

Постмодернистичка верзија познате бајке појавила се 1990. године на самом заласку совјетске епохе и у сваком смислу је симболизовала њен крај, приказујући гледаоцу (и домаћем и страном) упечатљив пример националне саморефлексије, оформљене у изванредној пластелинској анимацији. Гледаоци су оценили труд редитеља Гарија Бардина, тако да је филм добио гран-при на главном међународном фестивалу анимираног филма у Анесију. Захваљујујћи „Сивом вуку“  ("Серый волк энд Красная шапочка) Бардин је постао један од најпознатијих совјетских редитеља у иностранству. Тај статус је задржао до дана данашњег. Његов дугометражни цртани филм „Ружно паче“ (2010. године) почаствован је грандиозном open air премијером на фестивалу у Локарну, а његов последњи краткометражни рад „Слушајући Бетовена“ ушао је 2016. године у програм Канског фестивала.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“