Пет руских начина за мршављење

Илустрације: Аљона Репкина

Илустрације: Аљона Репкина

У Русији се увек сматрало да девојка треба да буде „стамена“, а мршавост је третирана као здравствени проблем. Исто је важило и за мушкарце. Катарину I су чак приморали да се мало „поправи“ пре свадбе са императором Петром I. И руски ручкови су били чувени далеко изван граница земље. Драгим гостима су увек изношена најбоља јела у неограниченим количинама. Ипак, постоје и неке тајне руске мршавости.

1. Сеоска исхрана

У сеоској средини мршавост је била природно стање, захваљујући сталном физичком раду и честим несташицама намирница. Поред тога, од средине пролећа сељаци су одлазили у поље и тамо су проводили све време, чак су остајали и да преноће. У поље нису носили много хране – само хлеб и кисело млеко у бокалу, јер све остало на врућини пропада (квас и кисело млеко били су омиљени напици сеоске Русије). Сељаци су јели и све оно што расте у башти и у шуми: купус, репу, кисељак (лат. Rumex, трава слична спанаћу, само што је кисела), шумске плодове и печурке. Све те летње посластице су врло нискокалоричне. Обични сељаци нису могли себи да приуште слаткише. Шећер је био веома скуп, мед је такође коришћен само празником и као лек, тако да је и слатко које су кували од воћа било реткост.

Илустрације: Аљона РепкинаИлустрације: Аљона Репкина

2. Православни постови

Православни обичаји су такође дали свој допринос природној мршавости сеоског становништва. По законима цркве среда и петак су посни дани. Тада се не једу месо, млеко, млечни производи и јаја, и иначе се једе мање него обично. Поред тога, у току године постоје четири поста који дуго трају. Строги Велики пост у пролеће траје седам недеља, зимски Божићни пост траје пет и по недеља, Петровски пост такође траје неколико недеља, у зависности од датума Васкрса, и Госпојински пост траје две недеље. У току поста, посебно ако је строги пост, у поједине дане се не једе чак ни храна на биљном уљу, или се уопште не узима храна. Пре исповести и причешћа, који су били редовна појава, такође се постило најмање три дана.

3. „Бања“

Ефикасно средство за превентиву од сувишних килограма, као и од многих болести, у Русији је била „бања“ (руско парно купатило). Субота је била дан резервисан за „бању“. Поред тога, сматрало се да вода и пара не спирају само прљавштину, него и рђаве мисли и грехе. Савремени физиолози то објашњавају чињеницом да се под дејством високе температуре а затим наглог хлађења из организма избацује сувишна течност и убрзава се метаболизам. Истину говорећи, раније нико није одлазио у „бању“ да би смршао, али је зато данас то веома популаран метод.

4. Императорски мени

За разлику од нижег сталежа, врхушка руског друштва је могла себи приуштити свако изобиље у храни и зато је морала да размишља о контролисању свог менија. На пример, Петар I (1689-1725) остао је запамћен као стасит владар који је био у доброј форми. Он је велику пажњу посвећивао својој исхрани. Устајао је веома рано, пре 5 сати, на брзу руку је доручковао да би стигао да обави све што је планирао у току дана. Ручао је до поднева. На његовом менију обично је била густа кисела чорба од купуса, тј. шчи, месо, тј. хладна печена патка или хладно прасеће печење у павлаци, шунка или сир. Поред тога, Петар I је много волео воће из императорског воћњака. Другим речима, цар је држао дијету хранећи се беланчевинама и поврћем, а такође и свежим воћем.

5. Одбацивање вечере

У Руској империји је у круговима највишег сталежа била позната и пракса одржавања „форме“ у виду одбацивања вечере. То је истакао чак и руски писац Иван Гончаров у роману „Обична историја“. Један његов јунак, који је био угледан човек у Санкт Петербургу (635 километара од Москве), сматрао је да је вечера нешто што припада сељацима и простацима. Многи императори такође нису вечерали. Један од њих је и Николај I (1825-1855). Додуше, у Петербургу је и ручак почињао касно – око 5-6 сати увече.

Росијскаја газета. Сва права задржана.