1. Саграђен је у част победе
Црква на Црвеном тргу подигнута је 1555-1561. по наредби цара Ивана Грозног као знак победе над Казанским канатом. Победа је извојевана на дан када се празнује Покров Пресвете Богородице.
Црква је названа Храм Покрова Богородице на Рову, јер је до 1813. године Кремљ према Црвеном тргу имао одбрамбени ров.
Четири од укупно осам олтара храма посвећени су црквеним празницима за које су били везани кључни догађаји Казанског похода. Један је посвећен Светој Тројици, јер је, према једној верзији, у средњем веку на овом месту већ стајао храм посвећен Светој Тројици.
2. Симболизује Небески град
Према једној верзији, храм симболизује Небески Јерусалим, тј. Царство Божије, чији су зидови украшени драгим камењем. По другој верзији, неимари су покушали да направе храм идентичан константинопољск
Илустрација: Lori / Legion-Media
3. Девет цркава у једној
На заједничком темељу будућег јединственог храма (где се налази крипта) градитељи су најпре једну за другом подигли девет мањих цркава, спојених галеријама и пролазима. Занимљиво је да је у 16. веку крипта коришћена за чување царског новца и уштеђевине богатих житеља града. Фасада је урађена тако да изгледа као да је храм зидан од цигле.
Сваки период је оставио свој траг у архитектонском смислу. После пожара 1595. године цркве су украшене специфичним куполама. Куполе су постале разнобојне тек у 18. веку. Крајем 17. века се појавио фриз који је опасивао целу грађевину и на коме је био исписан читав историјат храма. Тај фриз је постојао до краја 18. века. Приликом рестаурације Црвеног трга 1817. године архитекта Осип Бове ојачао је потпорни зид храма каменом и поставио ограду од ливеног гвожђа.4. Други назив је храм добио по московском јуродивом
Други назив, Храм Василија Блаженог, појавио се захваљујући светом Василију, московском јуродивом. Он је имао дар прозорљивости. Предсказао је да ће 1547. године избити пожар, и то се заиста догодило. У том пожару је уништена скоро трећина Москве. Свети Василије је проводио живот у уздржању, по сваком времену је био без одговарајућег одела и обуће. Није имао кров над главом. Када се упокојио, опело му је држао митрополит Макарије, а сандук је у поворци носио Иван Грозни заједно са бољарима.
После канонизације светог Василија 1588. године уз храм је дограђена десета црква, у коју су пренете његове мошти, и тада је читав ансамбл добио име овог блаженог.
Илустрација: Lori / Legion-Media
5. Легенда о ослепљењу пројектаната
Постоји неколико верзија о томе ко би могао бити аутор овог архитектонског ансамбла. Најпознатија је да су храм пројектовали мајстори Барма и Постник. Легенда каже да је Иван Грозни наредио да се ослепе архитекте које су створиле тако предиван храм, да никада више не понове своју замисао и не подигну неки још лепши. Па ипак, то је највероватније измишљена прича. Касније је Постник подигао Благовештенски храм, као и зидове и куле Казанског кремља.
Постоји и друга верзија, да је Покровски храм можда пројектовао италијански мајстор који је био ангажован у Московском кремљу.
6. Французи и комунисти хтели да га униште
Храм је у више наврата био у опасности, иако се налази у самом центру Москве. Када су Французи 1812. напуштали Москву, било је планирано да дигну у ваздух Храм Василија Блаженог, али нису стигли то да остваре. Крајем 1920-их су и комунисти одлучили да сруше храм. Младој совјетској власти је сметала „култна грађевина” у сувом центру града. За храм се заузео архитекта и рестауратор Петар Барановски. Он је чак тим поводом послао телеграм Стаљину. Храм Покрова Пресвете Богородице није срушен, али је његов заштитник подвргнут репресијама за антисовјетско деловање.
7. Остало је једно оригинално звоно
Звоник храма је и данас у функцији, али од многобројних и разноврсних звона која је храм имао откако је изграђен у 16. веку данас је сачувано само једно. Наиме, совјетска власт је 1929. године почела да претапа бронзана звона. По речима звонара Алексеја Коновалова, само чудом је сачувано једно звоно: „Оно и сада преноси у наше време звуке 16. века”.8. Храм је споменик светске баштине
Покровски храм је био један од првих храмова које је млада совјетска власт узурпирала. У њему је 1923. године отворен историјско-архит
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу