Трпеза царице Катарине Велике – тајна лепоте и здравља

Vostock-Photo
Катарина Велика волела је ред, али и добру храну, па не чуди што је оброке бирала према томе колико су здрави.

Трпеза императорке Катарине Велике била је разноврсна, а јела су служена у тачно одређено време.

Време оброка чувене владарке било је прецизно утврђено. Устајала је рано, у шест ујутро, и дан започињала са две шоље веома јаке кафе са пуномасном павлаком и тостом са бадемима. Остатак кафе остављала је слушкињама, које би доливале још кључале воде у посуду и пиле тако разблажен напитак.

Ручак је почињао у један сат после подне и обично се састојао од три или четири различита јела која су представљала комбинацију домаће руске кухиње и страних јела популарних у то време. После ручка пила је чисту воду или је у њу додавала црне рибизле. Конзумирала је мале количине алкохолних пића – само чашицу мадере по савету свог лекара. Катарина Велика готово да није вечерала. Обично би увече појела једну или две јабуке или би попила хладну воду са мало сока од бобичастог воћа. Сматрала је да лагани оброци увече спречавају главобољу.

На двору императорке Катарине веома се водило рачуна о храни. Будући вешта у дипломатији, од својих главних кувара увек је захтевала да угледним гостима припремају њихова омиљена јела. Посебан дворанин био је задужен да прати посетиоце и да сазна шта воле да једу. Била је пажљива и према куварима. Ако би јело било прекувано или недовољно слано, императорка никада то није показивала и никога није кажњавала због тога. Чак је често узимала у заштиту куваре нижег ранга када су се шефови кухиње љутили на њих.

Иако је међу својим поданицима промовисала страну кухињу, волела је и руска јела. Позната је прича како је Катарина дошла у посету чувеном руском научнику и писцу Михајлу Ломоносову да би се измирили после неке несугласице. Наравно, то је учинила у време ручка. Ломоносов се пожалио што се императорка није претходно најавила, јер је могао да јој понуди само шчи (чорбу од купуса) и кашу. Катарина је одговорила да она то све воли, те ју је Ломоносов са задовољством угостио.

Катарина је више волела једноставну и здраву храну. На пример, јунетину. Ово месо је прави извор хранљивих састојака. Лако се и брзо вари, па је посебно погодно за оне који имају проблема са желуцем. Утиче и на повећање хемоглобина у крви и смањење холестерола. Препоручује се спортистима или онима који раде тешке физичке послове, јер повољно утиче на кости и мишиће. Али, и они који се баве интелектуалним пословима требало би да је уврсте у свој јеловник, јер побољшава памћење и позитивно делује на нервни систем.

У све ове добре стране јунетине можете се и сами уверити ако пробате овај оригинални рецепт за меко кувано месо какво је јела Катарина Велика.

Меко кувана јунетина

Састојци:

1 kg јунећег меса (најбоље рамстек);200 g свињске масти;3 шоље воде; 5 зрна црног бибера; со по укусу; 1 чен белог лука; 2 листа ловора ;1 кашичица цимета ;1 кашика сирћета; 1 кашика шећера

За тесто:

1 шоља воде; 2 шоље брашна

1. Ставите шећер, со, сирће, црни бибер, цимет, ловор и лук у воду у коју ћете ставити и комад јунетине премазан свињском машћу. Оставите месо да одстоји у овој маринади 2-3 дана.

2. Извадите јунетину из маринаде. Маринаду прокувајте и оставите да се охлади.

3. Помешајте воду и брашно да бисте добили меко тесто и развуците га до величине посуде за печење. Месо ставите у посуду за печење, прелијте га маринадом и покријте тестом.

4. Ставите у рерну загрејану на 200°C и оставите да се пече 3 сата.

Служите са киселим краставцима и куваним кромпиром. Јунетина се може сервирати у једном комаду или исечена попреко у односу на мишићна влакна.

Росијскаја газета. Сва права задржана.