„Концерт за наше велике руске пријатеље”

У омањој сали готово да нема слободног места. Гледаоци разговарају на српском и руском, а извођачи на сцени подешавају инструменте. На свакој столици је програм концерта. „Концерт за наше велике руске пријатеље” – тако је насловљен програм, али на руском језику. Српски учесници и организатори су га брижљиво превели за руске гледаоце, али су у том преводу направили грешку – написали су: „Концерт для наших больших русских друзях”, а правилно би било „Концерт для наших больших русских друзей”. Та симпатична грешка у наслову даје целом овом догађају некакву посебну драж, а „велико пријатељство” из малих слова на папиру израста у нешто што се заиста може осетити и што испуњава целу салу.

Вања Теофиловић. Илустрација: Алина Јаблочкина

Дечаци и девојчице из Србије су пре доласка у Москву већ стигли да гостују у Санкт Петербургу. Мали музичари из Музичке школе у Гроцкој изгледају прилично озбиљно за своје године када изводе композиције Дебисија, Чајковског, Комаровског и Грига. Мало старији извођачи из КУД-а „Аца Обрадовић” (Баваниште) тако хитро се врте у народним играма из различитих делова Србије, да се сала ори од аплауза. Тешко је рећи ко је задовољнији – гледаоци или извођачи.

КУД "Аца Обрадовић". Илустрација: Алина Јаблочкина

Ово је први такав концерт у Москви. Један од главних организатора је Вера Секулић, председница удружења „Дани ћирилице”. Она је у Русију донела и радове учесника фестивала „Дани ћирилице” 2016. Од тих радова је у сали импровизована изложба.

Директорка Музичке школе Бранка Ивковић-Петронић каже да је одавно постојала жеља да се у Русији организује заједнички наступ са КУД-ом „Аца Обрадовић”:

„Увек нам је била жеља баш та Русија, наша братска земља, и Москва, и Петербург, и да обиђемо светиње, и да наступамо. Зато смо и спремили духовни, и класични, и руско-српски програм. Све се развило врло брзо. За неких два месеца ми смо спремили дивне песме и представили нашу децу такмичаре. Деца су хтела да дођу, и одрекла су се два месеца летњег распуста. Колегеница Катарина Фаркаш је вежбала с њима. Кад се нешто хоће, све се може”.

Деца и професори су спремили духовни, и класични, и руско-српски програм. Илустрација: Алина Јаблочкина

Гледаоци у братској земљи одушевљено су слушали српске народне песме, као и руску песму „Коњ” у извођењу хора и оркестра „Одјек”, а такође композиције „Подмосковске вечери” („Подмосковные вечера”) и „Уралска јаребика” („Уральская рябинушка”). После двочасовног концерта на лицима младих играча и музичара нема ни трага замора. Сви се утркују ко ће пре изнети своје утиске о Москви и московској публици.

„Ова публика је била дивна. Стварно их је било у великом броју. Добро би било да и следеће године дођемо опет, да се понови све ово”, каже десетогодишња виолинисткиња Тамара Симоновић. „Нисам никада пре била у Русији, али сад сам баш задивљена овом земљом”.

Тешко је рећи ко је задовољнији – гледаоци или извођачи. Илустрација: Алина Јаблочкина

Одмах се надовезује друга виолинисткиња, Исидора Остојић: „ Публика је стварно на нивоу, екстра”. Сви се смеју, а клавирски дует Милица Митровић и Дајана Станић кажу да би желеле да наставе школовање у Русији. Њихов друг, гитариста Иван Павловић, задовољан је својим наступом и такође би хтео поново да посети Русију:

„Русија је дивна земља, и људи – стварно су расположени, фини и имају стрпљења. Концерт је био савршен, ако мене питате”.

Пијанисткиња Тијана Станић каже да је увек много волела Русију, а сада, када ју је видела својим очима, а не на монитору, волеће је још више.

Играчи су представили игре из различитих делова Србије. Илустрација: Алина Јаблочкина

Чланови КУД-а „Аца Обрадовић” Јована Семјонов, Ивана Манић и Лука Станковић су у току наступа променили неколико народних ношњи, али нису потрошили одушевљење и енергију. Они потврђују речи млађих колега о московској публици:

„Док смо играли, мислили смо на људе који нас гледају. Видело се како их испуњава то што ми радимо, како су они одушевљени игром и нашим ношњама”.

<p>Лука Станковић. Илустрације:&nbsp;Алина Јаблочкина</p>\n

 

1/3

 

Ово није последњи њихов концерт у Русији. Пре повратка у Србију посетиће поједине руске манастире, где ће, наравно, бити замољени да нешто отпевају. Како је истакла Бранка Ивковић-Петронић, „ово је нешто што је потребно људима, да се опусте, да чују, јер се та љубав између нас, Србије и Русије, осећа”.

Од Београда до Белгорода: Животни пут младог српског виолинисте

Росијскаја газета. Сва права задржана.