Зашто се руски универзитети лоше котирају на међународним ранг-листама?

24 руска универзитета су се нашла на међународној ранг-листи високошколских установа World University Rankings 2016-2017 британског часописа Times Higher Education (THE), објављеној 21. септембра 2016. године. У поређењу са 2015. годином руско присуство на ранг-листи THE је удвостручено, јер се појавило 11 нових универзитета.

Водећи руски универзитет на ранг-листи THE је Московски државни универзитет „Ломоносов” (МГУ). Он је на 188. месту. Следећи представник Русије је Московски физичко-технички универзитет (МФТИ), а трећи је Санктпетербуршки национални истраживачки универзитет информационих технологија, механике и оптике (ИТМО).

У целини гледано, већина руских универзитета (9 од 13) заузела је нижу позицију на листи у односу на 2015. годину. Експерти са којима смо се консултовали навели су основне разлоге због којих се руски универзитети не котирају високо на међународним ранг-листама и објаснили зашто руске високошколске установе и иначе тешко доспевају на сличне ранг-листе.

Западни модел образовања

У свету тренутно постоји десетак глобалних ранг-листа академске репутације универзитета. THE је једна од њих. Она се формира на основу 13 показатеља груписаних у пет категорија: образовање, научноистраживачки рад, цитираност, интернационализација (зависи од броја страних студената) и иновације.

„Рангирање Times Higher Education је за руске универзитете неповољније од других светских система. У њему се, на пример, узима у обзир финансирање истраживања на универзитету изражено у доларима, а на те показатеље утичу промене курса рубље”, прокоментарисао је овогодишњу ранг-листу ректор МГУ, академик В. А. Садовничиј.

Међутим, финансијско питање није највећи проблем у оцењивању руских високошколских установа. Испоставило се да су систем и методологија међународног рангирања оријентисани на западни модел образовања.

„Водеће институције за рангирање су THE и QS, а оне су британског порекла и боље познају систем образовања који је тамо устаљен. Руско образовање има своје особености и своју специфику, коју западне ранг-листе не узимају у обзир у пуној мери. Реч је о томе да већину западних високошколских установа чине класични универзитети који припремају стручњаке за широк спектар специјалности. У Русији су традиционално јаки специјализовани универзитети, који су оснивани са посебним задатком. На пример, МФТИ припрема интелектуалну елиту у области природних наука, МИФИ (Универзитет за нуклеарна истраживања) обезбеђује водеће стручњаке у области нуклеарне индустрије, док Први московски државни медицински универзитет ’Сеченов’ даје врхунске лекаре”, каже начелник управе за стратешки развој МФТИ Виталиј Баган.

Узроци ниског рангирања руских универзитета

Русија је још 2003. године потписала Болоњску декларацију, али и поред тога руски модел високог образовања у поређењу са западним прећутно задржава своју специфику, тј. поделу универзитета на конкретне области. Универзитети „некласичних” наука у Русији теже да буду увршћени у глобалне академске ранг-листе, али то није лако постићи.

„Приликом општег рангирања консултују се стручњаци из свих области и траже се показатељи универзитета у различитим дисциплинама, од физике до историје уметности. Логично је да универзитети који припремају кадрове за конкретну специјализовану област добијају далеко мање бодова”, закључује Виталиј Баган.

Росијскаја газета. Сва права задржана.