Колико су зарађивали Толстој, Достојевски и други руски писци?

Модни детаљи и некретнине близу Кремља

На пример, чувени руски песник Александар Пушкин је за прво комплетирано издање романа у стиховима „Евгеније Оњегин“ (1833) добио 12.000 рубаља (ако се прерачуна на данашњи новац то је 10,5 милиона рубаља или 166.000 долара). Од тог новца он је могао купити 100 модерних кошуља, 200 пари модерних рукавица, 80 килограма чаја од сувих цветова биљака, могао је на годину дана изнајмити приземну дрвену кућу у центру Москве и платити школовање двоје деце са дневним боравком.

Додуше, Пушкин је имао четворо деце, тако да тај новац не би био довољан за све њих. Руски песник је целог живота био у дуговима и оставио их је жени после смрти, а управо због ње је и убијен у двобоју. Истина, све његове дугове је вратио цар Николај I. А истина је и то да се Пушкин облачио по последњој моди.

„Пушкин“ Петра Кончаловског (1932). Илустрација: РИА Новости

Крзно и бадемов прашак за чишћење коже

За свој чувени роман „Обломов“ (1859), Иван Гончаров је добио 10.000 рубаља (данас би то приближно било око 10 милиона рубаља или 158.000 долара), што значи да је могао купити 10 софа од црвеног дрвета, 10 пари градских саоница, 2 кочије са опругама, 19 радних столова са црном кожом, крзно ракуна, 1.200 порцеланских шоља, 80 килограма сапуна са мирисом аниса, 17 теглица бадемовог прашка за прање руку и негу коже, 100 великих лубеница и 10 великих дугоносих кечига, а такође је могао у Петербургу на годину дана да изнајми апартман са 12 соба.

Гончаров, за разлику од свог јунака Обломова, није волео да лежи на дивану. Био је чиновник, енергичан човек, волео је путовања, па чак је био и на путу око света у оквиру дипломатске мисије. Новац му никада није недостајао, а чини се да би га и потрошио на неки други начин, на пример, на још једну експедицију на фрегати „Палада“.

Иван Гончаров (сликар И. Крамској).

Сапуна никад доста!

За роман „Идиот“ (1868) Фјодор Достојевски је добио само 7.000 рубаља (7 милиона савремених рубаља или нешто више од 100.000 долара). Узгред буди речено, његова јунакиња Настасја Филиповна баца у ватру 100.000 рубаља.

Од скромног хонорара могла би се купити храстова шума у Рјазању, лаке кочије са четири седишта, 10 комода, 10 огледала у раму од црвеног дрвета, 160 килограма сапуна са мирисом аниса, 2 храстова бурета, 30 флаша америчког рума, 160 килограма енглеског сира, кожна торба и флаша црног мастила.

Све би то могао имати Достојевски да се није коцкао. Додуше, увозни сир за њега није био нешто необично јер је често путовао у иностранство.

Фјодор Достојевски (сликар Василиј Перов).

Диње и Волтер фотеље

Најбогатији али и највреднији је био Лав Толстој. За „Ану Карењину“ (1875-1877) добио је 20.000 рубаља (приближно око 20 милиона данашњих рубаља или преко 300.000 долара). За тај новац Arzamas предлаже дугачак списак свега и свачега, од куће у Москви, кочија и скупоцених цигарета, до чизама, кожних торби, порцелана и диња.

Лав Толстој. Илустрација: ТАСС

Толстој је, међутим, био аскета и није волео да живи на високој нози. Сам је правио чизме, а на његово имање Јасна Пољана у Тулској области не би ни стало 30 Волтер фотеља. А није имао ни кућу у Москви.

Толстој и православље: „Док се не покаје“

Росијскаја газета. Сва права задржана.