Од проводаџија до Тиндера: Склапање брака у Русији некад и сад

Максим Слуцки/TAСС
Раније су родитељи бирали брачног друга сину или ћерки. Затим су једно време били модерни огласи у новинама. А како грађани Русије сада траже своју другу половину?

Данас се људи у Русији упознају на разне начине, почев од најстаријих метода па све до најсавременијих. На пример, на северном Кавказу још увек постоји обичај проводаџисања и договора између родитеља младића и девојке, а у руским мегаполисима су популарне специјалне апликације за мобилне телефоне и такозвано „брзо упознавање” (Speed dating) тј. организовани вечерњи сусрети за упознавање „сродних душа”.

Љубав од средњег века до Совјетског Савеза

Од 10-11. века па до средине 19. века најчешћи начин тражења брачног друга у Русији је било проводаџисање. Од краја 13. до почетка 18. века договор о браку могао је бити забележен и неком врстом уговора. То је била норма коју је укинуо тек Петар Први 1702. године. Истим указом су млада и младожења добили више самосталности. Наиме, морали су се упознати током 6 недеља после договора који склопе родитељи, а такође је било допуштено и одбити ступање у брак, на пример ако је невеста „ружна, тужна и болесна“. Брак под принудом забрањен је 16. јануара 1724. године.

Павел Федотов „Мајоров брачни предлог“, 1848. Третјаковска галерија / Балабанов/РИА НовостиПавел Федотов „Мајоров брачни предлог“, 1848. Третјаковска галерија / Балабанов/РИА Новости

У 19. веку, са развојем процеса урбанизације, границе између сталежа су постепено почеле да се губе, тако да је и проводаџисање замењено новим начинима проналажења особе свог живота. Почетком 20. века било је популарно тражити другу половину преко огласа у новинама. Од 1905. године појављују се издања са брачном тематиком. На пример, у листу „Брачная газета“ од 28. (15) јула 1907. године извесни господин Борисов је објавио оглас следеће садржине: „Ја сам демократа. Смучило ми се да се сам борим против неправде и зла, и зато желим да пронађем другарицу жену која дели моје погледе на свет...“

Омладина у СССР-у се упознавала углавном преко пријатеља или „на плесу“. Па ипак, било је и таквих случајева од којих би се могао направити романтичан филм. Олга Бикова прича како се њен деда Иван заљубио у баку Лију када је видео њену фотографију у албуму своје пријатељице. На полеђини фотографије Иван је пронашао адресу те девојке и почео да јој пише писма, а затим је отишао да је посети у град Велики Устјуг (750 км североисточно од Москве), и то из Аустрије, где је служио војску после Другог светског рата.

Након тог сусрета они су се дописивали још две године, а затим је Иван успео да издејствује прекоманду у Совјетски Савез и отишао да се ожени својом вољеном. „Бака је већ била пред удајом, али је оставила свог несуђеног младожењу и отишла са дедом у Лавов (на западу Украјине) и никада није зажалила због тога“, каже Олга.

„Брзо упознавање”

Са једне стране, у појединим регионима Русије (на пример на Северном Кавказу) задржао се древни обичај проводаџисања и куповине невесте, а са друге стране, у великим градовима је потрага за другом половином знатно убрзана. Популарно је „брзо упознавање” (Speed dating), тј. састанци који се организују да младићи и девојке упознају једни друге.

„Долазе нам различити људи, од кувара и студената до финансијских директора“, каже Јелизавета Тарасова, руководилац пројекта брзих састанака 1+1. „Људе привлачи шанса да пронађу своју љубав и могућност избора“.

Б. Манушин/РИА НовостиБ. Манушин/РИА Новости

„Љубавне“ апликације за мобилне телефоне

Конкуренција „брзом упознавању” су мобилне апликације за упознавање. У Русији су најпопуларније Badoo и Tinder. Јулија Иванова из Јекатеринбурга (1.410 км источно од Москве) поставила је на свој мобилни телефон Tinder када је сазнала да ту апликацију користи њен симпатични колега са којим никако није успевала да заподене разговор. „Моје коришћење Tindera се свело на тражење једног конкретног човека. Одбацивала сам симпатичне младиће само да бих нашла онога ко ми је заиста био потребан“, каже Јулија. Пар недеља касније девојка је заиста угледала познато лице, а младић је у тој апликацији одговорио наклоношћу. „После тога сам уклонила Tinder са мобилног и одлучила да наставим контакт у стварности“, прича Јулија.

Tinder је популаран у свету и зато посебно привлачи Рускиње које желе да се упознају са странцима. На пример, тако се Ана Лобова из Нижњег Новгорода упознала са мушкарцем из Аустралије. „Дописивали смо се четири месеца и заљубили једно у друго“, прича девојка. „Затим је он авионом допутовао у Русију, а после четири дана је постао свестан да се охладио према мени“.

„И са младићима из Русије се нашло понешто заједничко“, истиче Ана. „Међутим, они или ништа не пишу, или на самом почетку пишу нешто банално. Младићи из других земаља су занимљивији саговорници и са њима ми је лако да почнем разговор“.

У чему је тајна популарности мобилних апликација?

Ина Хамитова, клинички психолог и психотерапеут, директор Центра за систематску породичну терапију, сматра да велика популарност мобилних апликација за склапање познанстава није питање моде, него је то реализација природне човекове потребе да нађе своју љубав.

„Шта је лоше, рецимо, у проводаџисању? Огроман број људи је својевремено тако пронашао свог животног сапутника. Развој технологија и коришћење мобилних апликација у исте сврхе уопште није тако лоша идеја“, каже Ина. „Поред тога, када се неко региструје у таквој апликацији, он самим тим већ изражава своју намеру, тако да су мање шансе да човек буде одбачен“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“