Зашто је српски језик и даље популаран у Москви?

– На приватним курсевима страног језика „Разговор“ недавно је формирана 229. по реду група за учење српског језика. Колико ми је познато, „Разговор“ је у Русији најпопуларнија школа за учење српског. Реците откуд толика популарност српског језика управо на вашим курсевима? Зар у Москви заиста има толико људи који желе да науче тај дивни језик?

– Ми смо школу „Разговор“ отворили пре осам година са циљем да то буду курсеви словенских и западноевропских језика. На идеју да се формира језички центар где би се посебна пажња посветила учењу словенских језика дошао је наш колега и пријатељ, научник и слависта Вјачеслав Чарски (тренутно ради као заменик главног уредника у Russia Beyond). Тада, крајем 2009. године, он је нас као своје најближе сараднике и заљубљенике у српски језик и Србију позвао да предајемо српски. Због тога није ни чудо што је од самог почетка управо то био главни правац нашег развоја. Другачије није ни могло бити. Међу нашим полазницима има много оних који изучавају друге језике (како словенске, тако, рецимо, и енглески). Има чак и Срба који уче руски! Али ипак је српски био и остао најпопуларнији страни језик у нашем центру. Мислимо да је узрок томе високи професионализам наших предавача (српски у „Разговору“ предаје 13 дипломираних стручњака, од тога пет природних говорника, тј. људи којима је српски матерњи језик), као и у нашој оријентисаности на живи разговорни језик савремене Србије. За осам година рада смо се доказали, добили заслужену високу оцену и стекли углед међу многобројним полазницима наших курсева. Зато сада свако ко хоће да научи српски језик у Москви зна да се треба обратити нама.

Ана Немова. Илустрација: Ана Ростокина

​– Ко учи српски? Мења ли се социјални пресек полазника у поређењу, рецимо, са 2000-им или 2010-им годинама, када сте почели да радите?

– Можемо вам рећи да српски привлачи врло различите људе! Наше курсеве похађају и деца, и пензионери, и студенти, и бизнисмени, и лекари, и домаћице, па чак и једна бароница. Сви они имају различите мотиве. Неко је купио кућу на Златибору, неко воли да проведе годишњи одмор у Београду, некоме је српски потребан за посао и каријеру, а многима је то једноставно хоби. Наше културне везе, заједничка вера и братство наших народа за многе су довољан разлог да уче српски језик. Многи наши полазници су нашли праве пријатеље у Србији и уче језик да би их боље разумели. Наравно, многе наше полазнице сањају да се удају за Србина! Оне сасвим исправно сматрају да треба да знају матерњи језик свог будућег мужа и његове породице. На наше очи је склопљено много руско-српских бракова који сада срећно живе. Не треба заборавити ни да је Црна Гора већ десетак година врло популарна дестинација наших туриста, и да је привлачна за наше инвеститоре. Због тога сви који радо проводе одмор на црногорском приморју или планирају да се преселе у Црну Гору такође долазе код нас и уче српски.

Илустрација: Виктор Горјачев

– Које методе и помоћна наставна средства користите?

​– Наш центар за стране језике зове се „Разговор“, и то само по себи довољно говори. Главни циљ нам је да научимо наше полазнике да разговарају на страном језику. Због тога се наш метод највише заснива на комуникацији. Најважније нам је да већ на првим вежбањима срушимо језичку баријеру, јер је она главни проблем свима онима који имају лоше искуство са учењем страних језика у школи. Али такође је важно објаснити полазнику и структуру језика, јер је без разумевања његовог система врло тешко постићи успех чак и у разговорној сфери. Ми често кажемо да је сваки предавач истовремено и психолог. Важно је узети у обзир све индивидуалне особености сваког полазника и створити лагодну и опуштену атмосферу на вежбањима како би комуникација на страном језику била што лакша и представљала задовољство.

У раду користимо савремена наставна средства за странце издата у Београду и Новом Саду. Наши пријатељи и колеге из центра за српски језик и културу „Азбукум“ створили су одличан систем са три нивоа уџбеника и аудио-материјала . Наши полазници са задовољством користе и приручнике Вјачеслава Чарског за носиоце руског језика (2012-2013) који су веома популарни у Заједници независних држава. Поред тога, за све ове године је сваки предавач припремио мноштво сопственог материјала: текстова, дијалога, вежби, граматичких табела и много тога другог. Наши полазници нас одавно моле да сами објавимо уџбеник, и ми заиста желимо да реализујемо ту идеју. Разуме се, чим знања наших полазника достигну одређени ниво, ми прелазимо на аутентичне материјале на српском језику: читамо часописе и књиге, слушамо песме, гледамо филмове и серије, клипове и новости. Важно је научити језик, али и упознати културу и историју Србије, и менталитет њеног народа.

Илустрација: Дмитриј Пољаков

– Поред тога што предајете својим полазницима језик, шта им још нудите? На пример, организујете ли некакве активности?

– „Разговор“ нуди услуге усменог и писменог превођења, како у Москви, тако и у Београду, где имамо свога представника. Код нас се може положити испит и добити сертификат „Азбукума“, који сведочи о нивоу знања српског језика. А ко жели, може и да се пријави на њихове курсеве, у Београду или Новом Саду. Ти курсеви трају целе године. Постоје и специјални летњи програми и програми за децу. Добро је крајем школске године „заронити“ у средину где се говори српски – то увек даје одличне резултате. На нашем сајту можете да нађете и тест који смо сами направили. Он омогућава да се брзо одреди ниво знања српског језика. Тај тест је решило већ 663 љубитеља српског језика из разних земаља и градова.

Илустрација: Александра Чарска

И наравно, ми увек тежимо да све Московљане који воле Србију и српски језик обрадујемо разноврсним активностима. На пример, редовно организујемо разговорне и ауторске курсеве српског језика, приказујемо култне српске и југословенске филмове, организујемо вечери на којима је све српско – и кафа, и ракија, и посластице, и музика. Сви који воле Србију и Црну Гору увек су нам драги гости. Распоред наших активности може се видети на нашим страницама на друштвеним мрежама или на нашем сајту.

– Колико брзо и успешно ваши полазници савладају српски језик? Има ли међу њима оних чијим се успехом поносите?

– Честа је заблуда да су српски и руски невероватно слични језици, те да сваки Рус лако може да научи српски, и обрнуто. То није тако! Блискост језика свакако помаже у процесу учења, али баш она често може да учини и „магарећу услугу“. Међутим, дешава се да полазник после 3-4 месеца учења језика већ доста научи, и када оде на годишњи одмор у Србију или Црну Гору он без проблема комуницира тамо са људима и усавршава знања која је стекао код нас. Ми управо то желимо да постигнемо када полазник нема времена да много добро научи језик.

Па ипак, и предавачу и полазнику свакако пријају далеко амбициознији циљеви. На пример, наша полазница Јелена Јаћимовић научила српски језик и отишла у Подгорицу, тамо постала водећа службеница црногорске компаније, преводилац и аутор изванредног „Наранџастог водича“ кроз Црну Гору. Посебно нам је задовољство било да наставимо учење преко Скајпа, када је Јелена и поред свих обавеза од јутра до мрака, и поред тога што је чекала бебу, ипак неким чудом налазила времена да до савршенства дотера свој изговор. Оксана Тоскић се по завршетку курса преселила у Београд, где је постала једна од највиђенијих представница фото-новинарства – професије која није типично женска. Оксанине фотографије се могу видети у информативним агенцијама и издањима као што су „Танјуг“, РТС, „Телеграф“, ТАСС, „Блиц“, „Ало“, „24 сата“, „Правда“, „Калеидоскоп“, „Спортски журнал“, итд. У свакодневном раду јој поред талента помаже и одлично знање српског језика. Или, рецимо, полазница „Разговора“ Данијела Земун има српско презиме и српског је порекла, али до студентских дана није знала српски, а онда је одлучила да га научи, и изабрала је управо наше курсеве. Данијела је тако добро научила српски, да смо је пре пар година са задовољством препоручили представништву Републике Српске у Москви, где је она брзо напредовала од секретарице до саветнице шефа Представништва. По Данијелиним речима, знање српског јој не помаже само у каријери, него и у одржавању родбинских веза.

– Какви су вам планови за будућност у погледу курсева српског језика? Постоји ли бојазан да ће спласнути интересовање за тај језик?

– Наши народи ће увек бити пријатељски. Историјске, политичке, економске, културне и духовне везе између нас не могу се прекинути. Наравно, економска криза и развој технологија остављају трага. Са једне стране, поједини Московљани више не могу себи да приуште учење страног језика, а са друге стране, у многим градовима и земљама, па и у Москви, све је више оних који радије уче језик преко Скајпа. Ми се трудимо да узмемо у обзир нове моменте и чинимо све да учење српског језика буде свима приступачно. Већ одавно желимо да се у Москви ипак појави центар српског језика и културе. Он би под својим кровом могао да уједини курсеве српског језика за децу и одрасле, школу за мале Србе из дијаспоре, библиотеку српске литературе, биоскопску салу за приказивање нових српских филмова, салу за предавања и још много тога. У Москви такве центре имају Чешка, Словачка, Бугарска, Пољска и Украјина. Не бисмо рекли да се Руси мање интересују за језик и културу Србије. Сматрамо да је крајње неопходно популаризовати српски језик и културу у Русији, и ми ћемо у том правцу чинити све што од нас зависи.

Прочитајте такође: Шта је најтеже Русима у српском језику, и Србима у руском?

Росијскаја газета. Сва права задржана.