Дворски храм породице Романов: 10 чињеница о Казањској цркви

Казањска црква, један од симбола Санкт Петербурга, саграђена је 1811. године по угледу на римску базилику Светог Петра. Подсетимо се појединих занимљивости везаних за један од најпрепознатљивијих украса северне руске престонице.

Илустрација: Lori / Legion-MediaИлустрација: Lori / Legion-Media

1. Храм је саградио руски архитекта Андреј Вороњихин

Цар Павел I је дошао на идеју да сагради Казањску цркву на месту старог храма посвећеног Рођењу Пресвете Богородице. Император је организовао конкурс за предлоге пројеката у коме су учествовали Италијан Пјетро Гонзаго, Енглез Чарлс Камерон и Француз Жан Франсоа Томас де Томон. Цар је већ био одобрио Камеронов пројекат када му је гроф Строганов препоручио да изабере пројекат младог архитекте Андреја Вороњихина, који није учествовао на конкурсу. Императору се тај рад допао и Вороњихин је именован за главног архитекту.

Илустрација:  Lori / Legion-MediaИлустрација: Lori / Legion-Media

2. Као инспирација су послужили храмови Рима и Фиренце

Павел је хтео да ново здање подсећа на римску базилику Светог Петра. Вороњихин је пројектовао грандиозну колонаду која је имала сличности са пројектом италијанског храма. Стубови Казањске цркве (укупно 96) нису распоређени укруг, него се шире према Невском проспекту. Свечани улаз у цркву је био на бочној северној страни храма. Према Вороњихиновом плану, колонада је требало да буде постављена и са јужне стране храма, али се касније одустало од те идеје.

Северни улаз у цркву је изливен од бронзе по угледу на „рајске двери“ фирентинске крстионице Лоренца Гибертија. Савременици су критиковали Вороњихина због позајмљених идеја и називали га „копистом“.

Илустрација: Lori / Legion-MediaИлустрација: Lori / Legion-Media

3. Здање се третира и као музеј природног камена

Црква се зове још и музеј природог камена. Главни украсни материјал је сига, који потиче из налазишта код Петербурга. Камен је личио на италијански травертин, од кога је саграђена базилика Светог Петра. Сига се са својом шупљикавом текстуром лако обрађивала и коришћена је за облагање фасаде цркава, за израду капитела, фризова, оквира на прозорима и довратника на вратима. У унутрашњем декору Вороњихин је користио карелски мермер, као и порфир и јаспис из околних налазишта. Интеријер цркве украшава 56 стубова од ружичастог гранита са позлаћеним капителима.

Илустрација: Lori / Legion-MediaИлустрација: Lori / Legion-Media

4. Интеријер су украсили водећи руски уметници

И споља и изнутра Казањска црква је украшена скулптурама и барељефима. Бронзане статуе светитеља извајали су Степан Пименов, Иван Мартос и Василиј Демут-Малиновски. Зидове цркве су осликали чувени сликари међу којима су Карл Брјулов и Владимир Боровиковски.

5. Црква је храмовни музеј рата против Наполеона 1812.

Црква је отворена годину дана пре рата 1812. Уочи одласка на фронт богослужењу у храму је присуствовао Михаил Кутузов, који је постављен за главног војсковођу. После рата су овамо донети ратни трофеји – заставе и барјаци, кључеви од заузетих градова и маршалска палица француског војсковође Луја Николе Давуа.

Споменик Барклају де Толи испред Казањске цркве. Илустрација:  Lori / Legion-MediaСпоменик Барклају де Толи испред Казањске цркве. Илустрација: Lori / Legion-Media

6. Био је храм дома Романов

Црква Рођења Пресвете Богородице била је дворски храм дома Романов. Овде је чувана копија иконе Пресвете Богородице Казањске, која је сматрана покровитељицом династије. Када је Казањска црква саграђена, она је наследила и ову светињу и улогу дворског храма. У њему су венчани сви чланови царске породице, служени су благодарни молебни после неуспешних атентата на Александра II и прослављена је 300-годишњица дома Романов.

7. Храм је чувао најважнију царску светињу

Храм је био освећен у част иконе Пресвете Богородице Казањске, једне од најпознатијих православних светиња. У храму се чува њена копија за коју се верује да је чудотворна. Сматра се да је Петар I лично наредио да се светиња донесе у Петербург. Пре него што је подигнут Храм Рођења Пресвете Богородице икона је чувана у капели на Петроградској страни.

Илустрација: Сергеј Пјатаков / РИА Новости Илустрација: Сергеј Пјатаков / РИА Новости

8. Ту је радио добротворни центар

У 19. веку сабор је организовао недељну школу за одрасле, објављивао сопствени лист и био је познат као добротворни центар. У Првом светском рату овде су прикупљане намирнице и топле ствари за слање на фронт. Од новца који су прикупили парохијани и црквених средстава отворена је једна од првих војних болница у Русији. Она је била под покровитељством царице Александре Фјодоровне.

9. Црква је претворена у Музеј историје религије и атеизма

Бољшевици су 1929. године затворили храм, а три године касније су здање пренели у надлежност Академије наука. На куполу је уместо крста постављена позлаћена кугла са шиљком, а предмети црквеног обреда су подељени музејима. У здању је смештен Музеј историје религије и атеизма. Његова експозиција је била посвећена појави и развоју хришћанства, ислама и источних веровања.

Илустрација: Карл Була/ РИА Новости Илустрација: Карл Була/ РИА Новости

10. У СССР-у су црквене мошти скриване на тавану

На тавану Казањске цркве готово 20 година су биле сакривене мошти светитеља које су се раније чувале у храму. Радници Музеја историје религије и атеизма пренели су на таван мошти светог благоверног кнеза Александра Невског, светог Зосиме и других. Тек 1991. године ове светиње су враћене у храм.

Илустрација: Сергеј Компаниченко / РИА Новости Илустрација: Сергеј Компаниченко / РИА Новости

Оригиналну верзију текста прочитајте овде. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“