Више од обичног разговора: Клуб српског језика у Москви

Овај "језички атеље“ посвећен је људима заљубљеним у Балкан и Србију, а појавио се захваљујући иницијативи Центра за словенске културе који је крајем 2016. године отворен у легендарној „Иностранци“ (Сверуској државној библиотеци стране литературе „Рудомино“). Клуб води доктор филозофских наука, научни сарадник Института за филозофију Руске академије наука и балканолог Ксенија Трофимова. Већина учесника клуба су студенти водећих московских универзитета (МГУ, МГИМО и других) или Срби који су путем размене дошли у Русију на студије.

На првом сусрету спонтано се прелазило са теме хрватских граничара на тему Андрића и Бродског, затим на особености српског менталитета... И поред разлика у нивоу знања језика говорници руског језика су слободно причали гостима о омиљеним делима српске књижевности, музике и филма, па су чак мало и дискутовали о српској историји. Срби су са своје стране изразили љубав према руском језику и Русији.

Извор: Центар словенских култура

Ксенија Трофимова, кандидат филозофских наука, антрополог, балканолог

Руска реч: Ксенија, како је дошло до тога да Ви водите српски разговорни клуб?

Ксенија Трофимова: Јавила ми се писмом пријатељица, сарадница Центра за словенске културе у библиотеци стране литературе и питала могу ли да помогнем у организовању таквог клуба. С обзиром да ја говорим српски и потребна ми је пракса, са задовољством сам пристала.

Центар за словенске културе отворен је 20. децембра 2016. године у здању Сверуске државне библиотеке стране литературе „Рудомино“. У церемонији отварања су поред високих руских званичника учестовали и амбасадори шест словенских држава (Бугарске, Словеније, Пољске, Србије, Македоније и Црне Горе) и директорка Форума словенских култура Андреа Рихтер. Предвиђено је да овај Центар постане место дијалога култура, где ће се одржавати недеље посвећене словенским земљама, стваралачки фестивали и сусрети разговорних клубова (у овом тренутку у Центру функционише српски разговорни клуб).

Р.Р.: Српски, наравно, није тако популаран као енглески, немачки или шпански. Шта мислите, хоће ли клуб бити посећен?

Зашто је сада најповољније студирати на руским универзитетима?

К.Т.: Мислим да у Москви има доста љубитеља српске културе и оних који уче српски језик. Међу њима су и садашњи студенти, и они који су већ завршили факултет. Свима њима је потребно да вежбају усмени, живи говор. Наравно, лепо је гледати филмове и слушати радио, али у живом разговору понекад „стане мозак“, човек се узбуди и тако настаје језичка баријера. Код свих људи се она различито испољава. Неко може да говори лоше, али се због тога не узбуђује. И то је одлично, зато што он самим тим не поставља себи ограничења. А неко се много узбуђује иако одлично говори. Управо због тога се и оснивају овакви разговорни клубови.

Р.Р.: Како људи које интересује српски језик и култура могу да сазнају за клуб?

К.Т.: Ми имамо страницу на друштвеним мрежама. Информација о нама постоји и на сајту самог Центра. Сви који су заинтересовани могу да се пријаве и добијају најновије вести и тако увек буду у току свих догађања.

Р.Р.: Хоће ли клуб имати културну компоненту? На пример, хоће ли се обележавати српски национални празници?

К.Т.: Ми засада још ништа конкретно нисмо планирали. Најпре треба да видимо хоћемо ли имати аудиторијум. Ако буде заинтересованих људи који ће бар у почетку неколико пута доћи и разговарати на разне теме, онда ће постати јасно да се формирало одређено „језгро“ са којим се даље може радити. Поред тога, уверена сам да ће и у самом Центру бити програма посвећених српској култури.

Извор: Центар словенских култура

Валериј Корњев, аналитичар у области информационих система, учесник разговорног клуба

Р.Р.: Зашто сте Ви почели да учите српски језик?

Валериј Корњев.: Заинтересовао сам се за српски језик после путовања у Црну Гору, где ми се све веома допало и све ми је постало веома блиско. Једино је преостала та нелагодна језичка баријера. И зато, чим се појавило слободно време, почео сам да одлазим на курсеве српског „Разговор“. Затим је уследио период када сам имао мање слободног времена, али сам и даље заинтересован и хтео бих да наставим са учењем. Све што сам могао самостално да учиним, учинио сам: читао сам књиге, гледао филмове и слушао радио. Природно је што имам жељу да стекнем и некакву разговорну праксу. И ево, хвала Богу, отворен је тако добар разговорни клуб.

Р.Р. Постоји мишљење да одрастао човек и стручњак теже учи стране језике него студент. Да ли је у вашем случају тако?

В.К.: Пре свега, ја сам увек волео да учим. Поред тога, по свему судећи, имам и одређену склоност за језике. Они ми се допадају јер се помоћу њих човек може упознати са културама различитих земаља. Србија има веома занимљиву културу. Нас много тога повезује у историјском и духовном смислу, а поред тога, процеси који се сада одвијају код нас већ су се претходно одвијали у Југославији. Због тога није лоше проучити југословенско искуство. Али мени лично је најважнија могућност да контактирам са људима, да сазнам нешто ново, да читам српску књижевност на српском језику. Важно је и то што је српски народ православан. Када сам почео да учим црквенословенски испоставило се да је он веома близак српском. Кроз културу и језик ја сагледавам да су наши корени заједнички и то ми помаже у учењу српског.

Извор: Центар словенских култура

Зора Ајкало, српска студенткиња која је путем размене дошла у Москву да учи руски

Руска реч: Колико пута сте били у Москви?

Зора Ајкало: Већ други пут сам у Москви. Дошла сам у фебруару прошле године. Тренутно учим руски на институту „Пушкин“ (Државни институт за руски језик). Имам план да останем овде, нађем посао, да се бавим превођењем са руског на српски и са српског на руски.

Р.Р.: Да ли Вам се свиђа живот у Русији?

Српски језик и даље популаран у Москви

З.А.:  Да, веома ми се свиђа живот у Русији. Полако почињем да заборављам и да говорим српски. Завршила сам филолошки факултет у Београду, али немачки језик и књижевност, а руски језик сам само учила у Русији. Имам велику љубав за музику и филмове и већ доста сам упозната са руском музиком и са руским филмовима.

Р.Р.: Да ли се Руси разликују од Срба?

З.А.: Имамо пуно сличности. То није случајно што сте ви наша браћа, и што ми за Русију кажемо да је она наша мајка.

Р.Р.: Какви су Ваши утисци о овом клубу српског језика?

З.А.: Веома ми се допало вечерас. Моја другарица са којом заједно учим руски језик у Москви позвала ме је на овај сусрет.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.