Више од обичног разговора: Клуб српског језика у Москви

Овај "језички атеље“ посвећен је људима заљубљеним у Балкан и Србију, а појавио се захваљујући иницијативи Центра за словенске културе који је крајем 2016. године отворен у легендарној „Иностранци“ (Сверуској државној библиотеци стране литературе „Рудомино“). Клуб води доктор филозофских наука, научни сарадник Института за филозофију Руске академије наука и балканолог Ксенија Трофимова. Већина учесника клуба су студенти водећих московских универзитета (МГУ, МГИМО и других) или Срби који су путем размене дошли у Русију на студије.

На првом сусрету спонтано се прелазило са теме хрватских граничара на тему Андрића и Бродског, затим на особености српског менталитета... И поред разлика у нивоу знања језика говорници руског језика су слободно причали гостима о омиљеним делима српске књижевности, музике и филма, па су чак мало и дискутовали о српској историји. Срби су са своје стране изразили љубав према руском језику и Русији.

Извор: Центар словенских култура

Ксенија Трофимова, кандидат филозофских наука, антрополог, балканолог

Руска реч: Ксенија, како је дошло до тога да Ви водите српски разговорни клуб?

Ксенија Трофимова: Јавила ми се писмом пријатељица, сарадница Центра за словенске културе у библиотеци стране литературе и питала могу ли да помогнем у организовању таквог клуба. С обзиром да ја говорим српски и потребна ми је пракса, са задовољством сам пристала.

Центар за словенске културе отворен је 20. децембра 2016. године у здању Сверуске државне библиотеке стране литературе „Рудомино“. У церемонији отварања су поред високих руских званичника учестовали и амбасадори шест словенских држава (Бугарске, Словеније, Пољске, Србије, Македоније и Црне Горе) и директорка Форума словенских култура Андреа Рихтер. Предвиђено је да овај Центар постане место дијалога култура, где ће се одржавати недеље посвећене словенским земљама, стваралачки фестивали и сусрети разговорних клубова (у овом тренутку у Центру функционише српски разговорни клуб).

Р.Р.: Српски, наравно, није тако популаран као енглески, немачки или шпански. Шта мислите, хоће ли клуб бити посећен?

Зашто је сада најповољније студирати на руским универзитетима?

К.Т.: Мислим да у Москви има доста љубитеља српске културе и оних који уче српски језик. Међу њима су и садашњи студенти, и они који су већ завршили факултет. Свима њима је потребно да вежбају усмени, живи говор. Наравно, лепо је гледати филмове и слушати радио, али у живом разговору понекад „стане мозак“, човек се узбуди и тако настаје језичка баријера. Код свих људи се она различито испољава. Неко може да говори лоше, али се због тога не узбуђује. И то је одлично, зато што он самим тим не поставља себи ограничења. А неко се много узбуђује иако одлично говори. Управо због тога се и оснивају овакви разговорни клубови.

Р.Р.: Како људи које интересује српски језик и култура могу да сазнају за клуб?

К.Т.: Ми имамо страницу на друштвеним мрежама. Информација о нама постоји и на сајту самог Центра. Сви који су заинтересовани могу да се пријаве и добијају најновије вести и тако увек буду у току свих догађања.

Р.Р.: Хоће ли клуб имати културну компоненту? На пример, хоће ли се обележавати српски национални празници?

К.Т.: Ми засада још ништа конкретно нисмо планирали. Најпре треба да видимо хоћемо ли имати аудиторијум. Ако буде заинтересованих људи који ће бар у почетку неколико пута доћи и разговарати на разне теме, онда ће постати јасно да се формирало одређено „језгро“ са којим се даље може радити. Поред тога, уверена сам да ће и у самом Центру бити програма посвећених српској култури.

Извор: Центар словенских култура

Валериј Корњев, аналитичар у области информационих система, учесник разговорног клуба

Р.Р.: Зашто сте Ви почели да учите српски језик?

Валериј Корњев.: Заинтересовао сам се за српски језик после путовања у Црну Гору, где ми се све веома допало и све ми је постало веома блиско. Једино је преостала та нелагодна језичка баријера. И зато, чим се појавило слободно време, почео сам да одлазим на курсеве српског „Разговор“. Затим је уследио период када сам имао мање слободног времена, али сам и даље заинтересован и хтео бих да наставим са учењем. Све што сам могао самостално да учиним, учинио сам: читао сам књиге, гледао филмове и слушао радио. Природно је што имам жељу да стекнем и некакву разговорну праксу. И ево, хвала Богу, отворен је тако добар разговорни клуб.

Р.Р. Постоји мишљење да одрастао човек и стручњак теже учи стране језике него студент. Да ли је у вашем случају тако?

В.К.: Пре свега, ја сам увек волео да учим. Поред тога, по свему судећи, имам и одређену склоност за језике. Они ми се допадају јер се помоћу њих човек може упознати са културама различитих земаља. Србија има веома занимљиву културу. Нас много тога повезује у историјском и духовном смислу, а поред тога, процеси који се сада одвијају код нас већ су се претходно одвијали у Југославији. Због тога није лоше проучити југословенско искуство. Али мени лично је најважнија могућност да контактирам са људима, да сазнам нешто ново, да читам српску књижевност на српском језику. Важно је и то што је српски народ православан. Када сам почео да учим црквенословенски испоставило се да је он веома близак српском. Кроз културу и језик ја сагледавам да су наши корени заједнички и то ми помаже у учењу српског.

Извор: Центар словенских култура

Зора Ајкало, српска студенткиња која је путем размене дошла у Москву да учи руски

Руска реч: Колико пута сте били у Москви?

Зора Ајкало: Већ други пут сам у Москви. Дошла сам у фебруару прошле године. Тренутно учим руски на институту „Пушкин“ (Државни институт за руски језик). Имам план да останем овде, нађем посао, да се бавим превођењем са руског на српски и са српског на руски.

Р.Р.: Да ли Вам се свиђа живот у Русији?

Српски језик и даље популаран у Москви

З.А.:  Да, веома ми се свиђа живот у Русији. Полако почињем да заборављам и да говорим српски. Завршила сам филолошки факултет у Београду, али немачки језик и књижевност, а руски језик сам само учила у Русији. Имам велику љубав за музику и филмове и већ доста сам упозната са руском музиком и са руским филмовима.

Р.Р.: Да ли се Руси разликују од Срба?

З.А.: Имамо пуно сличности. То није случајно што сте ви наша браћа, и што ми за Русију кажемо да је она наша мајка.

Р.Р.: Какви су Ваши утисци о овом клубу српског језика?

З.А.: Веома ми се допало вечерас. Моја другарица са којом заједно учим руски језик у Москви позвала ме је на овај сусрет.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!