„Православље је увек савремено“: Шта су савремени сликари урадили са јајима

На молбу „Руске речи“ савремени сликари су нашарали јаја и испричали нам о васкршњој традицији своје породице.

Легенда каже да је Марија Магдалена однела императору Тиберију обично јаје које је поцрвенело да потврди истинитост Христовог васкрсења. Од тада хришћани боје и шарају јаја за Васкрс, што је током многих векова постала засебна и самостална традиција. Замолили смо савремене сликаре да нашарају јаје по свом укусу и да евоцирају успомене на обележавање празника у детињству.

Геша Ким

Генадиј Ким / Алексеј НиколајевГенадиј Ким / Алексеј Николајев

Мама је везивала кокошија јаја концем и кувала их у луковини. Увек су ми се допадале та непредвидљиве шаре. Свако јаје сам могао бескрајно дуго да окрећем у рукама и да сагледавам читаве романе у тим апстракцијама. И наравно, Васкрс у Русији увек подразумева кулич (традиционални руски ускршњи слатки хлеб), на коме најпре поједемо шећерни врх, а затим брижљиво „ископавамо“ суво грожђе из издашног теста.

Ово је најобичнија техника: четкица и акрилне боје. Увек ме је занимала тема многоугаоности и контроверзности сваке конкретне личности. Ја и иначе волим све што је чудно, помало откачено и забавно.

Аља Хестанти

Аља Хестанти / Алексеј НиколајевАља Хестанти / Алексеј Николајев

Обично се о Васкрсу окупљала цела наша породица. Долазили су чак и даљи рођаци. Прабака је бојила јаја у луковини, а затим их премазивала уљем. Тако је добијала дубоку светлољубичасту боју. Ја нисам успела да добијем ту боју. Никада нисам сазнала прабакину тајну.

У својим радовима обично као материјал користим оно што се користи у неке друге сврхе. У овом конкретном случају то су селотејп трака металик боје и вештачки дијаманти. То ме враћа у детињство, када је живот у сваком тренутку упечатљив.

Андреј Шевченко

Андреј Шевченко / Алексеј НиколајевАндреј Шевченко / Алексеј Николајев

У мојој породици се Васкрс уопште није обележавао. Ванземаљац у црвеном летећем тањиру кога ја приказујем на нашараном јајету је онај најузвишенији разум о коме сви причају. Он има узвишенији морал од устава свих земаља заједно узетих. Он има узвишеније моралне вредности од оних које проповедају религије планете Земље. Њега треба пажљиво слушати. Ето, за то је везан мој посао – за промовисање мудрости на планети Земљи. Техника: акрилне боје, апликација, чаролија.

Јелена Дроздова

Јелена Дроздова / Алексеј НиколајевЈелена Дроздова / Алексеј Николајев

Играли смо се тако што седнемо једно наспрам другога на отприлике два метра и котрљамо јаја једно према другом. Јаја се сударе и једно се разбије, а друго остане цело. Никада нисам разумела зашто онај ко изгуби може да поједе јаје, а победник мора поново да котрља и да се бори са другим јајетом.

Не сећам се да ли сам имала објашњење какав је то празник и зашто баш јаја, зашто су обавезно сви заједно и чему се радују. Када размишљам о јајету, моје мисли лутају на најбаналнију страну, на питање шта је старије – кокошка или јаје? Знам да је старији диносаурус, али шта је тада било старије, диносаурус или јаје? Опет је јасно да је старија корњача. А пре корњаче? Тако долазим до почетка, до непросејаног хаоса, до зенице, до црне рупе у срцу ока, до раскида телесне реалности, до ноћи света у којој све постоји и ничега нема, као што у јајету постоје и кокошка, и диносаурус, и корњача, и теорија великог праска и ко зна шта још. И само мала топла светлост може да светли из тог непросејаног црнила хаоса ноћи. Мала, топла, неидентификована светлост може да роди космос и живот, као што се из јајета излеже кокошка, или диносаурус, или корњача, или ко зна шта још.

Ирина Ива

Ирина Ива / Алексеј НиколајевИрина Ива / Алексеј Николајев

Мој тата и мој муж посте и одлазе на ускршње богослужење, али немају обичај да увек шарају јаја. Мој однос према православљу је „компликованији“, али с обзиром да сам ја сликарка, шарање јаја за Васкрс ми је занимљиво не само са гледишта верске традиције, него и са естетског гледишта.

Дотакла сам се теме мушког и женског начела (Адам и Ева). Са друге стране, то су и два профила: црвени са срцем споља и мозгом пуним НЕЧЕГА, и плави са лишћем унаоколо и слободним зеленим простором унутра. То је један исти човек, само што је један окупиран бригама, разним мислима и испразним пословима, а други је слободан од те усплахирености... Како то? На то питање сви траже одговоре на различитим местима...

Дмитриј Самодин

Дмитриј Самодин / Алексеј НиколајевДмитриј Самодин / Алексеј Николајев

У детињству ме је Васкрс подсећао на другу Нову годину. Добро памтим утиске из тог доба. Памтим како је тог дана народ хрлио на гробља, блокирао улице... Било је монструозно... То је доба перестројке, 1988. и 1989. година. Постало је веома модерно бити „верник“. Мало ко је нешто схватао у томе, и због тога су такви догађаји били норма. Васкрс је Васкрсење, празник живих, а они на гробље...

У моме раду је јаје симбол неба, а постоље са новчићима је симбол земаљског. У томе нема ничег срамног, све је ту међусобно повезано. Због тога јаје готово додирује земљу, јер нам је све толико блиско... Али како се често ми варамо!

Варвара Гранкова

Варвара Гранкова / Алексеј НиколајевВарвара Гранкова / Алексеј Николајев

Припремали смо се за Васкрс унапред: целе недеље је трајало генерално чишћење стана, прање свих прозора, чак и најпрашњавијих углића по собама. У нашој породици се рецепт „пасхе“ (руске ускршње посластице од заслађеног растреситог сира) преноси са колена на колено. Њу смо почињали да правимо већ у среду, јер она мора два дана да одстоји, да се сир исцеди, а затим још један дан да стоји у калупу под притиском. Користили смо специјалне боје за јаја, а поред њих и креде, кончиће, пастелне и акрилне боје, и шарали смо њима јаја према надахнућу. Обично су наша јаја најдречавија и најпсиходеличнија на заједничкој трпези.

Ово јаје сам ја, као и увек, почела да шарам пре него што сам смислила шта ћу да насликам, па се постепено од апстрактних линија формирао град у рану зору, који сам насликала акрилним бојама и маркерима.

Кирил Жилкин

Кирил Жилкин / Алексеј НиколајевКирил Жилкин / Алексеј Николајев

У породици смо Васкрс увек обележавали по канонима, а то пре свега значи да смо одлазили у цркву, и да смо освештавали кулич и јаја.

Ја сам нашарао јаје уљаним бојама. Идеја је везана за текст католичког филозофа Еугена Розенстока о „крсту стварности“, по коме човек треба да се налази у центру тог крста, гледајући истовремено на све четири његове стране: у прошлост, будућност, напоље и унутра, тј. у себе. Хришћанство је увек савремено и његово осмишљавање је за мене једна од кључних ствари у уметности.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.