Војничев рукопис.
Global Look PressНаучници из Института примењене математике „М.В. Келдиш“ Руске академије наука су дошли до закључка да је Војничев манускрипт заправо сплет два језика са пропуштеним самогласницима и лажним размацима између речи, преноси РИА Новости.
Рукопис који се чува у библиотеци ретких књига Универзитета Јејл, а који је добио име по Вилфриду Војничу, пољском трговцу књигама који је исти купио 1912. године, је илустровани средњовековни кодекс непознатог аутора, а претпоставља се да је написан на северу Италије у раном 15. веку (1404—1438).
Сви покушаји да се овај јединствени документ дешифрује су били неуспешни. Проучавали су га многи професионални и аматерски криптографи и криптоаналитичари. Последњи закључак британског научника Гордона Рага је следећи: „Војничев рукопис је могао да измисли свако ко се бар мало разуме у једноставне методе копирања текста. Немогуће је дешифровати овај текст.“
Руски математичари су себи поставили задатак да схвате да ли је документ мистификација, бесмислени ред знакова или ипак шифровани текст. На ком је језику написан?
Научници су претпоставили да су у речима замењена места словима, да постоји део текста попут „шифрарника“ или „речника“ за разумевање манускрипта, да се ради о сплету два језика, да има лажне размаке између речи. Остаје, дакле, још питање о којим се језицима ради.
Анализа структуре је показала да је 60% текста највероватније написано на енглеском или немачком језику, а 40% на италијанском или шпанском, мада се можда ради и о латинском.
„Нажалост, дешифровати текст не знајући пропуштене самогласнике је немогуће. Ја вам могу навести једну варијанту текста, а други стручњак ће из тих речи извући сасвим други смисао“, каже Јуриј Орлов, доктор физичко-математичких наука, сарадник Института примењене математика „М.В. Келдиш“ РАН. „Не знам колико је данас важно да се разуме овај текст, јер, ако судимо по илустрацијама, ради се о саветима у које доба године садити мак да бисмо добили опијум. За нас математичаре је најважније да проверимо наше математичке инструменте, да сазнамо да ли смо у стању да препознамо језик. Сада знамо да јесмо. Следећи корак је да схватимо која су та два језика“, каже руски математичар.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу