Како Александар Цекало и нове руске ТВ серије освајају свет

Александар Цекало.

Александар Цекало.

Press Photo
Александар Цекало је једини руски продуцент чије серије је купио Netflix. Разговарамо са њим о сарадњи са овом компанијом, о његовом америчком „pitching" панелу и будућим пројектима.

Ове зиме је компанија Netflix купила пет руских серија које ће приказати на својој онлајн платформи. У питању су серије „Метод“, „Скакавци“, „Фарца“, „Територија“ и „Спарта“, а продуцент је руска компанија „Среда“. Ово је већ други посао који Netflix склапа са „Средом“ (раније је већ купио шоу „Мажор“). „Среда“ је једина руска компанија која се може похвалити таквим међународним успехом. Њен власник Александар Цекало, познати руски поп извођач и хумориста, прича за „Руску реч“ о склапању посла са компанијом Netflix и о томе може ли се очекивати да талас руских телевизијских серија запљусне цео свет.

Руска реч: Посао са компанијом Netflix је имао две фазе. Може ли се рећи да је Netflix најпре хтео да види како ће гледаоци реаговати на „Мажор“ па је тек на основу тога дошао до закључка да треба купити и друге серије компаније „Среда“?

Александар Цекало: Није било баш тако. „Мажор“ је већ био у уговору са нашим међународним дистрибутером који је и предложио компанији Netflix да купи ту серију. Тај дистрибутер није радио са другим нашим серијама. После уговора о куповини „Мажора“ покушали смо да склопимо посао са компанијом Netflix без посредника, тако да смо им продали још три серије. Међутим, на крају смо одлучили да убудуће радимо преко дистрибутера. То уопште није везано за новац – једноставно је тако лакше пословати на међународном нивоу. У иностранству је и иначе развијена институција агената, што код нас није случај. У Русији се улога агената своди на посредовање, док је на Западу све далеко сложеније организовано. Тамо је рад са агентима део ритуала. Ми ипак и даље директно контактирамо са компанијом Netflix, јер нам није у плану само продаја наших садржаја него и други видови сарадње.

Инсерти из ТВ серије „Мажор“

– Ви се бавите и продајом формата у коме друге земље по вашој идеји почињу да праве римејк. Да ли се то више исплати од продаје садржаја?

­– Оваква продаја формата је и даље исплативија у финансијском смислу. Формат је скупљи него готов материјал. „Среда“ пласира у иностранству серије, али и формате. На пример, ускоро ће бити снимљена пробна епизода америчког римејка серије „Мажор“. То је посао који се одвија напоредо са претходно поменутим и уопште није везан за уговор који смо склопили са компанијом Netflix.

Постоји још и формат копродукције који је сада на врхунцу популарности.

– Имате ли у плану такве пројекте предвиђене за међународну публику?

– Да, нарочито после најновијег ТВ маркета у Кану, који је практично у целини био везан за копродукцију. Ми смо се тамо, на пример, упознали са шоуранерима западних серија које бисмо сада могли покушати да намамимо да дођу код нас. То је врло важна прича, јер је шоуранер најважнији човек у процесу производње серије. Ако са нама ради познати шоуранер, који је раније имао успешне пројекте, онда нам то много олакшава живот.

Ми имамо пакете идеја које смо понудили разним страним шоуранерима у зависности од тога шта су они раније радили. Ако се заинтересују, и ако се у њиховом врло сабијеном програму нађе слободно време, ми смо спремни да их сачекамо и онда ће се све то остварити. Али у сваком случају нећемо седети скрштених руку.

Инсерти из ТВ серије „Метод“

– Зашто је Netflix обратио пажњу управо на производе ваше компаније?

– Може се рећи да ја и имам и немам одговор на то питање. Још почетком 2000-их сам певао и играо (Цекало је учествовао у кабаре-дуету „Академия“ – „Руска реч“). Нисам могао ни замислити да ћу се бавити серијама. Али увек сам се бавио оним што ми се свиђа, а ако се човеку нешто много свиђа, и он уз то није глуп и има бар мало укуса, онда много тога може да постигне.

Руска ТВ индустрија је већ снимила огроман број лоших серија. Са друге стране, гледаоци су добили могућност да на интернету одгледају много западних серија, па су могли и да упореде, и да бирају шта им се више свиђа. На Западу сада нема неквалитетних серија. Они имају лоше, досадне и неуспешне серије, али су све оне ипак квалитетно снимљене. Када гледалац навикне на одређени ниво квалитета, онда нема друге него да му се понуди оно што ће му одговарати. Ја нисам хтео да радим ништа реда ради. „Среда“ је веома млада компанија. Ми смо почели да радимо 2011. године када смо снимили „Другу страну Месеца“ (римејк британске серије Life on Mars – „Руска реч“). То је била наша прва серија. Од тада је прошло шест година у којима смо направили само шест серија. То није много али су зато све оне продате у иностранство. Постоје договори и у вези са нашим следећим серијама.

Ту треба имати у виду да Netflix није једина компанија такве врсте. Ми сарађујемо и са другим страним компанијама. Netflix је, додуше, најенергичнији, и са њим је занимљиво радити. Ми смо, наравно, мала компанија у поређењу са њима, али и ми, као и они, желимо што више да постигнемо.

Инсерти из ТВ серије „Скакавци“

– Јесте ли после успешне продаје схватили критеријуме по којима Netflix бира стране пројекте које ће купити?

– Мислим да ће на то питање најбољи одговор бити следећа прича. Једном сам се састао са представником компаније Netflix. На крају састанка ме је он питао: „Шта још имате?“ Ја сам му претходно већ описао све пројекте осим „Фарце“. Мислио сам да ће га заболети глава ако почнем да причам да су у тој серији јунаци из 1960-их у Совјетском Савезу куповали од странаца доларе по једној цени, а продавали их по другој, и да су затим за тај новац куповали кријумчарене ствари које су затим препродавали, да би за добијене рубље опет куповали од странаца доларе. И све се то заједно звало „фарцовка“ и било је кажњиво. Почео сам да причам, али изокола. Рекао сам да је „Фарца“ прича о четворици пријатеља од којих је свако хтео да постане неко и нешто, али није постао зато што је спасавао пријатеља и чинио прекршаје. А затим сам му испричао који су то прекршаји. Тада је мој саговорник исколачио очи и рекао: „Шаљите и то“. Послали смо, а они су нам јавили да и то купују. Нашао сам се у чуду. Али неких пола године касније сам погледао серију „Get Down“, коју је Баз Лурман направио за Netflix. И онда сам схватио о чему се ради. У суштини је „Get Down“ америчка верзија „Фарце“.

Међутим, нико не може тачно предвидети шта ће бити успешно на међународном нивоу, а шта ће бити популарно само код домаћих гледалаца. Као што видите, понекад се продају и ствари за које се чини да су потпуно неконвертибилне.

– Како у целини оцењујете потенцијал руских телевизијских серија са гледишта пораста њихове међународне популарности?

– Пре пар година сам имао наступ на „pitching" панелу у Лос Анђелесу и изнео сам америчким продуцентима следећу мисао. Најпре је свет запљуснуо талас популарности скандинавских серија, и оне су још увек популарне. Затим је уследио талас израелских серија, и оне су још увек популарне. Исти такав талас ће се ускоро појавити у Русији, и тај талас терам ја. Сада сам још више убеђен у то, јер ће и остале руске компаније следити пример „Среде“. Добар пример је увек лако следити.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.