5 легендарних скривених блага у Русији

Руска историја је пуна обећаних великих награда онима који пронађу скривено благо.

Обнављање зграда у главном граду Русије поново је скренуло пажњу јавности на бројне историјске објекте. Археолози су 10. маја пронашли у шаховској фигури ловца из 16. века десет сребрних новчића за које се у то време могло купити јато гусака. Проналазак ће највероватније завршити у неком историјском музеју Москве.

Такви мали и јединствени проналасци су прилично чести, али постоје и већа блага скривена у разним крајевима Русије. Очигледно је да их није тако лако пронаћи. Многи ловци на блага су узалуд покушавали да пронађу ове предмете. 

Библиотека Ивана Грозног

Цар Иван Грозни, Виктор Васњецов, 1897. / Третјаковска галеријаЦар Иван Грозни, Виктор Васњецов, 1897. / Третјаковска галерија

Једно од најлегендарнијих блага главног града Русије, библиотека Ивана Грозног (1548-1574), изгубљено је и могуће је да га је сакрио сам владар. Сматра се да је ова збирка рукописа и књига које су купили византијски владари предата као мираз за Софију Палеолог, братичину последњег византијског цара Константина Драгаша, која се 1472. године удала за руског принца Ивана Великог (1462-1505).

Верује се да је збирка обухватала и већи део Цариградске библиотеке, коју су спасили од Турака 1453. године, као и неке рукописе из древне Александријске библиотеке. Чувала се у подрумима Кремља да би се осигурала од честих пожара, а књиге су касније под владавином кнеза Василија III (1505-1533) преведене на руски.

Мисли се да је библиотека изгубљена у 16. веку када ју је Иван Грозни преселио у Александровску слободу у Владимирској области. Отад многи археолози трагају за њом у Сергијевом Посаду, Александрову, Владимирској области и на другим местима.

Благо Сигизмунда III Васа

Сигизмунд III Васа / Getty ImagesСигизмунд III Васа / Getty Images

Пољске трупе које су напале Русију почетком 17. века покрале су све вредно што су могле да нађу. Наводно су планирале да пребаце опљачкано благо у Варшаву за краља Сигизмунда III, али кочије су нестале на путу за Смоленск.

Иако су постојале карте изгубљеног блага (у близини локалног гробља, на подручју реке Хворостјанке), трагачи за благом нису успели да га пронађу, јер карте нису биле најјасније.  

Стручњаци се слажу да би се благо морало налазити негде у близини данашњег Можајска или Апрелевке у Московској области.

Наполеоново злато

„Наполеон се повлачи из Москве“ (1927.), Јиржи Козак , Музеј Бородинске битке у Москви / РИА Новости„Наполеон се повлачи из Москве“ (1927.), Јиржи Козак , Музеј Бородинске битке у Москви / РИА Новости

У октобру 1812, када је француски император одлучио да бежи из Русије, његова војска није хтела да се повуче без трофеја. Имали су наводно два вагона украдених драгоцености из Кремља и збирку старог оружја. Док су се повлачили, ризикујући да се суоче са руским трупама у екстремним временским условима, Наполеонови гладни војници су морали да се одрекну дела блага.

Неки истраживачи верују да би се драгоцености могле наћи у једном од језера у западном делу Смоленске области. Почетком 1960-их година је било неколико покушаја потраге за тим благом, и сви су се завршили неуспешно. Ова прича је и данас веома популарна код трагача за благом у Русији.

Вредни терет изгубљен у Усуријском заливу 

Усуријски залив / Владимир Сајапин/TAССУсуријски залив / Владимир Сајапин/TAСС

7. октобрањ 1906. теретно-путнички брод „Варјагин“ је потонуо у водама Усуријског залива у данашњем Приморском крају. Сама трагедија не би привукла пажњу јавности да није било догађаја који су уследили.

Брод је био у власништву трговца Алексеја Семјоновича Варјагина који је, након што је брод потонуо, од власти тражио да му исплати 60.000 љубаља (око 25.000 долара у данашњем новцу) као компензацију за посебно вредан терет на броду.

Гувернер краја је то одбио, а 1913. године бивши капетан брода је повео експедицију на место трагедије. Група је успела да пронађе брод, али због недостатка ресурса и средстава нису могли да подигну терет на површину. Олуја, почетак Првог светског рат и револуција 1917. спречили су да се тамо упути и друга експедиција.

Колчаково злато

Александар Колчак, 1916. / Архивска фотографијаАлександар Колчак, 1916. / Архивска фотографија

Сматра се да је „врховни владар Русије“ од 1918. до 1920. адмирал Александар Колчак располагао златним резервама, чија је укупна вредност процењена на 650 милиона рубаља (око 280 милиона долара у данашњем новцу).

Колчак је злато преместио из Казања у Сибир, али један део драгоценог терета је путем украден, а наводно је и сам адмирал негде сакрио део злата.

1921. године, након Колчакове смрти, испоставило се да је нестало руско злато у вредности од око 250 милиона рубаља (око 108 милиона долара у данашњем новцу). Једни мисле да би благо могло бити закопано негде у Сибиру, у Новосибирску или дуж Транссибирске железнице, а други да би могло бити скривено негде на Алтају. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.