Ливадијски дворац: Последњи летњиковац породице Романов

Илустрација: Андреј Некрасов/Global Look Press

1. Ово место је било летња престоница Русије

Ливадија је насеље на јужном огранку Крима, недалеко од Јалте која је још средином 19. века постала популарно одмаралиште захваљујући развоју железнице и клими, за коју су лекари сматрали да је лековита. Имање у Ливадији је 1861. године купио Александар III и саградио тамо Велики дворац за своју супругу. Ускоро се недалеко од њега појавио Мали дворац за наследника, где је Александар III често боравио и где је умро. У Храму Воздвижења Часног Крста у Ливадији на верност руском престолу се заклео цар Николај II. Тамо је прешла у православље његова невеста, принцеза од Хесен-Дармштата, која је затим постала императорка Александра Фјодоровна.

Илустрација: ТАСС

2. Најскупљи царски „летњиковац“

Од ливадијских двораца грађених по наруџбини царске породице Романов сачуван је само последњи, за чију изградњу је налог издао лично Николај II. Према неким прорачунима, император је у њега уложио 4 милиона златних рубаља. Темељ је ударен 1910. године, а дворац је у потпуности изграђен и опремљен за 17 месеци.

Царска породица у Ливадијском дворцу. Илустрација: ТАСС

3. Место за одмор и забаву

Императорска породица је долазила овамо на одмор у пролеће и у јесен. Из Петербурга су путовали возом до Севастопоља, где су прелазили на јахту и њоме свечано упловљавали у јалтинску луку. Цар и царица са децом су удисали лековити ваздух, бањали се у мору и на сунцу, шетали пешке по парку и на коњима или аутомобилима по околини. Посебно су волели да иду у лов и да играју тенис на терену у парку. Омиљени хоби им је било фотографисање. Сачуване су аматерске фотографије из царских албума на којима велике кнегињице позирају усред морске пене на обали, а император са свитом седи на високом камену. Последњи пут је императорска породица боравила у Ливадији у пролеће 1914. године. Планирали су да у јесен поново дођу овамо, али у лето је почео Први светски рат, а затим је земљу захватила револуција.

Царевић Алексеј у шетњи. Илустрација: ТАСС

4. Архитекта је био Николај Краснов

Ливадијски дворац је пројектовао архитекта Николај Краснов. Он је био дете са села, а већ са своје 24 године је постао главни архитекта Јалте. Овај град је захваљујући њему тако леп и много пута је описан у руској књижевности и мемоарима. На Криму је по Красновљевим пројектима подигнуто преко 60 објеката. То су углавном виле престоничних аристократа. После револуције, 1919. године, Краснов је емигрирао у Константинопољ, а одатле на Малту и на крају у Београд где је наставио да се бави пројектовањем и подигао неколико двораца, између осталих и резиденцију југословенског краља Александра Карађорђевића на Дедињу.

Николај Краснов. Архивска фотографија.

5. Саграђен је у италијанском стилу

Дворац је саграђен у стилу италијанских вила из доба ренесансе са отвореним галеријама, мрежастим балконима и декоративним детаљима. Саграђен је од белог инкерманског кречњака који се вади на Криму. Најкарактеристичнији „италијански“ део дворца је унутрашње двориште окружено аркадама, са зеленилом и мермерном фонтаном у центру. У галеријама дуж зидова сачуване су мермерне клупе са наслонима за руке у виду грифона.

Илустрација: Андреј Некрасов /Global Look Press

6. Дворац је историјски узор еклектичног стила

У Другој половини 19. века у архитектури и дизајну ентеријера био је распрострањен еклектицизам. Архитекте су користиле разне стилове у оквиру једног објекта. Ливадијски дворац у том смислу није изузетак. Личне одаје императорске породице на спрату дизајниране су у новом стилу модерне, за храмове су искоришћени византијски узори. Један осветљени бунар је направљен у готичком стилу са химерама, а други, арапски, са мајоликом и источним орнаментом.

Илустрација: Владимир Астапкович /РИА Новости

7. Собе

Унутрашњи садржај дворца углавном није сачуван. У совјетско време је објекат коришћен као санаторијум. На срећу, сачувани су изванредни архитектонски украси одаја и поједини предмети ентеријера, на пример, стубови и украшени камин од карарског мермера у свечаној трпезарији, а такође кабинет за пријем са панелима од црвеног дрвета и месинганим украсима у стилу Жоржа Јакоба, као и соба за билијар направљена у енглеском стилу и тепих ручне израде са приказом породице Николаја II.

Илустрација: Владимир Астапкович/РИА Новости

8. После перестројке дворац постаје музеј

После револуције у дворцу је неколико година радио музеј свакодневице царске породице, а затим је у њему смештен санаторијум за сеоско становништво у коме су људи лечени од туберкулозе. После рата, све до Стаљинове смрти 1953. године, ово је био летњиковац високих државних функционера. Тек 1993. године дворац је претворен у музеј.

Санаторијум "Ливадија", 1966. Илустрација: Израел Озерскиј/РИА Новости

9. Био је место историјског сусрета савезника

У дворцу се одиграо један од најважнијих политичких догађаја Другог светског рата – Кримска (или Јалтинска) конференција шефова три савезничке државе антихитлеровске коалиције: СССР-а, САД и Велике Британије. Овде је у 43 собе одсео Франклин Рузвелт са америчком администрацијом.

Јалтинска конференција, 1945. Черчил, Рузвелт и Стаљин. Илустрација: Imago/Global Look Press

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!