Како су се мењали канони женске лепоте у Русији?

Portrait of Princess Zinaida Yusupova by V.Serov

Portrait of Princess Zinaida Yusupova by V.Serov

The State Russian Museum
Од времена Ивана Грозног до распада СССР-а, од царица до глумица и фото-модела... Присетимо се руских лепотица различитих епоха.

16. век: Анастасија Захарјина-Јурјева, прва жена Ивана Грозног

Анастасија је прошла на средњевековном „кастингу” за жену првог руског цара – са свих страна су у Москву доведене девојке које су одговарале критеријумима. Летописи описују Анастасију као елегантну и женствену особу: „ниског је раста, а има бујну плетеницу до земље”. Додуше, како пише историчар Николај Карамзин, није само изглед утицао на царев избор: „Описујући њене црте савременици јој приписују све женске врлине: чедност, смирење, побожност, осећајност, благост, и све је то било сједињено са темељитим умом. О лепоти не говоре, јер се сматрало да је она обавезна када је реч о царској невести”.

Анастасија Романова, споменик «1000 година Русије» у граду Велики Новгород. Илустрација:  Дар Ветер(CC BY-SA 3.0)Анастасија Романова, споменик «1000 година Русије» у граду Велики Новгород. Илустрација: Дар Ветер(CC BY-SA 3.0)

17. век: Наталија Наришкина, мајка Петра Првог

И супруга цара Алексеја Михајловича Романова је такође својевремено победила на избору за невесту. Ево како је њу описао курландијски дипломата Јаков Рејтенфелс: „То је жена у најбољим годинама, висока са крупним црним очима. Лице јој је пријатно, уста округла, чело високо, складно је грађена, има звонак и пријатан глас и врло грациозне манире”.

Илустрација:  Hermitage Museum Илустрација: Hermitage Museum

18. век: Императорка Јелизавета Петровна

Ћерка Петра Првог је била омиљена међу гардистима који су јој помогли да организује дворски преврат. Волели су је и због чврстог карактера, и због шарма и ефектног изгледа. Шпански посланик херцог Де Лирна ју је 1728. године описао као „лепотицу каква се ретко среће” и истакао „необичну боју лица”, лепе светле очи, висину (око 180 цм), префињен врат и лепо држање. Јелизавета је целог живота водила бригу о своме изгледу, уводила је моду на двору бирајући кројеве који су јој лепо стајали (тако су се, на пример, појавиле маскараде у којима су жене носиле мушко одело јер је царица у њему веома лепо изгледала).

Портрет Јелизавете Петровне, сликар В. Ериксен/ Царско село Портрет Јелизавете Петровне, сликар В. Ериксен/ Царско село

19. век: кнегиња Зинаида Јусупова

У високом племству 19. века било је много отмених лепотица, а једна од најупечатљивијих „дива” тога доба била је кнегиња Зинаида Јусупова, веома богата наследница, покровитељка уметности и заносна жена. „Мајка је била сјајна. Висока, витка, елегантна црнка, са очима које сијају као звезде. Паметна, образована, маркантна, добра. Њеним чарима нико није могао да одоли”, писао је о мајци Феликс Јусупов, будући учесник завере против Григорија Распутина.

Портрет Зинаиде Јусупове, сликар В. Серов. Илустрација: Руски Музеј Портрет Зинаиде Јусупове, сликар В. Серов. Илустрација: Руски Музеј

1930-1950: Љубов Орлова

Ова глумица је била народна љубимица. Прославила се после своје тридесете године, али је затим дуго била ефектна дама и секс-симбол послератног периода. У томе јој је доста помогао брак са редитељем Григоријем Александровом. Били су добар и креативан тандем. „Александров је дошао на идеју да се Орлова офарба и постане плавуша, и довео је фризера који је направио од ње холивудску филмску диву”, сећа се њихов пријатељ, војни преводилац Иван Лукашов. „Удесио је да изгледа као Грета Гарбо”. И Јосиф Стаљин је био поклоник Орлове. На једном пријему где је глумица изгледала уморно он је у шали запретио да ће стрељати Александрова ако сувише буде мучио жену снимањем филмова.

Илустрација: РИА Новости Илустрација: РИА Новости

1970: Ирина Алфјорова

Алфјорова је са 17 година дошла у Москву из Новосибирска и уписала академију драмских уметности, где су јој студенти дали надимак „девојка са очима”. Нажалост, ефектан изглед јој је стварао и проблеме. Касније је глумица описала како је често чула да јој редитељи нису дали улогу уз следећи коментар: „Схватате о чему се ради – она има само очи и усне, и ништа више...” И поред свега, она је успела да се пробије у свету филма. Постала је омиљена у целом Совјетском Савезу после улоге Констанције у екранизацији романа „Три мускетара” Александра Диме.

Илустрација: Тофик Шахвердијев/РИА НовостиИлустрација: Тофик Шахвердијев/РИА Новости

1980: Маша Калињина

Будућа победница првог избора за мис у Совјетском Савезу 1988. године, 16-годишња ученица Маша, морала је да позајмљује одела за кастинг под називом „зрно по зрно”. Ципеле је позајмила од мајке, а купаћи костим од познанице. Када је победила многи гледаоци су мислили да је жири био пристрасан, али Маша није имала ни новац ни јаке везе. Била је лепа по стандардима 1980-их, са густим обрвама и израженом линијом подбратка, а поред тога је имала и мало среће. Наиме, организаторка избора за мис Марија Парусњикова се сећа како су финалисткиње отпадале из разних разлога. Једна је имала дете, друга је имала смешно презиме... „Тако је Маша Калињина прошла као Јуриј Гагарин, зато што је била лепа и имала је руско име и презиме”.

Илустрација: РИА НовостиИлустрација: РИА Новости

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.