Зашто Русија има баш такву заставу?

Варвара Гранкова
Бело-плаво-црвена тробојка се у Русији појавила још у 18. веку, али је прошла кроз многе фазе пре него што је постала државна застава.

Званично није објашњено шта значе три боје на руској застави (у сваком случају, то није регулисано ниједним законом), и због тога у народу постоје различита тумачења. Најпопуларније тумачење везано је за европску хералдику: бела боја симболизује благородство и отвореност, плава верност и чедност, а црвена храброст, великодушност и љубав.

Постоји и „географска” верзија. Наиме, почетком 18. века руска држава имала је три историјске области, и свака боја је симболизовала једну од њих: црвена Велику Русију (западни део садашње Русије), бела Белу Русију (Белорусија) и плава Малу Русију (део данашње Украјине). Због тога је, по овој верзији, Петар Први (владао 1682-1725) искористио управо те боје за свој барјак.

Бродска застава

Један од најважнијих задатака Петра Првог било је формирање руске флоте и излазак на мора. Русија није имала излазак на море када је он почео да влада. Како пише историчар Георгиј Вилинбахов, председник Хералдичког савета Русије, Петар је користио бело-плаво-црвени барјак још пре стварања поморске флоте, док је пловио рекама на првим руским бродовима.

Постоји верзија да је боје за заставу цар позајмио од Холандије, тадашње моћне поморске силе, где је Петар одлазио да се упозна са начином живота у европским земљама. Вилинбахов, међутим, истиче да је млади цар користио тробојку још пре одласка у Холандију и из тога изводи закључак да се Петар оријентисао управо на руске традиције. Почев од његове владавине бело-плаво-црвени барјак се користи као застава руске флоте. Под том заставом су пловили трговачки бродови Руске империје.

Једна империја, две заставе

За време Петрових потомака из династије Романов у Русији је наступило „двовлашће” застава. Бело-плаво-црвена застава је била трговачка, а поред ње се користила и црно-жуто-бела застава која се сада у жаргону зове „империјалистичка”. Александар II (владао 1855-1881) прогласио је ту заставу националном. Црна и жута боја су узете са грба Русије, на коме је тада био двоглави орао на златној позадини, а бела је била боја Георгија Победоносца, светог покровитеља Русије.

Хералдичар Владимир Медведев у разговору са дописником листа „Известия” истиче да у Руској империји није постојала јединствена национална застава. Цареви често нису били истог мишљења. На пример, Александар III (1881-1894) је укинуо одлуку Александра II и наредио да се у свечаним приликама користи бело-плаво-црвена застава. Њу је он третирао као „искључиво руску”. Често су коришћене и једна и друга. О празницима је на државним институцијама истицана „империјалистичка”, а на трговачким бело-плаво-црвена.

Вилинбахов пише да је руска трговачка застава посебно добила на значају током 1840-их, када су учесници панславенског конгреса (представници словенских земаља које су се бориле за независност) изабрали белу, плаву и црвену боју као симболе блискости са Русијом и јединства словенских народа. Данас се те три боје могу видети на заставама многих земаља које су већ стекле независност. То су Чешка, Словачка, Србија, Хрватска и Словенија.

Од црвене заставе до националних боја

После Октобарске револуције 1917. године обе заставе из царског периода су забрањене. Уместо њих је уведена црвена застава са српом, чекићем и петокраком – један од симбола совјетске власти. Бело-плаво-црвену тробојку су користили емигранти који нису били симпатизери комуниста. Управо због тога је крајем 1980-их и почетком 1990-их тробојка постала симбол демократских протеста против совјетске власти која је тада одбројавала своје последње године.

У новој Русији је од 1991. године бело-плаво-црвена званично постала државна застава. И поред тога, на политичким митинзима и данас се могу видети црвена совјетска застава (носе је комунисти) и црно-жуто-бела „империјалистичка” (користе је монархисти и десничари). Периодично посланици Либерално-демократске партије предлажу да се „империјалистичка” застава прогласи државном, аргументујући предлог тиме што су под овом заставом одржане „сјајне победе”, али њихова иницијатива засада није уродила плодом. Како истиче хералдичар Владимир Медведев, бело-плаво-црвена је одавно прихваћена као државна застава.

Овај текст је део серије „Зашто Русија...”, у којој „Руска реч” одговара на најпопуларнија питања везана за Русију.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.