7 познатих афоризама који говоре све (или ништа) о суштини Русије

Сергеј Пјатаков/РИА Новости
„Не може Русија умом да се схвати“, „Загреби Руса и наћи ћеш Татарина“, „Русија има две недаће: путеве и будале“... одакле потичу најпознатије изреке о Русији и Русима и шта заправо значе?

1. „Земља је наша велика и богата, али нема у њој реда“

Дочек Рурика и његове браће у Старој Ладоги / Из слободних извораДочек Рурика и његове браће у Старој Ладоги / Из слободних извора

То су речи из „Повести минулих лета“, познате и као Несторова хроника по летописцу Нестору, монаху Кијево-Печерске лавре.

Према овом летопису, који је настао крајем 11. - почетком 12. века на територији будуће Руске државе живела су племена северних Словена која су плаћала данак Варезима. 6370. године од настанка света (или 862. од рођења Христа) они су протерали Вареге али почели да се међусобно боре. Да би настао крај тој анархији, одлучили су да позову „Вареге иза мора“ из племена Руса да владају над њима.

„Земља је наша велика и богата, али нема у њој реда; дођите да будете кнежеви и владари наши", цитат је из Несторове хронике.

Предлог су прихватила три брата: Рурик, Трувор и Синеус, који су и постали кнежеви код Словена. Након смрти своје браће Рурик је постао једини кнез и оснивач царске династије Рјуриковича. 

2. Загреби Руса и наћи ћеш Татарина

Сцена из филма „Хорда“ (2012) / Извор: Kinopoisk.ruСцена из филма „Хорда“ (2012) / Извор: Kinopoisk.ru

Изрека се обично користи када неко жели да потврдио мисао да су Руси мешавина многих народа. Приписује се најчешће руским писцима 19. века, пре свега Пушкину и Карамзину, а неки је доживљавају и као руску пословицу.

Међутим, порекло јој је француско. Потиче из 19. века и у почетку се може наћи управо на француском језику. Фјодор Достојевски користи ту реченицу у „Дневнику писца“ упола на француском: „Европљани никако нису желели да нас признају за своје, ни под каквим околностима, без обзира на све жртве: Grattez, наводно, lе russе еt vouz vеrrеz lе tartаrе, и тако до дана данашњег. Ми смо за њих пословица.“

Који је тачно Француз то могао први да изговори остаје непознато. Претпоставља се да се ипак ради о маркизу Астолфу де Кистину који се највише прославио својим путописима „Русија у 1839. години“ у којима је Русију прогласио „социјалним и моралним талогом” Евроазије.

У тој књизи се заиста може наћи нешто слично афоризму о Татарима: „Обичаји Руса су сурови и још дуго ће такви остати, и поред свих покушаја тих полудивљака да то сакрију. Није прошло ни сто година од времена када су били прави Татари. Многи су од тих новајлија цивилизације сачували испод свог елегантног одела медвеђе крзно. Али довољно је да их гребуцнете, да би то крзно изашло на површину и накострешило се“.  

3. „Не може Русија умом да се схвати“

 С.Ф. Александровски. Портрет Ф.И. Тјутчева (1876) / Третјаковска галерија С.Ф. Александровски. Портрет Ф.И. Тјутчева (1876) / Третјаковска галерија

За разлику од многих других крилатица око порекла ове не постоје сумње – то је први стих филозофске песме Фјодора Тјутчева написане 1866. године:

Не може Русија умом да се схвати,

Општим се аршином измерити не да:

Њен лик је чудан и чудно те гледа –

У Русију можеш само веровати.

(превео Љубомир Симовић)

Песник, публициста и дипломата Фјодор Тјутчев је сматрао да је Русија дужна да спаси Европу од револуционарног либерализма и да јој покаже прави пут.

Међутим, стих се претворио у обичан опис „ирационалности руске цивилизације“. Речима „Не може Русија умом да се схвати“ објашњава се било који наводно нелогичан и неочекиван руски поступак. Винстон Черчил је 1939. године овако говорио: „Ја не могу да предвидим дејства Русије. То је загонетка замотана у мистерију, скривена унутар енигме“. 

4. Русија има само два савезника: армију и флоту

Александар III / Војно-историјски музеј артиљеријеАлександар III / Војно-историјски музеј артиљерије

Ова изрека се приписује цару Александру III који је често говорио својим министрима: „На целом свету ми имамо само два одана савезника: нашу армију и нашу флоту. Сви остали ће се чим добију могућност окренути против нас.“

Ова фраза јасно даје до знања шта је руски цар мислио о Европи. Велики кнез Александар Михајлович је у мемоарима описао један занимљив догађај поводом посете Русији црногорског кнеза Николе Петровића. Александар III је на пријему у част свога госта наздравио следећим речима: „Пијем у здравље свог друга, кнеза Николе Црногорског, јединог искреног и верног савезника Русије ван њене територије“. Лондонски Times је збуњено коментарисао ове речи.

5. „Ко нам дође с мачем, од мача ће и погинути“

Сцена из филма „Александар Невски“ Ејзенштејна / Kinopoisk.ruСцена из филма „Александар Невски“ Ејзенштејна / Kinopoisk.ru

Сергеј Ејзенштејн је 1938. године снимио филм о кнезу Александру Невском. На крају овог генијалног остварења кинематографије, Невски дарује слободу Тевтонским витезовима говорећи: „Идите и испричајте свима у туђим крајевима да је Русија жива! Нека нам долазе као гости без страха. Али ако нам неко с мачем дође, од мача ће и погинути! Тако Русија опстаје и увек ће опстајати!“

Истини за вољу, Невски никада није изговорио ове речи. Ејзенштејн је планирао да заврши филм сценама сахране отрованог кнеза. Какогод, када је Стаљин прочитао сценарио, наредио је да се филм заврши пре те трагичне сцене, повукао је линију на месту тријумфа над Немцима. Ејзенштејн је причао како су му пренели Стаљинове речи: „Сценарио се овде завршава. Тако добар кнез не сме да умре!“

Неки коментатори су затим нашли сличности у последњим речима Невског и Стаљиновом излагању на 17. конгресу Свесавезне комунистичке партије 26. јануара 1934. о спољној политици Совјетског Савеза: „Ко жели мир и тражи пословне односе са нама, увећ ће наићи на нашу подршку. А они који покушавају да нападну нашу земљу, биће тако потучени да им више не падне на памет да гурају своју свињску њушку у нашу совјетску башту“.

Последње речи Александра Невског у филму су, наравно, парафразирање Исусових речи у Јеванђењу по Матеју: „Сви који се маше за мач – од мача ће и погинути“.

6. „Огромна је Русија, а нема места за повлачење. Иза нас је још само Москва!“

Споменик у част 28 панфиловаца на Волоколамском путу / Владимир Сергејев/РИА НовостиСпоменик у част 28 панфиловаца на Волоколамском путу / Владимир Сергејев/РИА Новости

Верује се да ове речи припадају официру политичке пропаганде Василију Клочкову који је у новембру 1941. предводио Панфиловску 28-члану дивизију. У бици је погинуло свих 28 бораца, али уништено је 14 немачких тенкова и непријатељ је заустављен. Подвиг је постао широко познат захваљујући чланку у листу „Крас­ная звезда“. Тренутак када је изговорена ова фраза је овако описан:

„Клочков је погледао своје саборце крвавим од умора очима и рекао:

'Тридесет тенкова, другови. Вероватно ћемо морати сви да погинемо. Огромна је Русија, а нема места за повлачење. Иза нас је још само Москва!

Тенкови су се приближавали. Сви који су били у рову су се изљубили, подигли оружје и спремили ручне гранате.“

Тек се касније сазнало да је ту фразу смислио новинар који није могао да је чује од панфиловаца, али она је већ дубоко продрла у свест народа. 28 панфиловаца је посмртно награђено звездама Хероја Совјетског Савеза. 

7. Русија има две недаће: путеве и будале

„Тројка на Црвеном тргу. Стара Русија“ Александар Соколов (1960), Централни дом уметника / Сергеј Пјатаков/РИА Новости„Тројка на Црвеном тргу. Стара Русија“ Александар Соколов (1960), Централни дом уметника / Сергеј Пјатаков/РИА Новости

Дуго се нагађало ко је аутор ове можда најпознатије изреке о Русији. Најчешће су је приписивали класику руске књижевности Николају Гогољу, а понекад и Пушкину, Салтикову-Шчедрину па чак и Карамзину. Али испоставило се да је немогуће наћи аутора у 19. веку када су путеви били у још горем стању, а проценат будала... под знаком питања.

Афоризам је заправо први пут изговорен у време перестројке у монологу „Земља хероја“ популарног и данас сатиричара Михаила Задорнова: „Николај Васиљевич Гогољ је писао: 'Русија има две недаће: путеве и будале.' Може нам се само позавидети на упорности и томе како се до данашњег дана не мењамо.“

Може само да се претпостави да је Задорнову био потребан Гогољ да би избегао цензуру. 

Ово је скраћена верзија текста Станислава Кувалдина објављеног на сајту Arzamas. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.