Тада сам помислила да то неки спортски клуб путује на припреме. Зачудило ме је што је екипа толико велика – заузели су готово цео авион. Међутим, на аеродрому у Београду сам схватила да се овде цела земља може пријавити за репрезентацију. Од тада увек на тај начин тражим укрцавање у авион за Србију: ако негде у гомили штрче лепи тамнокоси мушкарци, то је готово сигурно авион за Београд.
На руском се удаја каже „замужем“, тј. у неку руку „стати иза мужа“. Ми Рускиње већином то схватамо буквално: иза мужа као иза каменог бедема. Зато тражимо таквог брачног друга са којим се осећамо безбедно и самоуверено. Ја сам висока свега 157 сантиметара, што би се рекло „метар и жилет“, а Руси кажу „метар и качкет“, тако да се поред сваког српског мушкарца осећам као мала и немоћна девојчица. Морам признати да је то пријатно осећање. У Русији мушкарци углавном изгледају другачије. Нижег су раста и та разлика пада у очи. То је први веома пријатан утисак који српски мушкарци остављају на Рускиње.
Миодраг Божовић и Катарина Лане / Фото: К. Лане
Срби много воле спорт. Свако навија за свој омиљени фудбалски или кошаркашки клуб, у сваком дворишту постоји некакав спортски терен где дечаци цео дан проводе са лоптом. На обичној градској плажи у унутрашњости увек има мушкараца које можете слободно фотографисати за насловну страницу спортског часописа. Љубав према спорту, поред свега осталог, развија у људима упорност. Број Рускиња удатих за Србе сведочи да мушкарци у Србији умеју да истрају у својој намери. Поред тога, спортска опрема им лепо стоји. Зато је они свуда носе и то изгледа веома хармонично. А можда ја сваког дана срећем само људе који иду са тренинга или на тренинг?
Зоран Лукић и Катарина Лане / Фото: К. Лане
Када човек упозна Србију и њену историју он схвати колико много је ратова и несрећа она претрпела.
Готово сваки мој 40. годишњи познаник или пријатељ из Србије ратовао је у балканском рату током 1990-их. То су млади ратни ветерани нашега доба. Рат је изменио њихов живот. Двојица су, на пример, желели да постану војни пилоти, а сада је један новинар, а други је спортиста. А трећи је геометар. Сви су они различити људи, али им је једно заједничко: свако има продоран и спокојан поглед који одаје човека спремног да жртвује живот за своју породицу и отаџбину ако затреба. Таквим мушкарцима се треба поносити.
Мирослав Лазански и Катарина Лане / Фото: К. Лане
Српски мушкарци често имају озбиљне намере када су у питању жене. Они траже своју љубав и желе породицу и децу. Срби по правилу, имају стабилне породице у којима се чува традиција и гаји крајње пажљив однос према родитељима, као и нежна љубав и болећивост према деци. Породице нису учаурене него су повезане и помажу једне другима у добру и злу. У Србији царује патријархат. Према томе, међу Србима ће се врло пријатно осећати оне Рускиње које немају ништа против да у породици буду „врат који окреће главу породице”, тј. да мушкарац има главну реч. Српски мушкарци радо проводе време са малишанима, носе их на раменима, дирљиво су брижљиви према ћеркама, а синове воде на спортске утакмице. Србима су деца највеће богатство. За њих они не жале ни време ни новац. Међу нашим српским познаницима свака породица има по двоје или троје деце.
Емир Кустурица и Катарина Лане / Фото: К. Лане
Српски мушкарци се, за разлику од Руса, не стиде своје вере у Бога. У почетку ми је било чудно што се мушкарци крсте када аутомобилом пролазе поред цркве, што са страхопоштовањем љубе руку свештенику и грле се када се сретну. Срби врло искрено изражавају своја осећања: љубав и гнев, радост и тугу. Српска искреност буквално не зна за границе. Када се девојка свиди Србину он јој то врло искрено и отворено даје до знања. Мени у Русији никакда мушкарци нису давали толико комплимената колико их дају овде у Србији. И ту је присутна већ поменута српска упорност. Када кажем да сам удата Срби увек са очима пуним наде питају имам ли неудату сестру!
Да поменем и последњи фактор који није најважнији али је ипак важан. Српски мушкарци су веома лепи. И лепи су током целог живота. Коврџави малишани са смеђим очима и дугим трепавицама су најлепши сан сваке будуће мајке. Срце се топи од среће када гледаш тако лепу дечицу! Затим они одрасту и постану мишићави препланули лепотани са идеалним фризурама, који воде рачуна о свом изгледу и, као и њихови очеви, погледом топе женска срца. Са годинама српски мушкарци постају све лепши, тј. сазревају као вино. Са 40 година лица као да су им исклесана у камену, а коса почиње елегантно да седи. У седамдесетим су то већ префињени стари Београђани који без журбе пију кафу уз партију шаха. Наравно, спољашњост није оно најважније у животу, али ипак је она, како год окренеш, одраз људске душе. Душе којој ће многе Рускиње врло радо поклонити своје срце.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу