Пет најлепших жена Совјетског Савеза

Професија манекенке у СССР-у није била престижна, а посао је заиста био тежак. Девојке су радиле и по 12 часова у кабинама за испробавање одела и на подијуму Свесавезне модне куће, а добијале су свега 76 рубаља месечно (током 1960-их), што би данас било око 150 долара. Девојке су морале од свога новца да купују ципеле и козметику за модне ревије. Могућност да се мало размакне гвоздена завеса и виде друге земље била је можда и једина предност у раду совјетских манекенки. Девојке су чак једне против других писале анонимне пријаве како би елиминисале конкуренцију и добиле од КГБ-а дозволу за излазак из земље.

У иностранству манекенке нису могле да се опусте, јер им то није дозвољавао совјетски режим. Контакти са странцима су били врло строго прописани, а разговори су морали бити снимљени и по повратку предати КГБ-у. Девојке су морале да формирају позитиван имиџ своје земље и да стварају представу о идеалној совјетској жени. Кроз хотел је у 21:00 пролазила комисија која је контролисала делегацију и проверавала да ли су све манекенке у својим собама.

Представљамо вам биографије и фотографије пет најпопуларнијих совјетских манекенки.

1. Регина Збарскаја (1935-1987, врхунац каријере у 25. години). Најлепше оружје Кремља.

Регина Збарскаја / РИА Новости

Збарскаја је стекла светску славу у Паризу током 1960-их. Добила је надимак „најлепше оружје Кремља”, а касније „совјетска Софија Лорен”.

Случајно је постала манекенка. На једној студентској журци се упознала са модном креаторком Вером Араловом, и ова ју је позвала да ради као манекенка на модним ревијама.

Судбина ове краљице совјетског подијума била је трагична. Када се развела од уметника Лава Збарског почела је да се виђа са једним југословенским новинаром. Он је после растанка објавио у Немачкој књигу „100 ноћи са Регином Збарском”, где је открио интимне детаље живота са манекенком и цитирао њене антисовјетске изјаве, чиме јој је приредио проблеме везане за велики политички скандал. Збарскаја је под притиском околности покушала да изврши самоубиство, а затим је почела да се лечи, па се чак и вратила на подијум. Међутим, несреће су је и даље пратиле. Отровала се пилулама за спавање 1987. у својој 52. години.

2. Мила Романовскаја (рођена 1945, врхунац каријере у 24. години), „Снегурочка”

 

Первая красавица СССР - Мила Романовская, Лондон, советская выставка. Рядом находится макет космического корабля Восход. Август 1968-го года. #история

Публикация от ISTORIA.MIRA? (@istoria.mira) Апр 16 2017 в 3:19 PDT

Ова весела и једноставна плавуша заслепљујуће лепоте била је највећа конкуренција Збарској, хировитој и заносној црнки.

Људмила Романовскаја је родом из Лењинграда (Санкт Петербург). У младости није планирала да рекламира одела на ревијама. Бавила се образовањем. Међутим, стицајем околности је требало да њена пријатељица учествује у модној ревији у Лењинградској модној кући, али се разболела, па је Мила позвана да је замени. Њен наступ је изазвао такво одушевљење, да је она одмах добила одговарајућу понуду и путовање у Финску.

Када се вратила у СССР почела је да ради као манекенка у Москви. Ту се догодио најпознатији случај у коме је дошло до изражаја ривалство између ње и Регине Збарске. Јарко црвена хаљина „Русија” првобитно је била намењена Збарској, а добила ју је Романовскаја. У њој се руска Снегурочка појавила на међународној модној ревији, после чега је та хаљина постала њен „заштитни знак”. У њој се Мила појавила и на насловној страни америчког часописа Look, што је јединствен случај за оно доба.

Вртоглави успех руске манекенке је имао и своје наличје – био је узрок мужевљеве љубоморе и развода. Касније се Мила удала за сликара Јурија Купермана и са њим емигрирала у Израел, а затим у Лондон. Развела се и од другог мужа, а након пет година се случајно на аеродрому упознала са својим трећим мужем Дагласом Едвардсом. Данас они имају своју фирму и свој авион којим путују по свету.

3. Леокадија Миронова (рођена 1940, врхунац каријере у 22-24. години). Совјетска Одри Хепберн.

Леокадија Миронова / Архивска фотографија

И Леокадија је случајно дошла у Свесавезну модну кућу да подржи своју пријатељицу. Тамо ју је приметио млади модни креатор Вјачеслав Зајцев и одмах јој понудио посао. То се догодило 1962. године.

Њено прво путовање јој није донело срећу. У Летонији се упознала са фотографом који се звао Антанис и заљубила се у њега. Међутим, они нису могли бити заједно, јер је он припадао националистичкој организацији и могао је страдати због везе са Рускињом. Леокадија Миронова се допадала многим мушкарцима, али није се удала и нема деце. Данас живи сама и понекад се појављује на модним ревијама.

4. Галина Миловскаја, руска Твиги (врхунац каријере током 1970-их)

Галина Миловскаја / Getty Images

Галина Миловска је била најконтроверзнија и најуспешнија совјетска манекенка.

Као студенткиња позоришне академије имала је имиџ „руске Твиги” коју су модни креатори грозничаво тражили у СССР-у. Њен потенцијал је приметила модна креаторка Ирина Крутикова, а после московске међународне модне ревије Галину су приметиле и западне агенције. Часопис Vogue је две године покушавао да добије њен пристанак да је фотографише, а када су фотографије објављене избио је скандал. На једној од њих Миловскаја седи на калдрми Црвеног трга са широко раширеним ногама, леђима окренута Лењиновом маузолеју и портретима совјетских вођа. Тада је то окарактерисано као скандалозно, и руским манекенкама је забрањено да се фотографишу за стране часописе. Та забрана је дуго била на снази.

После овог случаја скандали су се наставили. Миловскаја је избачена са факултета због учешћа на модној ревији купаћих костима где су била присутна два њена предавача. Затим је у италијанском часопису „L’Espresso” објављена Галинина фотографија са цртежом цвета и лептира на телу. У истом часопису је објављена забрањена поема Твардовског „Тјоркин на оном свету”. Власти нису то могле поднети и замолиле су Миловску да напусти СССР. Она је одлазак у Француску 1974. године доживела као трагедију, али је у иностранству ипак имала среће. И тамо је, као и у СССР-у, радила као фото-модел, али је прекинула каријеру када се удала за банкара Жан Пола Десертина и завршила је редитељски факултет на Сорбони. Као редитељка се прославила захваљујући документарном филму „То руско безумље” о сликарима авангардистима који су током 1970-их емигрирали из СССР-а.

5. Јелена Метјолкина (рођена 1953, врхунац каријере у 26. години). Нија са друге планете.

Јелена Метјолкина како Ванземаљац Нија / РИА Новости

Јелена Метјолкина је током 1970-их била звезда совјетског филма и подијума. По завршетку школе радила је као библиотекарка. Касније је постала манекенка у московском тржном центру ГУМ и фотографисала се за часописе. У једном од њих је њену фотографију видео редитељ Ричард Викторов који је тада снимао филм „Преко трња до звезда” и тражио је глумицу за улогу Није, жене са друге планете. Јелена је била идеална за ту улогу. Иако није имала глумачко образовање, одлично је интерпретирала лик онако како је редитељ замислио. Током 1990-их се запослила као секретарица код бизнисмена Ивана Кивелидија. Убрзо после тога је Кивелиди отрован, а она је чудом остала жива. После тога је постала врло побожна, прешла је да ради у центар за учење страних језика у Москви и сада пева у црквеном хору.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!