Распућин – „звезда“ светске кинематографије

Интимне везе са члановима царске породице, необуздане оргије са аристократама, огроман утицај на цара Николаја II, и најзад, пропаст династије Романових – све то, и још много тога је приписивано легендарном „старцу“ Григорију Распућину. Данас би он највероватније био третиран само као психотерапеут или хипнотизер. Слава коју је он имао за живота проширила се далеко изван граница Руске империје и учинила од њега правог јунака масовне културе. Његово име се и данас добро продаје. У САД, Канади, Аустралији, Француској и Шпанији постоје барови и клубови под називом „Распућин“. Његовим именом су названи вотка и пиво, па чак и колоњска вода, док се чувена песма групе „Boney M“ из 1980-их још увек може чути на радио-станицама целог света. Подразумева се да такву представу о овој личности нису заобишли ни редитељи различитих земаља. Сетимо се најупечатљивијих филмова посвећених Распућину.

„Пад династије Романов“ („The Fall of the Romanoffs“) (1917)

Занимљиво је да је први филм о Распућину снимљен одмах после његове смрти. Филм редитеља Херберта Бренона „Пад династије Романов“ приказан је у Холивуду 1917. године, само девет месеци након Распућиновог убиства и два месеца пре Октобарске револуције и стрељања царске породице. Редитељ је у филму приказао руску револуцију, а Распућин је представљен као умно поремећени монах који је на мистичан начин утицао на многе људе. У филму су приказани последњи дани Распућинових контаката са царем Николајем II и реконструисани су њихови разговори.

Илустрација: Herbert Brenon Film Studios / First National

„Распућин и императорка“ (1932)

„Шта све неће учинити мајка ради свога детета“ – та фраза је послужила као основа за амерички филм „Распућин и императорка“. У филму је приказано како императорка тражи исцелитеља за царевића Алексеја који је оболео од хемофилије и у кућу позива чудног монаха Распућина, а овај на тајанствен начин олакшава детиње патње. Распућин у филму себи не ускраћује ништа – од пировања до харема у својој спаваћој соби. Царска породица трпи све његове каприце и слуша сваки савет „старца” све док јој се нису „отвориле очи” и док није наручено његово убиство.

У филму је чувени кнежевски брачни пар Јусупов оптужен за заверу против Распућина, а пошто су они живели у САД тужили су студио MGM за клевету. Како је говорила кнегиња Јусупова, разлог за подношење тужбе била је „сцена у којој Распућин њу силује“. Суд је донео одлуку да студио плати брачном пару Јусупов компензацију за нанету моралну штету. Управо после овог случаја у филмској индустрији се појавило упозорење да су имена и догађаји у филму измишљени.

„Распућин – суманути монах“ (1966)

Велика Британија није остала по страни. И тамо је снимљен филм страве и ужаса „Распућин – суманути монах“. Данашња генерација ће највероватније рећи да филм уопште није страшан, али 1960-их је то био хит, утолико пре што је у главној улози био Кристофер Ли. Слоган филма је: „Дамски човек и дамски убица“. Према сценарију, суманути Распућин се забавља на царском двору манипулишући људима, много једе и пије, и измишља сплетке и смицалице. Све жене су лудо заљубљене у њега јер их он хипнотише и чини са њима све што му падне на памет. У филму има много плеса, добре музике и лепих жена.

По мишљењу критичара, у овом филму је приказан најупечатљивији и најстереотипнији лик Григорија Распућина.

Илустрација: Kinopoisk.ru

„Агонија“ (1981)

Руски филм редитеља Елема Климова по мишљењу критичара претендује на улогу најверодостојнијег међу поменутим филмовима. Климов је тежио документарном и објективном приказу, тако да је у филм унео много снимака из старе хронике.

Николај II је приказан као слаб владар достојан сажаљења, што је за многе гледаоце било право откриће. У филму цар непрекидно лови птице, док је права власт у Распућиновим рукама, а овај је приказан час као јуродиви са нападима транса током којих се претвара у пророка, час као пијаница огрезао у разврату, час као мудрац.

„Анастасија“ (1997)

Распућин се вратио у Холивуд преко анимираног филма. Дизнијев дечији цртани филм снимљен је 1997. године. У њему се говори о ћерки цара Николаја II, који је, према сценарију, убијен због злокобног старца Распућина. Анастасија успева да се спасе и почиње нови живот, али се након десет година злобни чаробњак Распућин поново испречио на њеном путу уставши из гроба. Анимирани филм није везан за историјске догађаје. Снимљен је после случаја са девојком Аном Андерсон која је тврдила да је она Анастасија Романова и да се чудом спасла када је стрељана царска породица.

„Распућин“ (2011)

Последњи филм о Распућину су у копродукцији снимиле Русија и Француска 2011. године. У главној улози је чувени француски глумац Жерар Депардје.

Радња се одиграва уочи револуције у Русији. Појава сељака Распућина у царској породици изазива негодовање и на царском двору, и у народу. Међутим, Распућин чини чуда и олакшава патње царевићу Алексеју. Управо због тога га је императорка назвала „спаситељем који је послат одозго“.

Депардје је у више наврата рекао да је увек желео да игра екстравагантног старца: „Распућин чучи у мени већ петнаестак година и ја сам морао, једноставно сам морао да га пустим напоље!“

„Григориј Р.“ (2014)

Рад на серијском филму редитељ Андреј Маљуков је започео тек када је добио пристанак једног од највећих руских глумаца данашњице Владимира Машкова да тумачи улогу Распућина.

Филмској групи нису дозволили да снима у црквама и манастирима, па су све декорације направљене на павиљонима филмског студија „Лењфиљм“. Машков је пустио дужу косу, али не и браду. Укупно је за серијски филм направљено 5 перика, 150 брада и око 300 бркова.

Како су Николај II, Стаљин и Брежњев успостављали везу са натприродним?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!