„Не ждери као свиња”: Како је Петар Велики уводио у Русију фине манире

Валентин Серов „Петар Први на обали Неве“, 1907, Третјаковска галерија.

Валентин Серов „Петар Први на обали Неве“, 1907, Третјаковска галерија.

Global Look Press
За цара Петра Првог се каже да је направио „прозор у Европу”. Он је, између осталог, увео у Русији европске манире и правила понашања. По његовом указу је написан рад под насловом „Младости часно зрцало”. То је био први руски уџбеник бонтона, по коме се учило наредних двеста година. Много тога је актуелно и дан-данас.

Петар Први је од „поповске Русије” направио велику силу (проширио је границе, победио у Северном рату, добио излаз на Балтичко море и основао Санкт Петербург), а може се рећи да је уједно и култивисао у њој углађене европске манире. Он их је најпре сам усвојио у Француској и Холандији, а затим је приморао необразоване руске бољаре да скину средњевековне одоре и да користе нож и виљушку.

Зато му је био потребан приручник у коме се објашњава како се треба понашати у друштву, па је тако настао текст „Младости часно зрцало” припремљен по царевом указу. Књига је написана пре 300 година. Састојала се од два дела. У првом делу је било упутство како правилно треба читати и рачунати, а други је био посвећен бонтону. Каква правила је Петар увео у царском двору?

1. Уважавање родитеља и непријатеља

Прве редове „Зрцала” аутори су посветили уважавању оца и мајке. „Када родитељи нешто заповеде треба их слушати са великим поштовањем, као што их слуша паж или слуга”, пише у књизи. Племић је често свој успех и статус у друштву дуговао родитељима, тако да је њихов ауторитет за њега морао бити неоспоран. Петар препоручује младима да у присуству старијих „не говоре док их неко нешто не пита” и да им указују дубоко поштовање.

„Зрцало” прописује да племић мора бити учтив чак и према непријатељима, да их не клевеће и да сузбија своју недобронамерност. „Непријатеље увек хвали кад нису присутни, увек их поштуј када су близу тебе и помажи им у невољи. Ништа лоше не говори ни о покојницима”, строго поучавају аутори.

2. Скромност и трудољубље

Петар препоручује свакоме да се уздржава од крајности у мишљењу о самоме себи, бар пред другим људима: „Никада се не хвали и не понижавај се”. На том месту он саветује младима да се не хвале ни својом фамилијом, чак и ако је она врло угледна, јер то није заслуга човека који се хвали. „Чекај да те други похвале”.

У тексту припремљеном по Петровој наредби посебно се помиње љубав према раду. Није случајно песник Александар Пушкин 1826. године окарактерисао Петра као „трудбеника на трону”. „Млади племић треба да буде бодар, трудољубив, приљежан и покретан као клатно на зидном сату”, пише у уџбенику. Састављачи су уверени да ће слуге трудољубивог племића и саме бити трудољубиве, захваљујући чему ће Русија расти и цветати.

3. Побожност и чедност

Петар позива младе племиће и племкиње да буду прави хришћани, да поштују свештенике и одлазе у цркву. А од саблазни да се уздржавају: „Свако треба да избегава блуд, коцкање и пијанчење. Од тога не бива ништа друго до велика несрећа”.

У одељку „Зрцала” посвећеном младим девојкама аутори неколико пута понављају да је веома важна чедност и уздржање до брака. Они са одвратношћу описују понашање „непристојне девојке”: „Она се са сваким смеје и разговара, трчи по улицама, седа уз различите мушкарце и пева развратне песме. Весели се и опија, скаче по столовима и клупама”. Сада то личи на опис матурске вечери, али у 18. веку је такво понашање било недопустиво.

4. Углађени манири за трпезом

Судећи по поукама „Зрцала”, пристојно понашање за трпезом није било јача страна појединих руских племића почетком 18. века. „Не узимај први јело, не ждери као свиња”, саветује цар. „Узми храну последњи. Када ти се понуди узми мали комад, а остало дај другоме”. Списак забрана је повелики. Племић не сме да олиже прсте, да гризе кости, да брише уста руком, да се чеше, мљацка и брекће.

Алкохол Петар не забрањује (он је и сам у младости организовао бурне гозбе), него препоручује да се ради учтивости „најпре одбије пиће, а затим да се уз наклон прихвати”. Али се ипак не сме пити без мере.

5. Хигијена

Представе о пристојности у 18. веку су ипак биле нешто другачије од савремених. „Ако друштво стоји или седи укруг, нико не треба да пљује унутра, него само напоље”, поучава Петар. А ако неко већ мора да пљуне, „Зрцало” му саветује да уклони траг, тј. да растрља ногом или да пљуне у марамицу, па да је неприметно баци кроз прозор.

На истом месту Петар прописује да не треба шмркати „и увлачити слине у нос, а затим их гнусно гутати”. Уместо тога племић треба да издува нос, али врло тихо. „Зрцало” осуђује оне који „издувавају нос као да трубе у трубу и тако плаше малу децу”.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.