Девет брилијантних цртаних адаптација руске књижевности

„Бадње вече“, 1951.

„Бадње вече“, 1951.

Класична руска књижевност често је била екранизована. Толстојев роман „Ана Карењина“ снимљен је у двадесетак различитих филмских интерпретација, на њему су радили режисери из целог света. Акира Куросава је на пример направио јапанску верзију „Идиота“ Фјодора Достојевског. „Руска реч“ пише о цртаним филмовима инспирисаним делима руских класика.

„Виј“ Николаја Гогоља

Извор: YouTube / ​Союзмультфильм

Може се рећи да је приповетка „Виј“ Николаја Гогоља заиста страшна за читање, а камоли за гледање. Ипак, ова прича о свештенику који мора да води тродневну погребну службу за једну младу девојку, екранизована је неколико пута, у филмовима снимљеним у време и после распада СССР-а, укључујући и неколико верзија цртаћа. То би била сасвим обична сахрана да се преминула девојка изненада није пробудила као вештица и позвала своје ђавоље пријатеље и духове да направе свиту. Име њиховог вође је Виј, који је истовремено и најстрашнији и најружнији лик у делу.

„Бадње вече“ Николаја Гогоља

Извор: YouTube / tabelta

Још једна анимирана Гогољева прича, овога пута не застрашујућа, већ весела, иако у њој има довољно мистицизма. Један од главних ликова је ђаволак који стиже у село на Бадње вече, украде месец и посети једну жену. Изненада, женин син се враћа кући узнемирен, јер је вољена девојка одбила његову брачну понуду. Син хвата ђаволка и тера га да одлети са њим у Санкт Петербург, како би замолио царицу да му поклони ципеле које жели његова вољена.

„Бајка о цару Салтану“ Александра Пушкина

Извор: YouTube / ​Союзмультфильм

Цртани филм је можда и најбољи начин за приказ бајке, па стога није ни чудо што постоји неколико цртаних филмова који се темеље на делима Александра Пушкина. Један од најбољих цртаћа рађен по Пушкиновим делима је „Бајка о цару Салтану“, или под пуним насловом „Бајка о цару Салтану, о сину му славном и јуначком кнезу Гвидону Салтановичу и о предивној царици Лабудици“. Овај цртани филм представља причу о магији, љубави и пустоловини.

„Сан смешног човека“ Фјодора Достојевског

Izvor: YouTube / woodgeor

Туробна проза Достојевског привукла је многе режисере, који су желели да прикажу његово стваралаштво на филмском екрану, или позоришној сцени. Прошле је године у Лондону чак приказан рок мјузикл „Злочин и казна“. Међутим, последња ствар коју бисте могли повезати са интерпретацијом Достојевског ипак је анимација. Режисер Александар Петров успео је да пренесе неуротични карактер главног јунака „Сна смешног човека“, једног мање познатог дела Достојевског.

„Доктор Живаго“ Бориса Пастернака

Izvor: YouTube / Vintage Books

Ова сјајна иницијатива стигла је од студената Универзитета Кингстон, у оквиру конкурса анимације. Студенти су имали задатак да у кратким инсертима прикажу романе руских класика. Победио је аутор филма у трајању од 40 секунди снимљеног према мотивима познатог романа Бориса Пастернака „Доктор Живаго“. На истом принципу анимирани су такође „Живот и судбина“ Василија Гросмана, „Мајстор и Маргарита“ Михаила Булгакова, те многа друга дела.

„Сачувај мој глас" о животу Осипа Мандељштама

Извор: YouTube / Noise MC. Филм

Овде није реч о класичној филмској адаптацији књижевног дела. Овај 50-минутни филм је анимирана биографија песника Осипа Мандељштама. Популарни реп певач Noise MC за овај филм је снимио музику, користећи Мандељштанову поему „Сачувај мој глас“. Ово је филм о уметницима који су живели под Стаљиновим режимом и били цензурисани, забрањивани, прогањани, затварани па чак и осуђени на смртну казну. Режисер Роман Либеров снимио је такође неколико филмова о животу и раду руских писаца, укључујући Иљу Иљфа, Јевгенија Петрова (такође анимирани), Јосифа Бродског и Сергеја Довлатова.

„Муму“ Ивана Тургењева

Извор: YouTube / ​Союзмультфильм

Ако успете да погледате овај цртани филм, а да не пустите сузу, онда сте вероватно човек прилично хладног срца. Цртани филм обрађује причу о глувонемом сељаку Герасиму, који свог пса зове Муму, јер су то једини звуци које је у стању да изусти. Међутим, његова газдарица га присиљава да убије пса, јер превише гласно лаје, а она не спава ноћима. 

„Јадна Лиза“ Николаја Карамзина

Извор: YouTube / ​Союзмультфильм

Ова прича се сматра првим романтичним заплетом у руској књижевности. Као што је типично за приче о сентименталној љубави, она никако не може да има срећан крај. Лиза, девојка из сиромашне породице, заљубљује се у богатог човека. Дуго шетају међу брезама, он јој се куне на љубав до гроба и постају љубавници. Одмах затим Ераст губи сваки интерес за њу, али то не говори, већ тражи од ње да га сачека да испуни војнички дуг...

„Кобна јаја“ Михаила Булгакова

Извор: YouTube / Мульт ТВ

Михаил Булгаков је познат по својој богатој машти, коју је овековечио у култном роману „Мајстор и Магарита“ о ђаволу и његовој свити у Москви 1920-их година. У другом такође познатом роману „Псеће срце“ Булгаков замишља како би се човек његовог времена понашао са мозгом пса луталице.

У филму „Добро заборављено старо“ према причи „Кобна јаја“ професор Персиков стимулише разможавање гигантских инсеката који нападају град, а људи покушавају да им се супротставе. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.