„Бадње вече“, 1951.
Извор: YouTube / Союзмультфильм
Може се рећи да је приповетка „Виј“ Николаја Гогоља заиста страшна за читање, а камоли за гледање. Ипак, ова прича о свештенику који мора да води тродневну погребну службу за једну младу девојку, екранизована је неколико пута, у филмовима снимљеним у време и после распада СССР-а, укључујући и неколико верзија цртаћа. То би била сасвим обична сахрана да се преминула девојка изненада није пробудила као вештица и позвала своје ђавоље пријатеље и духове да направе свиту. Име њиховог вође је Виј, који је истовремено и најстрашнији и најружнији лик у делу.
Извор: YouTube / tabelta
Још једна анимирана Гогољева прича, овога пута не застрашујућа, већ весела, иако у њој има довољно мистицизма. Један од главних ликова је ђаволак који стиже у село на Бадње вече, украде месец и посети једну жену. Изненада, женин син се враћа кући узнемирен, јер је вољена девојка одбила његову брачну понуду. Син хвата ђаволка и тера га да одлети са њим у Санкт Петербург, како би замолио царицу да му поклони ципеле које жели његова вољена.
Извор: YouTube / Союзмультфильм
Цртани филм је можда и најбољи начин за приказ бајке, па стога није ни чудо што постоји неколико цртаних филмова који се темеље на делима Александра Пушкина. Један од најбољих цртаћа рађен по Пушкиновим делима је „Бајка о цару Салтану“, или под пуним насловом „Бајка о цару Салтану, о сину му славном и јуначком кнезу Гвидону Салтановичу и о предивној царици Лабудици“. Овај цртани филм представља причу о магији, љубави и пустоловини.
Izvor: YouTube / woodgeor
Туробна проза Достојевског привукла је многе режисере, који су желели да прикажу његово стваралаштво на филмском екрану, или позоришној сцени. Прошле је године у Лондону чак приказан рок мјузикл „Злочин и казна“. Међутим, последња ствар коју бисте могли повезати са интерпретацијом Достојевског ипак је анимација. Режисер Александар Петров успео је да пренесе неуротични карактер главног јунака „Сна смешног човека“, једног мање познатог дела Достојевског.
Izvor: YouTube / Vintage Books
Ова сјајна иницијатива стигла је од студената Универзитета Кингстон, у оквиру конкурса анимације. Студенти су имали задатак да у кратким инсертима прикажу романе руских класика. Победио је аутор филма у трајању од 40 секунди снимљеног према мотивима познатог романа Бориса Пастернака „Доктор Живаго“. На истом принципу анимирани су такође „Живот и судбина“ Василија Гросмана, „Мајстор и Маргарита“ Михаила Булгакова, те многа друга дела.
Извор: YouTube / Noise MC. Филм
Овде није реч о класичној филмској адаптацији књижевног дела. Овај 50-минутни филм је анимирана биографија песника Осипа Мандељштама. Популарни реп певач Noise MC за овај филм је снимио музику, користећи Мандељштанову поему „Сачувај мој глас“. Ово је филм о уметницима који су живели под Стаљиновим режимом и били цензурисани, забрањивани, прогањани, затварани па чак и осуђени на смртну казну. Режисер Роман Либеров снимио је такође неколико филмова о животу и раду руских писаца, укључујући Иљу Иљфа, Јевгенија Петрова (такође анимирани), Јосифа Бродског и Сергеја Довлатова.
Извор: YouTube / Союзмультфильм
Ако успете да погледате овај цртани филм, а да не пустите сузу, онда сте вероватно човек прилично хладног срца. Цртани филм обрађује причу о глувонемом сељаку Герасиму, који свог пса зове Муму, јер су то једини звуци које је у стању да изусти. Међутим, његова газдарица га присиљава да убије пса, јер превише гласно лаје, а она не спава ноћима.
Извор: YouTube / Союзмультфильм
Ова прича се сматра првим романтичним заплетом у руској књижевности. Као што је типично за приче о сентименталној љубави, она никако не може да има срећан крај. Лиза, девојка из сиромашне породице, заљубљује се у богатог човека. Дуго шетају међу брезама, он јој се куне на љубав до гроба и постају љубавници. Одмах затим Ераст губи сваки интерес за њу, али то не говори, већ тражи од ње да га сачека да испуни војнички дуг...
Извор: YouTube / Мульт ТВ
Михаил Булгаков је познат по својој богатој машти, коју је овековечио у култном роману „Мајстор и Магарита“ о ђаволу и његовој свити у Москви 1920-их година. У другом такође познатом роману „Псеће срце“ Булгаков замишља како би се човек његовог времена понашао са мозгом пса луталице.
У филму „Добро заборављено старо“ према причи „Кобна јаја“ професор Персиков стимулише разможавање гигантских инсеката који нападају град, а људи покушавају да им се супротставе.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу