Митови руске историје: Западни мит о Словенима као робљу

Према византијским ауторима, Словене „није било могуће одвести у ропство”.

Према византијским ауторима, Словене „није било могуће одвести у ропство”.

Getty Images
Западни истраживачи су увек склони да олако поистовећују речи „Slavs” (Словени) и „slaves” (робље). За разлику од њих, савремени руски лингвисти налазе нове податке и историјске чињенице које доводе у питање поменуте (и често помињане) тврдње. Овим текстом Russia Beyond покреће нову серију текстова „Митови руске историје”.

Многи савремени западни научници верују да је у енглеском и другим данашњим европским језицима јасна веза између речи „Slavs” (Словени) и „slaves” (робље). Ако погледате сајт Би-Би-Сија где се говори о коренима робовласничког система, наћи ћете тврдњу да се „термин ’роб’ појављује у речи ’Словен’”.

„Словени који живе у великом делу Источне Европе били су робље муслимана и Шпанаца током деветог века нове ере”, тврди се на Би-Би-Сијевом сајту.

Када говоримо о томе да Словени још увек заузимају значајан део Централне и Источне Европе, важно је нагласити да није Би-Би-Си једини који доводи Словене у везу са робљем. Свако може видети исте такве дефиниције у етимолошким онлајн речницима, где се реч „Словен” изводи од латинске речи која значи „роб”. Ова појава се објашњава тиме што су Немци у време краља Отона Великог заробили много Словена и затим их продали у ропство. То је било у 10. веку, тј. отприлике у време које помиње Би-Би-Си.

Помињање Словена у хроникама

Руски историчар Алексеј Виноградов, међутим, наводи да се у многим европским језицима облик речи „slave” (који је сличан речи „Slav”) усталио тек негде у 13. веку, а у то време није било никаквих ратова великих размера у којима се могао појавити велики прилив словенског робља у Западну Европу.

Као што је поменуто, до поистовећивања речи која означава Словене са речју која значи „робље” први пут је дошло у латинском језику, да би касније Грци у Византијској империји почели користити тај облик за Словене. То је било у 6. веку, дакле далеко пре владавине Ота Великог. Важно је истаћи да су Словени поменути у изворима далеко пре него што су трупе немачког императора заробиле хиљаде њихових саплеменика.

Словенска експанзија

Живот Источних Словена, Сергеј Иванов / Илустрација из слободних извораЖивот Источних Словена, Сергеј Иванов / Илустрација из слободних извора

Словени су за време експанзије нападали Византијску империју на Балкану, уништавали су грчке градове и одводили њихове житеље као робље. Историчари попут познатог совјетског и руског научника Игора Фројанова скренули су пажњу на чињеницу да су Словени својевремено одводили много робља. Како следи из извора које помиње овај руски историчар, у то доба у том делу света робови су углавном били Грци.

Према еминентном византијском историчару Прокопију Кесаријском, почев од раног периода владавине императора Јустинијана (527. година нове ере) Словени су сваке године вршили упаде на византијску територију и одвели мноштво заробљеника, претворивши земљу у „скитску пустињу”. Грчки аутори су приказали Словене као људе „који не могу бити одведени у ропство или покорени у својој сопственој земљи”. Гледано из тог угла, тешко се може замислити начин на који би етноним „Словени” у то доба могао настати од речи „робље”.

Да ли су у питању хомоними?

Неко ће се запитати како онда објаснити сличност речи „Словен” и „роб” у језику византијских Грка. Једно објашњење је да су те две речи обични хомоними, тј. звуче слично, али имају различита значења. Али како је онда настала грчка реч „роб”? Тврди се да је она потекла од речи која значи пљачкање, пустошење или узимање ратног плена (skyleuein).

Са друге стране, вреди напоменути да не постоји јединствено мишљење научника поводом етимологије речи „Словени”. Пре извесног времена је била популарна теорија по којој је та реч настала од речи „слава” (тријумф). Била је то словенска реакција на „ропску теорију”, али већина историчара није то прихватила.

Поједини историчари изводе реч „Словени” од старе индоевропске речи „slaous”, што значи „народ”, али најпопуларнија етимологија гласи да ова реч води порекло од словенских сродних израза „слово” (у значењу „реч”) и „словити” (на руском „слыть”), па и „слава” (у значењу „добар глас”). У питању је један исти корен са превојем вокала који је постојао још у прасловенском периоду. Етноним „Словени” у том случају значи „људи који говоре као и ми”.

Тај модел настанка етнонима (тј. имена које народ сам себи даје) крајње је распрострањен у целом свету. У њему се одражава древна представа о томе да постоје људи који „говоре”, тј. користе исти, разумљиви језик, и сви остали, који нешто „брбљају” или „говоре као да лају” (тако Хомер у „Илијади” људе који лоше говоре грчки назива „barbarophonoi”, а касније се израз „варвари” почео користити за људе који не говоре грчки), или који су „мутави” или „неми”, тј. уопште не умеју да говоре. Слична је ситуација и са етнонимом Арапи („они који јасно говоре”, за разлику од арапског назива за Персијанце, тј. Иранце).

Словени су првобитно за све странце говорили да су „немци” (тј. они који су неми, који не умеју да говоре). Још у време Петра Великог реч „немец” у руском језику је означавала странце уопште, а не искључиво Немце, да би се касније задржало само данашње значење. Реч „Немац” са истим значењем и сличним изговором постоји у свим словенским језицима. Себе су Словени називали речју која упућује на то да они „говоре разумљиво”. На то упућује и сазнање данашње науке да је „у прасловенском тај етноним имао у основи вокал ’о’, те да је гласио *slověne, док се облици коренске морфеме са вокалом а (нпр., у хрватскосрпском Славени у српском Словени или у руском Славяне) сматрају млађим јер су посведочени касније од облика са кореном слов-”, пише у свом уџбенику „Увод у славистику” познати српски академик Предраг Пипер. Од истог корена потичу називи данашњих словенских народа Словенаца и Словака, као и етноним Словинци који се користи за групу балтичких поморских Словена (коју је описао Гилфердинг 1856. године), и племенски етноним Словени Иљменски, како се звало словенско племе које је живело у Новгороду и околини (а Новгород је колевка старе руске државности и династије Рјуриковича).

„Супротног мишљења био је лингвиста Леонард Мазинг, који је сматрао да у објашњавању порекла етничког имена Словена треба поћи од готског глагола slawan - 'ћутати'. У том случају би назив за Словене првобитно имао значење 'они који ћуте', дакле нешто као германски пандан тумачењу словенског Немци преко неми”, пише академик Пипер. „Главни и велики недостатак такве етимологије јесте у чињеници да нема сличног примера да неки народ узме за самоименовање реч којом га са негативном конотацијом називају представници неког другог народа.”

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.