Неизвесна будућност: Три невероватне ствари које предвиђа руски писац

Владимир Сорокин.

Владимир Сорокин.

Сергеј Фадејчев/ТАСС
Савремени руски писац Владимир Сорокин 7. августа слави 62. рођендан. Један од најпознатијих руских аутора данашњице у својим делима ствара будући свет испуњен незамисливим стварима: high-tech бувама у коси, ексерима забијеним у главу од метала који изазива екстазy и књигама које се спаљују за припремање укусних јела.

Дела Владимира Сорокина, савременог руског писца чија каријера је почела још осамдесетих година, деценијама изазивају шок и запрепашћење. Мајстор књижевних стилова је волео да деконструише своје текстове, спуштајући их на ниво апсурдног насиља. Сорокин није имао проблем с приказивањем масакара, перверзија и копрофагије, па је његов углед био помало скандалозан.

Али онда је Сорокин променио свој приступ и усредсредио се, почевши од свог романа из 2006. године „Дан опричника”, на приказивање замишљеног света из не тако далеке будућности. Радња његових најновијих романа, „Телурија” (2013) и „Манарага” (2017), дешава се у другој половини 21. века.

Карта света у дистопијској будућности Сорокина је прилично другачија од наше: многе европске земље, укључујући Русију, распале су се на мање државе, а живот је поприлично подивљао. Али напредак никад не престаје, па овај чудни свет још увек напредује у технологији.

Ексери од телура

Телур је хемијски елемент који постоји у стварном свету, али метал под овим именом у Сорокиновим романима се прилично разликује. Сорокинов телур је савршена дрога која особу зарања у бескрајно блаженство и доводи је до високог нивоа енергије и интелекта, екстремне среће и чак комуникације с мртвима.

„То је истовремено и супердрога и вид духовности”, тако је Сорокин описао телур у једном интервјуу.

Своју дозу телура добијате тако што вам неко у главу забија ексере како би метал имао директан контакт са мозгом. Наравно, само најбољи стручњаци могу извести такву операцију; зову их тесари и они путују по Евроазији радећи свој посао за велики новац.

Сам телур је екстремно скуп, забрањен у многим земљама и једноставно опасан. Постоји 12 посто шансе да нећете преживети „удар”. Али то не спречава многе у Телурији да јуре за овим вредним металом и уживају у његовим ефектима блаженства.

Суперуређаји

Заборавите на паметне телефоне и таблете. У будућности ће, ако је Сорокин у праву, човечанство уживати у далеко импресивнијим уређајима. „Умнице” („паметнице”) су уређаји са вештачком интелигенцијом који могу да разговарају са својим власницима, да мењају облик и величину. У „Телурији” Сорокин описује „умнице” у облику књига, слика, шалова и сл. Такође, људи могу да комуницирају помоћу холограма, и то не само визуелно, већ и тактилно, додирујући саговорнике који се налазе на другој страни света.

У „Манараги” Сорокин спомиње још напредније уређаје: буве. То су малени технолошки имплантати који се стављају у људску косу или директно у мозак и дају приступ свим информацијама на свету.

„Са својим бувама могу читати на 12 језика и разумети сва могућа научна предавања”, хвали се протагониста „Манараге”. Кад га непријатељ отме и извади му све његове буве, он постаје у потпуности беспомоћан. У нашем данашњем свету, где се људи јако ослањају на уређаје, ово не изгледа далеко од стварности.

Књиге на роштиљу

Када већ говоримо о протагонисти „Манараге”, његов посао је доста чудан: он спаљује књиге за новац. Према Сорокину, у будућности ће готово у потпуности нестати папирне књиге, замениће их дигиталне, са тек неколико штампаних примерака чуваних у музејима под државном заштитом.

Али, забрањено воће је најслађе, тако да они који желе да се обогате краду ове ретке књиге и кувају на њима, користећи папир као гориво. То се сматра врло егзотичном и скупом забавом за богате. Таква представа се назива „књига на роштиљу”, а за ресторане је врло важно на којој књизи се припремају оброци. Јефтини детективски романи нису прикладни за укусни одрезак. Цене се само Толстојеви романи или нешто у том стилу.

Сорокин каже да је уз помоћ ове метафоре покушао да размисли о будућности књига. „Верујем да човечанство неће у потпуности одбацити штампане књиге. То је део нашег света који се не може потпуно уништити", рекао је он у једном интервјуу.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“