Распућин и цар Николај II: Царска Русија кроз објектив немачког фотографа

Синови Карла Буле такође су постали фотографи. Виктор Була је међу првима фотографисао Сергеја Јесењина неколико сати после његовог самоубиства (или убиства, према другој верзији) у хотелу „Англетер” у Санкт Петербургу. Као и његов отац, Виктор је фотографисао догађаје за време револуције 1917. године и предводнике револуционарног покрета – Лењина, Стаљина, Зиновјева и Троцког. // Припадници Црвене гарде на Коногвардејском булевару у Санкт Петербургу.

Може се рећи да је Карл Була највећи петербуршки фотограф свих времена. Почетком 20. века фотографисао је стара здања и познате становнике Санкт Петербурга, а неке од његових фотографија коришћене су приликом рестаурације старих зграда. // Карл Була, аутопортрет, 1917.

Була је био званични фотограф руског Министарства унутрашњих послова, Поморског министарства, Војног министарства, Државне думе и многих других државних организација. // Пуковник Ломан, Григориј Распућин и генерал Путјатин (слева надесно).

Була се запослио као курир у једној фотографској агенцији у Санкт Петербургу и убрзо је научио да сам прави фотографије. // Лав Толстој, 1902.

Виктор Була је имао посебну дозволу да фотографише сахрану Владимира Лењина у Москви. // Владимир Лењин пише белешке на трећем конгресу Коминтерне.

Скоро сва здања уништена за време Грађанског рата реконструисана су према фотографијама које је Була направио пре револуције. // Натпис „Боже, чувај цара” на здању Главног штаба у Санкт Петербургу.

Булине фотографије појављивале су се у многим историјским књигама објављеним пре 1917. године. Направио је око сто фотографија Невског проспекта, главне улице Санкт Петербурга. // Невски Проспект

Преко десет година је радио у сопственом атељеу на адреси Невски проспект 54, који и данас постоји. Ту су долазили многи познати људи – Владимир Мајаковски, Сергеј Јесењин, Максим Горки и певач Фјодор Шаљапин. // Уметник Иља Рјепин слика портрет Фјодора Шаљапина у свом атељеу, фебруар-март 1914.

Була је имао само 11 година када је из Пруске побегао у Санкт Петербург, тадашњу престоницу Руске империје, где није имао никог свог. Не постоје документи који објашњавају због чега је то урадио. // Свечано отварање трамвајске линије у Санкт Петербургу. Извор: Карл Була, око 1906. године.