Станицу Арбатска пројектовао је совјетски архитекта Михаил Пољаков. Он је између осталог осмислио зграду у којој се данас налази хотел Hilton Moscow. Извор: Legion Media
Централна станица Плаве линије води до Арбатског трга, а даље на чувене улице Арбат и Нови Арбат. Станицу је пројектовао совјетски архитекта Михаил Пољаков. Он је поред осталог пројектовао зграду у којој се данас налази хотел Hilton Moscow. После станице Воробјове Горе ово је најдужа станица у Москви.
Под је поплочан разнобојним гранитом са шарама карактеристичним за тепих. Стубови су украшени керамичким букетима, а лустери су од позлаћене бронзе.
Легенда каже да је станица Арбатска пројектована тако да може лако бити искоришћена као бункер за службенике Генералштаба који се налази у близини.
Трг Револуције је можда најграндиознија станица грандиозног московског метроа. Извор: Legion Media
Ова необично лепа станица води у само срце Москве – на Црвени трг, у Кремљ, ЦУМ и улицу Никољску, а спојена је са станицом Театрална.
Због ограниченог простора у удубљењима где се налазе статуе многе фигуре седе, чуче или су на коленима, што јавност није прихватила са одушевљењем јер се сматрало да су такве позе симбол социјалне угњетености. Извор: Vostock-Photo
Трг Револуције је вероватно најграндиознија станица грандиозног московског метроа – има 76 бронзаних статуа на којима су приказани совјетски грађани: војници, револуционари, сељаци, морнари, радници, инжењери, студенти и многи други. Требало је сместити толико фигура у узак простор уз зидове сводова и због тога су на свим скулптурама приказани људи који седе или су на коленима, што је било критиковано у совјетској јавности. Стаљин је, међутим, волео ове статуе и лично је одобрио њихов садашњи изглед. Чак и данас појединци приписују овим статуама магично дејство. Чисто да знате зашто су поједини њихови делови толико углачани да се сијају.
Украси у овој станици посвећени су Совјетској Украјини и Перејаславској скупштини 1654. године. Извор: Vostock-Photo
Станица метроа Кијевска води у тржни центар Европски и на Кијевску железничку станицу одакле крећу возови за Кијев и друге градове Украјине. Станица је пројектована у складу са локацијом, тако да су украси посвећени Совјетској Украјини и историјском догађају познатом под називом Перејаславска скупштина 1654. године, када је Царска Русија обезбедила козацима на челу са хетманом заштиту у замену за лојалност козака руском цару.
Зидове красе 24 мурала са пуно детаља, на којима су приказане сцене из свакодневног живота украјинског народа. И шаре на поду су крајње необичне. Извор: Vostock-Photo
Зидове красе 24 упечатљива мурала на којима су приказане сцене из свакодневног живота украјинског народа, као и посебни подни орнаменти. Кијевска је једна од „најенергичнијих“ станица московског метроа – у њој стално влада празнична атмосфера.
Унутрашњост ове станице је ода великим победама руског народа, а посебно победама у Отаџбинском рату 1812. и у Другом светском рату. Извор: Legion Media
Ова елегантна станица води у Парк Победе, један од највећих меморијалних комплекса на свету. Станица својим изгледом симболизује велике победе руског народа: победу у Отаџбинском рату 1812. године (Наполеонов поход на Руску империју) и у Другом светском рату (Хитлерова инвазија на Совјетски Савез).
Пројектант је чувени совјетски уметник Зураб Церетели, аутор њујоршког споменика „Добро тријумфује над злом“. Јужна и северна сала су различито украшене, што симболише две различите победе. Извор: Legion Media
Пројектант је чувени совјетски уметник Зураб Церетели, аутор њујоршког споменика „Добро тријумфује над злом“. Јужна и северна сала станице разликују се по боји и декорацијама јер симболизују две различите победе, али су ипак сличне по стилу.
Ова модерна станица је отворена тек 2008. године, али ипак не одступа од естетских стандарда који су постављени у старијим и познатијим станицама. Извор: Legion Media
Ова модерна станица је отворена тек 2008. године, али свакако одговара високим естетским стандардима који су постављени изградњом старијих и познатијих станица архитектонског ансамбла московског метроа. Аутори су инспирисани радовима познатог француског архитекте Хектора Гимара. Зато је станица Словенски булевар украшена необичним металним дрвећем, гранама и лишћем по угледу на париски метро.
Пројектанти станице Словенски булевар били су надахнути радовима познатог француског архитекте Хектора Гимара. Станица је необично украшена металним дрвећем, гранама и лишћем и подсећа на париски метро. Извор: Legion Media
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу