Од светог Петра до Лењина: Сва имена престонице Руске империје

Санкт Питербурх

На Зечјем острву је 16. (27) маја 1703. године завршена изградња тврђаве. Упркос легендама, тога дана она није добила званично име. Судећи по историјским документима, цар није чак ни присуствовао том догађају. Тек 29. јуна, на Петровдан, почела је изградња цркве, а тврђава је добила назив по имену свог небеског покровитеља. Цар је 30. јуна на писму које је добио од једног бољара забележио: „Примљено од поште у Санкт-Петербурху“. Наредног дана је он писао: „Из Санкт-Питербурха“, а 7. јула: „Из нове тврђаве Питербурга“. Током неколико наредних деценија се у имену среће „е“ и „и“, „х“ и „г“. Петар I је најчешће писао у холандском маниру: Санкт-Питербурх, што се и третира као прво име овога града. Цар је такође често за град у току градње користио израз Парадиз.

Петар Велики. Извор: Алексеј Антропов

Питер

„Питер” – главни надимак града – појавио се убрзо после његовог оснивања као скраћена варијанта пуног имена „Санкт-Питер-Бурх“. Први пут је Питер забележен 1764. године у писаном документу у комедији Дениса Фонвизина „Малолетник“. Сматра се да овај надимак потиче из необразованих слојева и да су га смислили радници који су градили Петербург, али је он у 18. веку већ коришћен и у књижевности (на пример, Радишчев у „Путовању из Петербурга у Москву“), а такође у писмима и мемоарима.

Поглед на Васиљевско острво и Петропавловску тврђаву. Извор: Музеј Ермитаж

Почетком 19. века појављује се, између осталог, и у народним песмама. Када је град 1924. године преименован у Лењинград, реч „Питер“ је и даље остала у употреби – користио ју је чак и Јосиф Сатљин. Од те речи је настао и фински назив овога града: Pietari.

Петропољ

И грчка верзија је настала на самом почетку. Најближи трпезник и будући канцелар Петра I Гаврил Головкин писао је 16. јула 1703. године: „Овај град који се подиже на сам Петровдан добио је име Петропољ, иако је једва до пола изграђен“. Ова варијанта је посебно коришћена у поезији 18. века када је у моди била антика.

Северна Палмира

Палмира („град палми“) је град-оаза у Сиријској пустињи чији се период процвата доводи у везу са именом горде и моћне царице 3. века Јулије Аурелије Зенобије, која је прогласила независност Палмирског царства од Римске империје. Палмиру су 744. године коначно разорили Арапи, а близу староримских рушевина настало је мало насеље које постоји и данас. У наше време је стари град доста оштећен када су Палмиру заузели терористи „Исламске државе“.

Име „Северна Палмира“ појавило се после ступања Катарине II на престо. Енглези Џејмс Докинс и Роберт Вуд су 1750-1751. године били у првој експедицији на рушевинама заборављене Палмире. Вуд је 1753. године објавио књигу „Рушевине Палмире“ и поклонио је императорки са натписом „Катарини II, Зенобији Северне Палмире“. Та песничка слика је прешла у свакодневни говор, те је тако хладни Петербург постао град палми.

Петроград

До првог званичног преименовања Санкт-Петербурга дошло је месец дана након уласка Русије у Први светски рат, у контексту патриотског набоја и антигерманског расположења. Тих дана је из репертоара Миријинског театра избачен Вагнер, уз образложење да певачи наводно губе глас од његових оперских партија, а један од њих је због тога чак извршио и самоубиство. Затворене су све немачке новине, демолирана је немачка амбасада и убијен келнер који је у њој радио. Петербуршки Немци су по хитном поступку одбацивали своја презимена и прихватали руска.

Кућа Михаила Ломоносова на реци Мојци у Санкт Петербургу, 19. век. Цртеж Л. О. Премација. Извор: Сергеј Лахинов

Можда чудно звучи, али званичну молбу о преименовању града Николају II упутили су Чеси који су живели у престоници: „Сада је прави тренутак и умесно је да се сетимо иницијативе многих руских посленика и мислилаца 18. и почетка 19. века којима је сметао немачки назив наше престонице. Ми, Чеси, молимо грађанску управу главног града да се заузме пред његовим величанством за одлуку о усвајању и обавезној употреби руског назива престонице ’Петроград’“. Град је преименован 31. августа 1914. године по царевој заповести.

Лењинград

Неколико дана након Лењинове смрти, 26. јануара 1924. године, Петроградски савет радничких, сељачких и црвеноармијских посланика написао је петицију за преименовање града „на молбе ожалошћених трудбеника“ (а у ствари је та идеја пала на памет председнику савета Григорију Зиновјеву). Након три дана, Михаил Калињин, један од председника Централног извршног комитета СССР-а потписао је одгроварајућу одлуку и град је добио име Лењинград.

Казански саборни храм у Санкт Петербургу. Извор: Gouwenaar

Многи Петербуржани су годинама игнорисали нови назив. Композитор Дмитриј Шостакович је у шали говорио да сада живи у Санкт Лењинбургу. Поред хибридног назива „Лењинбург“ у градском фолклору се појавило и име „Петролен“. Пролазиле су године, али су и даље збијане шале на рачун преименовања града. На пример, појавио се овакав виц: „Која су три најбоља града на свету? – Петербург, Петроград и Лењинград“. Или, рецимо, овакав: „Шта ће остати од Лењинграда ако се на њега баци атомска бомба? – Остаће Петербург“.

Санкт Петербург

Иницијативу да се граду врати његов историјски назив покренуло је 1989. године удружење „Руски барјак“. Тада је почело прикупљање потписа подршке. Противници преименовања су чак формирали специјални комитет за борбу са његовим присталицама. За 12. јун 1991. године (истовремено са председничким изборима) заказан је референдум на коме је житељима Лењинграда постављено питање: „Желите ли да се нашем граду врати његов првобитни назив Санкт Петербург?“. На референдум је изашло 64% становника, а за преименовање је гласало 54%, (против је било 42%). Исте године 6. септембра град је поново постао Санкт Петербург.

Од тада су активисти неколико пута предлагали да се граду поново врати име Лењинград. Совјетски назив се сачувао у формулацији „Град-херој Лењинград“. Одобрено је да се град званично тако назива у свим акцијама и манифестацијама везаним за сећање на Велики отаџбински рат и опсаду.

Интегрална верзија: http://arzamas.academy/materials/633

Пет профила на Инстаграму који ће учинити да заволите Санкт Петербург

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!