Сеци браду да ти не сечем главу: Иновације Петра Великог

Након своје смрти 1725. године Петар је добио епитет „Велики”. Био је један од најенергичнијих и најактивнијих руских владара. Читавог живота се испробавао у различитим занатима и вештинама – проучавао је технику, архитектуру и бродоградњу. Био је владар гвоздене руке.

Од 1697. до 1698. године Петар је инкогнито путовао по Европи. Имао је у плану да ојача везе са појединим земљама, али и да проучи европски начин живота. Чим се вратио почео је нагло да мења руску културу, да модернизује и реформише постојећи режим. Погледајмо шта је то Петар донео у Русију из Амстердама, Беча и других европских градова.

1. Европска раскош

Петар I у европској одећи. Ставропољски музеј ликовних уметности. Извор: Global Look Press

„Не постоји друга шанса да оставиш први утисак” – вероватно је о томе размишљао Петар посматрајући руске племиће (бољаре) дугих брада, обучене у широке кафтане. Они нису имали ништа заједничко са префињеним, глатко обријаним европским племићима који су носили напудерисане перике.

Тако је Петар једном заувек одлучио да сваки племић мора бити глатко обријан и да мора носити европску одећу. Али без обзира на то што се дивио западним манирима, Петар је био и остао прави самодржац. Захваљујући томе лако је спроводио реформе. На састанцима и дворским баловима лично је одсецао браде и цепао традиционалну гломазну одећу. Бољари су још од неуспешне побуне 1698. године добро упамтили да њихов владар уме и главе да одсеца, па су се брзо „поздравили” са брадама и променили изглед.

2. Савремени календар

Све до 1700. године Руси су рачунали време према старом хебрејском календару из Библије, који је у Москву стигао преко Византије. Овај календар је почињао од стварања света, тј. од 5508. године пре нове ере. Када се вратио у отаџбину Петар је схватио да нема смисла да Руси живе у 7208. години, док је у читавој Европи 1700. година.

По повратку у Русију Петар је 19. децембар 7208. године прогласио за 1. јануар 1700. године и увео да се Нова година слави 1. јануара, а не 1. септембра. Староверци и остали поштоваоци традиционалних обичаја су још пре тога Петра прогласили за антихриста, а након ове реформе били су страшно љути. Али није било лако супротставити се царевој одлуци.

3. Штампане новине

Новине „Ведомости”. Фотографија из архива.

За време Петрове владавине 13. јануара 1703. године објављене су прве новине у Русији. Цар је био под снажним утицајем холандске медијске индустрије која се тек развијала. Сматрао је да и његов народ заслужује да сазна нешто више о свету који га окружује. Прве новине звале су се „Ведомости” и имале су од две до седам страница. То је у суштини била збирка чињеница из различитих области, без наслова и без икакве смислене структуре. У истом пасусу могло је писати о жетви у неком забаченом граду и о рату у Европи.

Али читаоци нису имали превелике захтеве када је изашло прво издање „Ведомости”. Заправо, нису имали никакве захтеве, јер је почетком 18. века већина руског народа била неписмена. Ипак, не може се порећи да је Петар Велики био први руски медијски магнат.

4. Попис

Петар је врло активно водио унутрашње и спољне послове. Окончао је дуготрајне ратове са Шведском и Турском и изградио је нову престоницу – величанствени Санкт Петербург. Због свега тога држави је непрекидно био потребан новац. Како би решио проблем, цар је одлучио да спроведе реформу фискалног система. Пре његове владавине свако сеоско домаћинство је плаћало одређену суму новца и често се догађало да се неколико домаћинстава удружи у једно веће и тако превари власт. Према новој фискалној реформи сваки мушкарац је морао да плати 70 копејака и није постојао начин да се то избегне. Како би сазнао приближан број становника Русије Петар је спровео први попис становништва. Историчари сматрају да је 1715. године у Русији живело око 12 милиона људи.

5. Корисне намирнице

Копија слике „Скупљање кромпира” уметника Аркадија Пластова. Из колекције Руског музеја. Извор: РИА Новости.

Данас широм Русије људи прже кромпир у сунцокретовом уљу. Међутим, поједини Руси вероватно не знају да је за то заслужан Петар Велики који је и кромпир и сунцокрет донео из Холандије. Ове намирнице су још у 16. веку стигле у Европу из Америке. Цар је предвидео да се оне могу добро искористити и у Русији, али се народ у почетку опирао.

Сељаци су брзо схватили како се користи сунцокрет, али се са кромпиром нису снашли. Било им је строго наређено да користе кртоле, али им нико није дао упутства како да их припреме и једу. Тако су Руси уместо кртола покушавали да једу нејестиво лишће кромпира и често је долазило до тровања. У почетку су сељаци кромпир називали „ђавоља јабука”. Касније су научили да користе кртоле и крајем 19. века кромпир је за Русе постао „други хлеб”.

„Не ждери као свиња”: Како је Петар Велики уводио у Русију фине манире

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!