Убијени руски императори: Власт натопљена царском крвљу

1. Иван VI

Узраст када је убијен: 23 године

Убице: затворски чувари

Портрет руског императора Ивана IV Антоновича (1740-1764). Извор: Википедија

Иван VI (Иван Антонович, 1740-1764) није могао да бира своју судбину. Имао је само два месеца када је 1740. године проглашен за императора уместо царице Ане Ивановне. То је био врхунац такозване епохе „дворских преврата“ у 18. веку, када су царице и цареви брзо смењивали једни друге на престолу, уз подршку утицајних моћника из аристократских кругова.

Група која је подржавала Ивана поражена је после два месеца „владавине“ новорођенчета, након чега је беба држана у затвору. Иван је цело детињство провео иза решетака у далеким замковима и скоро без икаквог контакта са спољним светом.

Тако несрећан живот бившег цара није дуго трајао. Официри су 1764. године организовали још један преврат и покушали да га ослободе. Тада су чувари у складу са инструкцијама заклали заточеника. Може се рећи да је то била најневинија жртва бруталних борби за власт у 18. веку.

2. Петар III

Узраст када је убијен (највероватније): 34 године

Убице: нису познате

Руски цар Петар III. Уметник: Георг Грот. Извор: Државна Третјаковска галерија

Император Петар III (1728-1762) није био популаран ни у племићким круговима, ни у народу. Рођен је у Немачкој, а Русијом је владао само пола године. Царска гарда је била узнемирена због Петрове жеље да их пошаље у рат против Данске. Због тога су свргнули императора и престо поверили његовој жени Катарини II (Катарина Велика).

Ухапшени император је одведен у дворац у Ропши изван Санкт Петербурга, а након недељу дана је објављено да је мртав. Још увек није познато шта се заправо догодило. Према званичној верзији, умро је од хемороидалних грчева, али та формулација не звучи убедљиво. У писму Катарининог љубимца Алексеја Орлова, који је био одговоран за Петрово заточеништво, каже се да је он случајно убијен у сукобу који је био изазван царевом хистеријом. Појединци претпостављају да је Катарина тајно наручила убиство свога мужа.

3. Павле I

Узраст када је убијен: 46 година

Убице: завереници

Портрет цара Павла I Петровича. Извор: Википедија

Павле I (1754-1801) је био Катаринин син и наследник. Мрзео је своју мајку и много је волео свог оца, Петра Трећег. Павле је био строг и суров владар. Покушавао је да поништи многе Катаринине реформе које су учврстиле аристократију, што је изазвало озбиљан конфликт. Племство је узвратило организовањем дворског преврата. Већина историчара сматра да је чак и Павлов син Александар тајно подржавао заверу.

Убиство цара Павла I у марту 1801. године. Извор: Википедија

Почетком своје владавине Павле је био врло неповерљив и у многима је видео потенцијалне непријатеље. Због тога је подигао замак у центру Санкт Петербурга (Михајловски замак) за који је веровао да је безбедан и неосвојив. У њему је проводио готово све време. Међутим, тај замак је за њега постао замка када су 12. марта 1801. године у његову спаваћу собу упали завереници – официри из његове дворске страже на челу са Петром Лудвигом Алексејевичем фон дер Паленом, губернатором Санкт Петербурга. Они су најпре испребијали цара и на крају га удавили шалом. Наредног јутра је његов син Александар I крунисан за цара. Што се тиче несрећног Павла, многи верују да његов дух још увек лута Михајловским замком. После његове смрти ту није живео ниједан император.

4. Александар II

Узраст када је убијен: 62 године

Убице: левичарски настројени политички терористи

Александар II Николајевич (1855-1881). Извор: Getty Images

Александар II (1818-1881) је 1861. године покренуо дуго очекивану реформу – укидање кметства, када су милиони сељака добили слободу. Та слобода, међутим, није била толико приметна јер су сељаци још неколико деценија морали да раде за своје господаре како би могли постати власници земље. Та „превара“ је имала великог одјека у друштву. То је, уз Александрова либерална схватања, био разлог што су револуционари са пушкама и бомбама кренули у „лов” на императора.

Цар Александар је преживео неколико атентата. Припадници терористичке организације „Народна воља“ дигли су у ваздух салу Зимског дворца где је требало да буде цар, а другом приликом је револуционар-терориста пуцао у њега, али је промашио. И најзад, убице су 1. марта 1881. године спровеле своју намеру у дело. Поред императорових кочија је експлодирала бомба и том приликом је рањено неколико козака из гарде. Александар је храбро изашао да погледа рањенике, и тада је пољски терориста-револуционар Игнаци Хрињевјецки бацио другу бомбу од чије експлозије су погинули и он и император.

Лако се може наћи место где је убијен цар Александар II. Његов син и наследник Александар III подигао је цркву на месту где је проливена царска крв. То је Храм Спаса на крви – једно од најлепших здања у центру Санкт Петербурга.

Шест података о цару-реформатору Александру II

Сазнајте више: 

Десет важних чињеница о убиству руске царске породице

Невероватна судбина монархисте који је сахранио руску монархију

Жене од челика: Три револуционарке које су заувек измениле Русију

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!