Руски буквари: Од средњег века преко Толстоја до совјетске пропаганде

Азбука Ивана Фјодорова. Извор: RARUS'S GALLERY

Први словенски буквар се појавио у 16. веку. Саставио га је „руски Гутенберг“ Иван Фјодоров. Главни циљ овог пионира штампане књиге био је издавање црквене литературе, укључујући Библију, Јеванђеље и Псалтир, али је он 1574. године објавио и буквар, који је касније доживео још једно исправљено издање.

Буквар Василија Бурцова, друго издање, 1637. Извор: www.edu.ru

У 17. веку је такође било неколико покушаја да се осмисли нови буквар у коме се читање учило слово по слово. Тек од 19. века се користи савременији и напреднији фонематски метод у коме се речи не уче по словима која садрже, него по гласовима. Дело Ивана Фјодорова је наставио Василиј Бурцов. Он је био један од првих који су у буквар додали илустрације.

„Матерња реч“ Константина Ушинског. Извор: Архив

Константин Ушински је 1864. године извршио револуцију у начину учења азбуке, објавивши у великом тиражу први буквар за децу где се користе методе фонематског и једнојезичког речника. Као пионир у издавању уџбеника он је додао и упутство за предаваче са објашњењем како да користе књигу. Тај буквар је доживео неколико издања. Коришћен је до 1917. године. Доступан је на интернету. 

Буквар Лава Толстоја. Извор: Архив

Лав Толстој је био „вечити студент” и свакога дана се трудио да нучи нешто ново. Он је био познати просветитељ и писац. Веровао је да је учење деце крајње важно. Толстој је лично саставио буквар по коме деца уче да читају, пишу и броје, а уједно је написао и белешке за учитеље о томе како се користи његова азбука. Прво издање је наишло на оштру критику, после чега је Толстој прерадио своје дело и овај буквар је добио државну препоруку за коришћење у свим школама. На Толстојевом имању Јасна Пољана писац је организовао школу за сеоску децу где су он и његова старија деца предавали користећи његов буквар.

„Совјетска азбука“ Владимир Мајаковски. Извор: Архив

У револуцији 1917. године на власт је дошао нови режим, па је и азбука претрпела промене, а нека слова су избачена. Револуционарни песник Владимир Мајаковски саставио је 1919. године један од првих буквара са новим правилима. То је била сатирична азбука у стиху (Б – бољшевик) са илустрацијом сваког слова у виду карикатуре. Књигу су највише користили радници и црвеноармејци.

„Доле неписменост“, Дора Јелкина. Извор: Архив

Пре Руске револуције 1917. године образовање није било обавезно. Наравно, многи образовани људи средње класе давали су своју децу у школу или су плаћали приватне учитеље, а постојале су и школе за сеоску децу. Међутим, тек у Совјетском Савезу је покренута масовна кампања за ликвидацију неписмености деце и одраслих. Буквар „Доле неписменост“ Доре Јелкине објављен 1919. године објашњава слова кроз совјетску идеологију: „Ми нисмо робови“ или „Слобода целом народу“. Буквар је илустрован сценама из свакодневног живота и рада руских пролетера.

Буквар Сергеја Редозубова. Извор: Архив

Врло је распрострањен био буквар Сергеја Редозубова за градске школе (сеоске школе су често користиле друге букваре). То је била компликована књига са стиховима и краћим препричавањем руских бајки. Буквар је издат 1945. године после Другог светског рата. Садржао је сцене из мирнодопског периода. У њему није било нападне пропаганде као у раним совјетским књигама. Редозубов је такође саставио буквар са Брајевом азбуком за слепу децу.

Буквар Александре Воскресенске. Извор: Изадавачка кућа „Учпедгиз“

Као што је већ речено, сеоске школе су користиле друге књиге. Једна од најпопуларнијих је био буквар Александре Воскресенске. У њему се описује сеоски живот, на пример врсте биљака и животиња.

Буквар Всеслава Горецког. Извор: Издавачка кућа „Просвещение“

Међу најпопуларније књиге у позном СССР-у спада буквар Всеслава Горецког издат 1971. године. Тај буквар, као и други уџбеници и наставна средства овог аутора, још увек се увелико штампа. Књига садржи занимљиве ребусе и загонетке, стихове великих песника попут Пушкина, Чуковског и Мајаковског, као и илустрације са омиљеним јунацима цртаних филмова.

Буквар Надежде Жукове. Извор: Издавачка кућа „Эксмо“

Данас се највише продаје буквар Надежде Жукове објављен 1999. године. Ауторка је логопед са 30-годишњим стажем. Књига кроз игру учи децу да читају, и уједно их упозорава на граматичке грешке.

Сазнајте више: 

Шта ће људи помислити: Тотално „откачени” уџбеници руског језика

Руски фразеологизми: Где и зашто Руси „закопавају пса”?

Зашто Руси бацају бисере пред свиње?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!