Масовна свест у опасности: Руски блогер „раскринкава” западне филмове

Његов филозофски поглед на познате серије постао је веома популаран међу руским гледаоцима. Изгледа да је дуго времена требало да се појави неко ко би их коначно у потпуности објаснио.

Његов филозофски поглед на познате серије постао је веома популаран међу руским гледаоцима. Изгледа да је дуго времена требало да се појави неко ко би их коначно у потпуности објаснио.

Извор: Лична архива
Зашто руски блогер сматра да је „Титаник” најопаснији филм у историји кинематографије и да је Морфијус у филму „Матрикс” регрут терориста?

Роман Таран, 41-годишњи блогер из Санкт Петербурга, постао је познат у Русији из необичног разлога. По струци је филозоф, али сматра да је то у савременом свету потпуно бескорисно. Због тога се запослио као стручњак за маркетинг.

Међутим, ускоро је осетио да не може сакрити свој филозофски поглед на свет, па је одлучио да направи видео снимак у коме износи размишљања о популарној серији „Westworld” и да га постави на Јутјуб.

Његов филозофски поглед на познате серије постао је веома популаран међу руским гледаоцима. Изгледа да је дуго времена требало да се појави неко ко би их коначно у потпуности објаснио. Његов канал „Скривени смисао: филм и реалност” прати око 76.000 људи. Најпопуларнији је видео о филму „Матрикс” са преко 840.000 прегледа. Таран је испричао „Руској речи” на који начин открива истински смисао филмова.

Шта тачно значи фраза „скривени смисао” и на који начин га откривате у филму?

Ја не тражим скривени смисао у „скривеним порукама” или „реминисценцијама” које редитељи убацују у филмове и који приморавају гледаоце да живе у том замишљеном и нестварном универзуму. За мене је јако битна веза између филма и стварности. Баш као и митови, филмови постављају циљеве и баве се смислом људског живота, задовољавајући унутрашње потребе људи. Потребно је пронаћи скривени смисао филма како би се откриле те потребе и начин на који се могу задовољити.

Роман Таран је по струци филозоф, али сматра да је то у савременом свету потпуно бескорисно. Због тога се запослио као стручњак за маркетинг. Извор: Лична архиваРоман Таран је по струци филозоф, али сматра да је то у савременом свету потпуно бескорисно. Због тога се запослио као стручњак за маркетинг. Извор: Лична архива

Када почнете да анализирате филм ваш однос према њему се може променити. У том процесу одједном схватите да филм који сте сматрали смешним или, напротив, узвишеним и дубоким, заправо садржи неке непријатне идеје. И схватите да врло мало филмова има позитивну поруку.

У једном видео-снимку рекли сте да је „Титаник” један од најопаснијих филмова јер промовише сиромаштво и завист засновану на друштвеној неједнакости. Шта мислите, да ли је Џејмс Камерон намерно то урадио?

Нисам ја први пронашао тај смисао у филму. То је учинио мултимилионер Ренди Гејџ кога сам цитирао у снимку. У Холивуду је снимање филмова бизнис, а то доноси гарантовану добит. Зато се редитељи и сценаристи добро сналазе у психологији и знају које теме или слике могу изазвати реакцију гледалаца.

Роман Таран: „У Холивуду је снимање филмова бизнис, а то доноси гарантовану добит. Зато се редитељи и сценаристи добро сналазе у психологији и знају које теме или слике могу изазвати реакцију гледаоца.” Извор: Лична архиваРоман Таран: „У Холивуду је снимање филмова бизнис, а то доноси гарантовану добит. Зато се редитељи и сценаристи добро сналазе у психологији и знају које теме или слике могу изазвати реакцију гледаоца.” Извор: Лична архива

„Роуз једе у трпезарији прве класе. Окружују је ти мрачни, надувени богаташи који испијају бренди, пуше цигаре и воде бесмислене разговоре о поло утакмицама и ноторним глупостима... Појављује се Џек и каже Роуз: ’Дођи доле у трећу класу да ти покажем како се ужива!’ Затим се приказују сиромашни људи који, наравно, певају, играју и забављају се. Филм нам показује колико је са њима лепше и забавније... Богати људи уопште нису забавни. Радије бисте се дружили са сиромашнима. И ако хоћете да будете прихваћени и да се уклопите у већину, а многи људи само то желе у животу, свакако је боље да сте сиромашни” [Цитат из књиге Рендија Гејџа „Зашто сте глупи, болесни и сломљени... и како да постанете паметни, здрави и богати”].

Већину филмске публике чине сиромашни људи. Главни јунак мора бити обична особа да би гледалац саосећао са њим, а негативци морају припадати богатој мањини. Завист је осећање које се најтеже искорењује. Играјући се осећањима зависти може се на врло једноставан начин манипулисати људима.

Како сте дошли до тога да је лик Нео из Матрикса терориста?

Матрикс ми се од почетка није нарочито допао. Онда сам једног дана анализирао карактере ликова из филма и приметио сам да чланови Морфијусове посаде немају приступ стварном свету, као ни они из Матрикса. Њихово постојање се заснива на веровању у оно што им вођа каже. Та ситуација је веома слична регрутовању терориста.

Извор: Скривени смисао / ЈутјубИзвор: Скривени смисао / Јутјуб

„Морфијус прича Неу о ’реалном’ свету. Важна чињеница је то што је Нео присиљен да му верује на реч. Заправо, Морфијус му демонстрира ’стварност’ помоћу симулирања. Поставља се питање да ли је онда и слика стварности такође симулирана“.

Од свих видео-снимака на каналу овај има највише коментара. Нажалост, судећи по реакцији корисника, схватио сам да није свако способан да гледа на ствари из другог угла. Тинејџери су оставили доста негативних коментара.

То је одличан пример како филмска индустрија утиче на начин размишљања. Људима је довољно приказати јунака који чини чуда и бори се против система и он одмах постаје неко на кога се угледају. Гледаоци се толико поистовећују са главним јунаком да је свака сумња у његов хероизам лоше прихваћена.

У анализи серије „Westworld“ ви, између осталог, кажете: „Ако особа постоји али се не развија то значи да је њено постојање механичко и она се не разликује од робота који функционише према одређеним програмима“. Међутим, на крају прве сезоне, један од робота савладава све препреке и убија свог творца. Да ли је то исправан развој догађаја?

Филмови данас омогућавају гледаоцима да „одиграју“ своје унутрашње конфликте и фантазије које су забрањене у друштву. Другим речима, филмови о насиљу заправо смањују интензитет тих фантазија и тако спречавају гледаоце да их остваре.

Поред тога, развој човека који жели да изађе из наметнутих оквира успешно доводи до симболичног убиства особе која је поставила те оквире, а то је најчешће отац. Сетимо се Платона, који је схватио да је нарушавањем Парменидових филозофских оквира на неки начин убијао свог оца. Можемо навести очигледне примере и присетити се везе између Фројда и Јунга или Хусерла и Хајдегера. У сваком од тих случајева „духовни оци” су осећали да се њихова деца одвајају од њих, па су у стварном и физичком смислу били емотивно убијени.

Насиље у филмовима испуњава главну симболичку функцију: оно изражава идеју злочина или кршење неке границе. Чак и у свакодневном животу, кад вас нека блиска особа изневери, ви кажете „он ме је убио“ и тако то и доживљавате. У измишљеном делу, овакво искуство поприма облик стварног убиства.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.