Иван Билибин, уметник који је удахнуо живот руским бајкама

Култура
НИКОЛАЈ ШЕВЧЕНКО
У Русији готово да нема детета које није одрасло уз илустрације Ивана Билибина (1876-1942), његови цртежи су заувек урезани у сећање оних којима су некада родитељи читали руске бајке, али многи се вероватно ни неће одмах сетити имена уметника. Није свима познато да је Билибин био свестрано надарен, а ниси познати ни многи подаци из његовог живота.

Овај велики руски уметник је маштао да постане правник и стекао диплому Универзитета у Санкт Петербургу 1900. године. Међутим, то није утицало на развој његовог сликарског талента и он је учио сликарство поред многих чувених мајстора, укључујући Иљу Репина.

Билибинов таленат није био тражен само за илустровање књига. Као велики познавалац народних и историјских костима он је активно учествовао у стварању костима и декорација за оперу и балет по целом свету, укључујући Праг, Париз, Буенос Ајрес. Ово је његов цртеж костима Кошчеја из балета Стравинског „Жар птица“.

Његова богата машта и таленат креирали су прелепе чаробне птице које су биле искориштене и на неочекиване начине. Његова скица двоглавог орла је 1917. проглашена за званични симбол Руске империје, иако је само годину дана касније, доласком Совјета на власт, одбачена. Скоро 75 година касније тај орао је инспирисао наше савременике и сада је званични амблем Руске централне банке. Узмите било који ковани новац који је изашао пре 2016. и наћи ћете једно од ремек дела уметника.

Билибина се највише сећају као илустратора бајки, али он није цртао само за децу. Ево његове илустрације за књигу Алексеја Толстоја „Петар Велики“.

Бежећи од револуције Билибин је доспео до Каира, где су Енглези дочекивали бродове руских избеглица. Сликар је провео у Каиру пет година, а затим је преко Александрије дошао до Париза. Ово су његове декорације за балет Черепњина „Романса мумије“.

Билибин је напустио Совјетску Русију, али није био симпатизер царизма. Био је хапшен 1906. године као члан редакције сатиричног магазина „Жупел“ (страшило). Горе можете видети Билибинову карикатура цара.  

Иван Билибин је у Египту зарађивао за живот сликајући фреске у богатим кућама, а изучавао је и уметност старог Египта. Ово је његова слика дворишта џамије Ал Азар и каирског универзитета.

Уметник је пронашао свој стил током кратког боравка у селу Јогна у Тверској области (330 км од Москве). Он је тамо створио серију илустрација за руске бајке – Ивана царевића, Жар птицу, Сивог вука.

Билибин је аутор и прелепих сценских декорација за оперу „Руслан и Људмила“ попут ове.

Скоро све његове илустрације потичу из руског фолклора и руске природе. На пример, овај пејзаж насликан 1911. године препознаће свако ко је икада видео руско село.