„Није довољно родити се као Рус – треба постати и бити Рус!“

Катарина Лане
Са Крима је 1920. године 150.000 руских избеглица евакуисано на турско полуострво Галипоље. Међу њима су били и официри руске армије генерала Врангеља. Они су затим пронашли уточиште у Србији. Њихови потомци су се окупили у Београду у Руском дому на отварању изложбе фотографија под називом „С нама је Бог! Нека васкрсне Русија!“. Дописница портала Russia Beyond на српском Катарина Лане прича о испреплетаним судбинама Срба и 30.000 Руса који су у Србији нашли своју другу кућу.

Неистраживи су путеви Господњи

Скуп Галипољаца у Руском дому.

Није случајно Руски дом изабран за место одржавања изложбе. Ово здање у улици Краљице Наталије, као и старо здање Генералштаба и банака у Ваљеву и Панчеву, а такође Дома официра у Скопљу у конака у Грачаници, пројектовао је руски архитекта и војни инжењер Василиј Баумгартен. Унука овог неимара, Ксенија Баумгартен је успешна пословна жена. Дуго је била на челу мексичке филијале једне велике руске нафтне компаније. Она је стајала испод сводова сале беле као снег, пуне фотографија, и није могла да задржи сузе.

Ксенија Баумгартен, унука чувеног руског неимра Василија Баумгартена.

„Рођена сам у Аргентини где је деда 1945. године отпутовао из Србије. У нашој дневној соби је била фотографија, можете је видети и овде, за коју су ме увек питали каква је то зграда на фотографији, а тата је одговарао да је то Руски дом у Београду, који је деда пројектовао. Нисам могла ни замислити да ћу једнога дана доћи овамо у Београд и видети то здање својим очима. То је веома дирљиво. Осећам овде руски дух. Сачували су га руски емигранти који су били принуђени да напусте Русију, иако су је толико волели. Они су успели да ту љубав пренесу својој деци, унуцима и праунуцима. Они су око себе ширили атмосферу поштовања и љубави према Русији. Никада нисам очекивала да ћу доћи у Србију или у Русију. Сада живим у Русији, а ево ме и овде, и све је то постало могуће зато што су нам они пренели посебну љубав према Русији и православној вери и научили нас да будемо часни и поштени“.

Ансамбл.

Необичне судбине необичних људи

Губернатор града Тоболска Николај Ордовски-Танајевски побегао је у Србију 1918. године. У емиграцији је постао свештенослужитељ и замонашио се. Дуго је био настојатељ Руског храма у Кикинди, и управо захваљујући његовим напорима канонизован је Јован Тоболски.

Потомци Галипољаца у Руском дому на изложби фотографија под називом „С нама је Бог! Нека васкрсне Русија!“

Унук бившег губернатора и монаха Вадим рођен је у Србији. У породици је брижљиво чуван рукопис са дединим успоменама о некадашњој Русији, и деца су васпитавана у љубави према изгубљеној отаџбини.

Скуп Галипољаца у Руском дому.

Ростислав Ордовски-Танаевски Бланко је потомак старца Никодима. Он је права легенда у свету међународног бизниса. Рођен је и одрастао у Каракасу, вратио се у Русију и основао компанију „Ростик Интернешнл“.

Хор.

„Срби су прихватили наше претке и помогли им да опстану. Мој деда и прадеда су побегли из Русије. Тата је рођен овде у Земуну. Када су дошли овамо нису очекивали да ће остати дуго, надали су се повратку у Русију. Али то се није догодило. Наши преци су се разишли по свету, и у свакој земљи и на сваком континенту су гајили руски свет у малом. Од тада су се смениле три или четири генерације и ми имамо ту срећу да остваримо сан наших предака. Када ми је било осам година наступао сам у Руском дому у Каракасу и декламовао стихове. Рећи ћу вам како је нама преношена та љубав према отаџбини коју никада нисмо видели нити познавали! У руској кошуљи „косовратки” (на којој се оковратник закопчава са стране) подизао сам чашу и декламовао стихове: „Чашу своју ја за здравље поново подижем и пијем за отаџбину, славну Русију, коју готово да и не познајем, али се тим именом свугде дичим!“.

Скуп Галипољаца у Руском дому.

Посебна је одговорност родити се као Рус

Професор Андреј Тарасјев.

Један од најпознатијих српских „Галипољаца“ је био отац професора Андреја Тарасјева. Заједно са Врангељевим трупама он је напустио Русију и искрцао се у Галипољу, а затим дошао у Србију и до смрти био настојатељ Подворја Московске Патријаршије у Београду. Андреј Виталијевич, његов син, доктор је филологије и професор Београдског универзитета. Он је такође служио у цркви. Професор Тарасјев се сећа како је још као дечак одлазио у гимназију у Руском дому, који је у то време био центар где су се окупљали емигранти. Чак је имао и основну школу, јавну библиотеку, Руски научни институт, отворено позориште, руско музичко друштво „Руски соко“ и музеј посвећен императору Николају II.

Изложба у Руском дому.

„Раније је у овој изложбеној сали била црква, олтар је био овде са стране. Црква је била отворена викендом. Наш учитељ је ту служио, а ми смо певали у хору. Радним даном је била затворена и ту је била гимнастичка сала. Ми смо овуда трчали, скакали, радовали се. Ево, овде на зиду је био натпис на црквенословенском словима: „Није довољно родити се као Рус – Рус треба постати и бити!“ Ова изложба је доказ да је тај мото испоштован! Испричаћу вам један случај. Била је у Београду породица Васиљев. Њихов син Игор Васиљев је постао врло талентован сликар. Једном се он са неког дружења увече враћао обалом Саве, кад се изненада у тами упали фењер. ’Стој, ко иде?’ Он одговори: ’Игор Васиљев!’ Из таме неко рече: ’Аха, ти си бели!’ Васиљев одговори: ’Нисам ни бели ни црвени, него само Рус’. Настаде тишина. Игор тада упита незнанце: ’А јесте ли ви црвени!’ Из мрака му одговорише: ’Нисмо ни црвени, ни бели, и ми смо само Руси...’“

Изложба у Руском дому.

Ове године се навршава сто година од Фебруарске и Октобарске револуције 1917. године у Русији. Оне су биле фаталне по руску интелигенцију, племство и свештенство. Вера, част и љубав према отаџбини дали су Русима у емиграцији снаге да издрже сва искушења и од „парчади“ поново саставе руски мир. То не би било могуће без подршке и љубави српског народа који је прихватио „Галипољце“ у својој земљи.

Изложба у Руском дому.

Ко жели да освежи успомену на те догађаје, да види како су опстали ти храбри људи, како су на ледини градили школе и цркве, нека дође на изложбу „С нама је Бог! Нека васкрсне Русија!“, коју је у Руском дому организовао Савез потомака Галипољаца уз подршку Руског центра за науку и културу у Београду, студија „Руски цар“ и Фонда за овековечење на учеснике Белог покрета под покровом иконе Пресвете Богородице „Курска Коренаја“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.