Како руска сликарска четкица представља српску јесењу лепоту?

Сремски Карловци

Сремски Карловци

Зинаида Ведешина
Руска сликарка Зинаида Ведешина је на путовању по Србији створила читаву серију градских и сеоских пејзажа. У ексклузивном интервјуу за Russia Beyond уметница је испричала како налази инспирацију у Србији.

Окер кровови и куполе цркава тону у зеленилу. У малом граду са тихим улицама живот се полако одвија. Крај улаза у кафану је наслоњен бицикл, а бициклиста, старији чича са шеширом води разговор са суседом. Сигурно о најновијим вестима које су чули на радију. Јесења мека тишина на сликама као да доноси и мирис презрелих јабука и заложених пећи, а осветљени прозор беле кућице мами пролазника. А ево редова винове лозе. Грожђе ће ускоро скупљати радне руке и ставиће га у бурад. Пољем се њише трактор. Поглед вам сам иде у плаве планине и чини се да у Србији нема места које није заслужило пажњу сликара. Зинаида Ведешина је двапут била у Србији и каже да прекрасна природа, људи, топла атмосфера – све је инспирише и тера да ствара.

„Допутовала сам са групом московских сликара у Србију на пленер. Имали смо невероватно занимљив и богат програм. Били смо у Београду, много шетали, гледали, сликали чувени Калемегдан, а затим се упутили у планине, у еко-село. Тамо плету дивне вунене ствари, а ми смо живели у симпатичним кућама у атмосфери која вас једноставно тера да сликате. Сликали смо планине. Оне су сваког трена другачије. Под сунцем или облацима, све се мења, као дивна симфонија. А ви покушавате да забележите све те нијансе!“

Вечерњи Београд

Сремски Карловци су оставили огроман утисак на Зинаиду. Град на Дунаву под јесењим сунцем скромно показује своје лепоте.

„Сремски Карловци су наравно сјајан град, веома пријатан, леп. Тамо се може читав месец седети и сликати.“

Карађорђева престоница - Топола такође није оставила сликарку равнодушном. Град зрачи духом старине, а на сликама Зинаиде Ведешине он лењо почива на јесењем лишћу. 

Стара кућа у Тополи

„Допутовали смо у јесен, на празник. Дошли су људи из свих околних села и направили велики фестивал! Девојке у лепим традиционалним ношњама су певале и играле коло, столови су били крцати, вино је текло као река. Управо тамо треба сликати мртву природу! Много смо тамо насликали. Живели смо у хотелу у парку поред цркве Светог Ђорђа, где су сахрањени Карађорђевићи. У чуду сам од Србије! Овде ми се све допада!“

Вечерњи Дунав

Зинаида је посебну пажњу обратила на српске манастире. И поред тога што смо исте православне вере, цркве и манастири Русије и Србије се по њеном мишљењу веома разликују.

„Колико сам могла да видим, српске цркве су у стором византијском стилу. Руске цркве су у класичном, среће се и барокни стил, а тога у Србији нема. Фреске су кобалтне, ликови на тамној позадини, то је прво што ме је зачудило! Наша је позадина светлоплава, а код Срба тамноплава, дубоке боје, благородне. И наравно, сачувани мозаици у манастирима су једноставно прелепи!“

Залазак

Зинаида много путује. Сликала је пејзаже Црне Горе, Словеније, Крима, Киргистана, Русије. Али српска серија слика још није  завршена.

„Надам се доласку на пролеће. Желим да ходам по ливадама, да гледам зелене планине, да удахнем ваздух у који је једноставно просута Лепота!“

Јесење вече у Србији

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.