Бећковић: Нигде као у Русији неће вам се обрадовати када кажете да сте Србин

Данило Бећковић.

Данило Бећковић.

Лична архива.
Режисер Данило Бећковић, аутор два успешна играна филма Мали Будо и Јесен самураја, као и документарног филма о животу славног писца Милоша Црњанског, у ексклузивном интервјуу за Russia Beyond дао је оцену савременог руског филма, говорио о утисцима са својих путовања по Русији и које би теме из руско-српских односа желео да обради у неком свом будућем пројекту.

Данило је поделио са нама кога би од руских глумаца желео да види у свом филму и открио да у свом следећем пројекту, који припрема заједно са сценаристом Димитријем Војновим, једна сцена требала да буде снимљена у Москви на руском језику.

Наш саговорник Данило Бећковић аутор је гледаних играних филмова „Мали Будо“ и „Јесен самураја“, као и дугометражног документарног филма „Црњански“. Током свог детињства и младости више пута био је у Русији, а каже да је посебно јак утисак на њега оставила обнова Храма Христа Спаситеља у Москви, сећа се ископавања његових темеља 1992. и освећења 10 година касније.

Лична архива.

Како оцењујеш савремени руски филм, да ли је по твом мишљењу задржао аутентичност?

Савремени руски филм је изузетно занимљив и у разним сегментима је веома много напредовао у односу на ситуацију од пре пар деценија. Неко ће можда приметити да нема новог Тарковског, али таквих редитеља нема више нигде на свету. Што се тиче аутентичности, мислим да знам одакле то питање долази. У последње време руски филм је на јако високом занатском и техничком нивоу, и то некога може подсетити на Холивуд. Међутим, по својој суштини руски филм је остао посебан, аутентичан и са сасвим особеним доживљајем света. То што је посебно руско се сасвим јасно осећа и у ремек-делу као што је Лунгиново Острво али и у изванредним филмовима као што су Легенда 17 Николаја Лебедева или Пет невеста Карена Оганесјана.

Које би руске филмове снимљене у последњих четврт века издвојио и да ли би неки од њих могао да оцениш као најбољи?

Уз оне које сам већ поменуо, волим класик Алексеја Балабанова Брат, затим филмове Андреја Кравчука Адмирал и Викинг, а необично дубок утисак на мене је оставило Чистилиште Александра Невзорова. Не бих се усудио да бирам најбољи филм, а и не верујем да се филмови могу тако поредити.

Иначе, мој омиљени руски редитељ је Михаил Калатозов, али то је већ много старија генерација.

Данила Козловски и Константин Хабенски су моји фаворити

Наши глумци полако почињу да добијају улоге у руским филмовима. Да ли би неког од руских глумаца можда ти желео да ангажујеш у неком свом будућем пројекту?

Ово је лако питање! Данила Козловски је велика звезда и изванредан глумац, а Константин Хабенски је мој лични фаворит. Међутим, овако велики глумци траже и одговарајуће филмове. Од неколико прича о којима размишљам претходних година, постоје једна или две за које би руски глумци били неопходни и ако би нека од њих прерасла у филм, свакако би покушали да направимо што бољу поделу.

Иначе, већ сам имао прилику да радим са сјајним руским глумцима Александром Галибином и Алексејем Солончевим на серији „Сенке над Балканом“ Драгана Бјелогрлића која је управо почела да се емитује на РТС-у.

Долазак Растка Немањића у руски манастир и ривалство кошаркашких репрезентација добра тема за филм

Да ли би уколико ти се укаже прилика снимио филм о руско-српским односима, ког жанра и са којом евентуалном темом?

Заправо већ неколико година имам у глави причу која се дотиче и руско-српских односа из наше новије - најновије историје. Већина прича о руско-српским односима су ратне приче, па би то био и овај филм. Ипак, иако су већина, ратна искуства нису једино што Срби и Руси деле, па има и ведријих тема. Оно најважније се десило на самом почетку, када је млади српски принц Растко Немањић стигао у руски манастир на Светој Гори. Затим, некоме би тема за филм могао бити и живот Саве Владиславића, захваљујући коме је у Русију стигао Пушкинов прадеда. Најзад, и деценијски ривалитет кошаркашких репрезентација би могао да буде основа за узбудљиву спортску драму.

Везе између Срба и Руса су дуге и дубље него што се чини на први поглед. Постоји ли земља о чијој култури и историји просечан Србин зна више него о Русији? На заједничко порекло и веру се придодало и заједничко искуство стране окупације, турске и монголске, затим слично искуство комунистичког терора и мучних година транзиције након тога. Пре стотинак година, последњи руски цар је ушао у рат који га је на крају коштао и круне и главе да би заштитио Србију, а српски краљ је примио све његове избеглице под свој кров. Најзад, у којој другој земљи ће вам се тако обрадовати када кажете да сте Србин?

После два успешна и гледана филма, да ли имаш у плану неки нови пројекат?

Димитрије Војнов и ја тренутно развијамо сценарио за нови филм. Све је још увек у повоју, па је рано прогнозирати када би могли да почнемо са снимањем. Иако прича овог филма нема много везе са Русијом, једна сцена се дешава у Москви, а и неколико сцена би требало да буде на руском језику.

Шта за тебе као младог и перспективног српског режисера, представља Русија?

Русија је једна од држава које су формирале и које формирају свет какав знамо. Наравно, не причам само о политици, већ о свим сферама људског живота, подједнако и о култури, уметности, науци… Пошто је тако, Русија је увек у центру пажње свакога ко се занима таквим послом као што је филм.

Данило на Црвеном тргу 2000. године.

Русија је земља моје младости

Данас је Русија земља из које се најгласније чује различито мишљење и друга опција, па је већ само то довољан разлог да посебно обратимо пажњу на њу. Чак и да се не слажете са оним што Русија говори, добро је да у општем хору истих мишљења постоји један солиста који се издваја.

Најзад, за мене лично је то земља из које долазе моји омиљени писци и песници и земља многих успомена из детињства и младости. Први пут сам био у Русији 1990, тада је то СССР који издише, па онда редом 1993, 1994, 1995, 1998 и 2000. године. Видео сам крај комунистичког система и транзицију, која је изгледала врло слично као наша, али и брзину којом се Русија обнављала. Био сам на месту Храма Христа Спаситеља када су ископани темељи, а 2000. сам већ улазио у завршен и обновљен Храм.

Данило Бећковић је рођен 1981. године. Дипломирао је Филмску и ТВ режију на београдском Факултету драмских уметности  и Општу књижевност са теоријом књижевности на београдском Филолошком факултету. Његов рођени стриц је познати песник, академик САНУ, Матија Бећковић.  

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“