Брутална лепота: Како руски мајстор прави уникатне предмете од челика и сировог гвожђа

Мини-бар „Дрвосечин одмор”, радионица „Ник Фабер”.

Мини-бар „Дрвосечин одмор”, радионица „Ник Фабер”.

Ник Фабер
Данас злато и драго камење пролазе готово незапажено. Ови материјали се срећу на сваком кораку, а било који предмет од њих је скуп, без обзира какав је. Николај Савинков, предузетник из Москве, преиспитује овај концепт. Његови радови су направљени од јефтиних материјала, али показују истинско мајсторство.

„Док сам радио у продавници накита, продавао сам такво ђубре!” – присећа се са осмехом Николај Савинков, оснивач и једини запослени са пуним радним временом у атељеу „Ник Фабер”. „Сваки предмет од злата или другог скупоценог метала је скуп, без обзира колико је примитиван. Можете просто направити рупу у цигли од злата и: вау, то је већ благо. То ме стварно излуђује.”

Једног дана, много времена након што је престао да ради у продавници накита, Савинков је одлучио да мало продрма ствари и докаже да права уметност зависи од креативности и мајсторства уметника, а не од материјала. Тако је покренуо своју малу фирму: „Ник Фабер”.

„Мој циљ је да докажем да се уметност може стварати не само од јефтиних материјала као што су црни челик или сирово гвожђе, већ такође без финог златарског алата”, објашњава Савинков. Он превасходно ради са полуаутоматским машинама за варење, брусилицама и шрафцигерима. Резултат је импресиван са минијатурним детаљима који су перфектно израђени.

Сатови у „steampunk” стилу

Обично овај мали бизнис функционише на следећи начин: Савинков осмисли концепт и направи узорак који привлачи купце (преко друштвених мрежа и огласа). Понекад људи од њега траже да креира нешто посебно, али већина жели копију постојећег узорка. „Мало људи је креативно”, примећује Савинков са жаљењем.

Лампа „Комарац”

Али његова креативност зато не зна за границе. Производи под етикетом „Ник Фабер” веома су разноврсни: лампе у облику џиновских инсеката, кашика за обување ципела у облику мача или пиштоља, џиновска наргила-лампа-сат (три у један). Да и не спомињемо вадичепе и држаче за чаше у свим могућим облицима и величинама (ови производи спадају међу најчешће наруџбине).

Кашика за обување ципела „Пиштољ”

Приступ Савинкова је врло индивидуалан, с обзиром да он не користи калупе или алат за копирање узорака. „Чак и када покушавам да направим тачну реплику неког предмета који сам раније направио, она ће ипак бити уникатна”, објашњава он. „То је ручни рад, тако да детаљи у сваком случају могу да се разликују.”

Главни извор прихода за Савинкова последњих седам година је производња различитих предмета од метала. Он не ради увек сам, користи услуге неколико људи, укључујући конструктора, дрводељу и стручњака за логистику. Али они не раде стално са њим и када је Савинков у радионици са металом, он је сам.

 Пепељара „Месечев модул”

Понекад је посао доста напоран. Уметник се присећа како је један од најсложенијих предмета у његовој каријери била пепељара у облику месечевог модула: било је осам малих точкова од којих се сваки састојао од три диска са по десет мајушних жбица. „Морао сам да варим жице пречника 0,8 mm, много малих тачкица. Да ми се омакла рука или да сам додао мало више топлоте, све би се истопило.” Није било лако ни направити лампу у облику главе Снорка (измишљени лик из серије видео-игрица S.T.A.L.K.E.R.), али је ипак добро испало.

Лампа „Глава Снорка”

Савинков креира у неколико различитих стилова (лофт, техно-арт), али већина његових радова је реминисценција на добри стари steampunk (правац у научној фантастици који приказује цивилизацију која је савршено овладала механиком и технологијом парних машна). То није случајно: уметник поштује овај стил због комбинације масивности и елеганције.

„Живимо у доба пластике, када се ствари производе у милионима идентичних примерака и брзо ломе. Зато је вероватно и популаран steampunk. Он представља време када су људи правили нешто да траје вековима са специфичном бруталном лепотом викторијанске ере.” Савинков сматра да steampunk представља супротност модерној индустрији, која је потрошна и вулгарна.

С обзиром да су производи Ника Фабера уникатни, људи за њих морају да плате одговарајућу цену, сматра Савинков. Што се цена тиче, оне се крећу од 3 000 до 15 000 рубаља (44 до 218 евра). Неки производи могу бити и скупљи, али се тада тешко продају, посебно преко продавница које често удвостручују или утростручују цене.

Пароброд

„Волео бих да проширим производњу”, каже Савинков, али економска ситуација је лоша и потражња је у сегменту ексклузивне робе слаба. Засад уметник наставља да ради сам. Он то пореди са клесањем у камену: ако се уложи сувише снаге, цео посао пропада. Има ли решења? Треба увек бити фокусиран.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“