Мајстор хиперреализма Алексеј Бутирски, рођен у Москви, спада у елиту руске уметничке сцене. Његови радови су постали неодвојиви део галерија и приватних колекција у Француској, Енглеској, Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Канади и Сједињеним Државама.
Омиљена тема Бутирског су градски пејзажи: живот великог града и његових становника, ноћне улице прекривене снегом или под пљуском.
Москва заузима посебно место у Алексејевом опусу. Међутим, ни други градови нису заборављени. На сликама Бутирског такође се могу видети ноћни призори из Венеције, Амстердама, Прага...
На сликама Бутирског град је увек приказан ноћу, јер само по мраку открива се истинска душа града после њене дневне, бучне и ужурбане хибернације.
Зимски градски призори одају утисак удобности и ушушканости. Упркос хладним ноћима и дебелим слојевима снега по крововима, из сваког стана блиста светлост. Ту се одвија живот.
Бутирски је посебно заинтересован за приказе градских кафеа и њихових посетилаца. Уметник ни ту не напушта свој стил. Његове улице су мирне и тихе. Неколико касних посетилаца седи у кафеу пре затварања. Не осећа се никаква ужурбаност, већ само апсолутни мир.
Алексеј не верује у једноставно копирање стварних места. У том случају не би ни био потребан уметник и фотографска камера би могла да одради посао. Најважније је, по његовим речима, запамтити оригинални утисак са тог места и прерадити га у својој души. Тако уметник преноси своја осећања на слику, а тиме и на посматраче.
Извор инспирације за Алексеја је сам живот. „Свуда око себе проналазим мир и хармонију”, каже он.
Уметнички критичари тврде да светлосни квалитет и вешто варирање снага светла и таме на сликама Бутирског подсећају на радове Клода Лорена и Каравађа.
Многе слике Бутирског приказују пљусак изнад града. Он каже да је увек величанствено сликати природу са њеним бројним лицима. Не постоји „лоше” време, сматра руски уметник.